Света Софија (Охрид)
Из пројекта Википедија
Света Софија, коју је у другој четвртини 11. века подигао охридски архиепископ Леон, хартофилакс велике цркве, први од Грка на архиепископској столици у Охриду.
Црква је рестаурисана у 12. веку. Тада је преправљен садашњи унутрашњи нартекс, који је уз то добио горе галерију, у коју се улазило степеништем, инсталираним у једном посебном простору на северној страни. На источној половини једнога свода у приземљу нартекса насликани су ктитори, у којима се, како изгледа, могу познати "први севастократор" Исак Комнен и његова супруга Ирена. Њихов син, Јован Комнен, охридски архиепископ, вероватно је као мирјанин, а под именом Јован, севаст Просеника, насликан на западном зиду нартекса. 1313/14. дозидао је уз западну фасаду цркве спољашњи нартекс са горњом галеријом охридски архиепископ Григорије, који се у натпису на западној фасади хвали, да је Музима (Словенима) даровао законе.
Горња галерија овога нартекса живописана је у 14. веку, како изгледа, за владе цара Душана. Све су сигнатуре у живопису српско-словенске. У степеништу, мало пре поменутом, на источном зиду насликан је неки Јован деспот са супругом, са охридским архиепископом Николом (спомиње се 1336—1346), који је присуствовао крунисању Душана за цара, и са двоје деце.<бр>
Св. Софија је као архиепископска црква играла важну улогу у историји православне цркве. У њој су резидирали и архиепископи српскога порекла, како изгледа већ при крају 14 века: Архиепископи Доротеј (свргнут 1468), Прохор (— 1560), Симеон (— 1561) и т. д. били су Срби.
Црква представља тробродну т. зв. оријенталну базилику, у којој су сва три брода под једним кровом. На цркви има три апсиде (средња је извана петеространа, док су побочне и извана полукружне), од којих су обе побочне двокатне. Падају у очи крстати сводови у приземљу унутрашњег нартекса. Спољашњи нартекс има две куле као побочне завршетке. Његово приземље представља један отворен портикус, а његова горња галерија једну лођу, фланкирану двема капелама, које су пресвођене кубетима, изведеним на пандантифима. Уз северну страну цркве био је касније дозидан један отворен портикус са колонадом.
У правој цркви има два слоја живописа. Први је из 11. века, а други из 12. до 13. Нарочито је интересантан живопис у горњој галерији спољашњег нартекса. Ту падају у очи многобројне сцене из легенде о прекрасном Јосипу, јако оштећене. Српско-словенске натписе око слике изгребли су Грци, у чијим је рукама била црква пре ослобођења 1918. године.
Литература: Народна енциклопедија (1927 г.)
