Ротаторија

Из пројекта Википедија

Ротаториjа (Rotatoria) су бескичмењаци микроскопске величине код којих се на предњем делу тела (глави) налази корона трепаља (цилијарна корона), на задњем делу стопало, а између ова два крајња дела је труп. Има их око 2000 врста које највише насељавају слатке и брактичне воде, мада има и оних које живе у морима и мочварама.

Имају неке особине по којима су посебна група животиња, као што су:

• ћелијска, одноцно, једарна константност;
• анабиоза, када у полуосушеном стању могу да проведу дуг период у мировању и тада су врло отпорне на неповољне услове у спољашњој средини; истовремено у таквом стању ветар или животиње их могу пренети на велика одстојања; фасцинанатан податак је да у стању анабиозе могу да проведу и 3-4 године, а када наступе повољни услови за њихов живот за само неколико минута се враћају у активност;
• код многих врста построје само женке које се размножавају партеногенетски.
• цикломорфоза, која се огледа у томе да женке могу да промене облик у току године под утицајем одређених срединских чиниоца; та способност је у вези са партеногенезом.

Начин живота ових сићушних животиња је разноврстан:

• неке врсте су сесилне;
• неке се крећу пузањем или пливањем;
• мањи број врста су епизоичне и паразитске;

Тело је покривено кутикулом која може да:

• у репном региону буде у виду прстенова па тај део изгледа као да је сегментисан.
• око тела награди кућицу (лорику).

На главеном делу се налазе:

• уста која се налазе на трбушној страни и окружена су короном од трепаља по којој су добиле латинско име јер рад трепаља изгледа као точкови који се окрећу; помоћу њих се крећу и потискују храну ка устима; уста се настављају у ждрело у облику органа за жвакање, мастракса (mastrax) изграђеног од кутикуларних делова;
• чекиње;
• појединачне очи и парне очне мрље;

Труп садржи многобројне израштаје у виду:

• чекиња
• туберкула
• трноликих израштаја
• дорзалне и латералне антене са многобројним длачицама.

На граници између трупа и стропала, на средини леђне стране налази се анални отвор.

Стопало се завршава:

• израштајима којих има највише четири;
• лепљивим диском.

[уреди] Класификација

Овај тип животиња подељен је на три класе:

1. сеизонаце (Seisonacea) су искључиво морске врсте које воде епизоичан начин живота на раковима са најпознатијим родом:
   • Сеизон (Seison);
2. бделоиде (Bdelloidea) су слободноживеће, искључиво слатководне врсте женки које се размножавају партеногенетски; представници су родови:
   • филодина (Philodina);
   • ротифер (Rotifera)
   • ротаториа
3. моногононте (Monogononta) су искључиво слатководне врсте са израженим полним диморфизмом које се могу размножавати полно или партеногенезом; родови су:
   • педалиа (Pedalia)
   • тестудинела (Testudinella)
   • калотека (Callotheca)
   • нотомата (Notommata)
   • брахионус (Brachionus)
   • кератела (Keratella)
   • филинија (Filinia)
   • полиартра (Polyarthra)

[уреди] Литература

• Догељ, В,А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, београд, 1971.
• Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
• Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
• Крстић, Љ: Човек и микроби, Драганић, Београд, 2003.
• Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
• Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
• Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
• Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
• Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
• Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
• Библиотека Планета Земља и живот на њој: Човек и животињски свет, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987.

[уреди] Спољашње везе

• Био Нет Школа