Самопосматрање
Из пројекта Википедија
Самопосматрање је техника која се састоји у истраживачком процесу посматрања „самог себе“, односно својих психичких доживљаја и анализи свог искуства. Разликују се два облика самопосматрања (интроспекције). Симултана интроспекција се одиграва истовремено са доживљајем, а ретроспективна интроспекција се заснива на анализи по сећању. Иако је од бихејвиориста самопосматрање одбачено као сувише субјективан метод, још увек се користи у околностима када особе имају способност самоанализе чиме се добија драгоцени материјал за анализу. У социјалном раду самопосматрање пружа драгоцене податке за разумевање понашања личности, посебно атипичних форми.
Напомена: Овај чланак, или један његов део, је изворно преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора
