Слободиште
Из пројекта Википедија
Слободиште-познатије као брдо Багдала код Крушевца је место где је за време окупације у Србији стрељано близу 1650 четника и четничких присталица Драже Михаиловића, партизана и партизанских присталица и Рома.
Садржај |
[уреди] Слободиште кроз окупацију
Слободиште се налази југозападно од Крушевца, на падинама брда Багдала. Ово стрелиште је по први пут отворено 23.септембра 1941. године стрељањем 25 четника мајора Драгутина Кесеровића који су ухваћени после напада на Крушевац и осуђени на смрт. Пре овог првог стрељања у центру Крушевца је обешен отац Кесеровићевог барјактара, један од угледнијих Расинаца. То је био почетак немачког терора у Крушевцу.
У Крушевцу су за време окупације стрељани највише људи из Трстеника и околине, из Врњачке бање и околине, из Краљева и околине, из Крушевца и околине, а било је стрељаних из Рашке, Лешке, Косова и Западне Србије. Стрељани су довођени из Казненог завода у Крушевцу који је био нека врста мини-логора, а такође и из бугарских затвора и Крушевачке Крајскомандантуре 833.
[уреди] Велико јунско стрељање у Крушевцу
Највеће стрељање у Крушевцу извршено је 29.јуна 1943. када је на Багдали изведено 324 лица и стрељано као мера одмазде. Ово стрељање је требало да се изведе 28.јуна, али како је тога дана био велики српски празник Видовдан, недићеве власти су успеле да стрељање помере за један дан касније. Пре стрељања у Крушевац је допутовао СС генерал Август Мајснер који је потписао плакат и напоменуо да је ово масовно стрељање лично он наредио. Тада је стрељано 162 присталице Драже Михаиловића и 162 комуниста, односно присталица НОП-а. Стрељања су такође вршена и у кругу Казненог завода, а тела сахрањивана на Багдали.
У Крушевцу су за време окупације и бугарски војници у више наврата вршили егзекуције, а такође су то чинили и наоружани Арнаути у немачким униформама и припадници Српског добровољачког корпуса (Љотићевци).
Од јула до септембра 1944.године нису забележена стрељања на Багдали, па се с правом може рећи да су стрељања у Крушевцу била завршена.
[уреди] Коначни показатељи
Према расположивим документима и сачуваним немачким објавама о стрељањима, у Крушевцу је за време читаве окупације стрељано близу 1.650 лица. Та стрељања су текла следећим редоследом:
| Датуми стрељања | Број стрељаних |
| 23.IX.1941 | 1 |
| 24.IX.1941 | 88 |
| 12.X.1942 | 10 |
| 12.XII.1942 | 10 |
| 15.XII.1942 | 10 |
| 5.II.1943 | 40 |
| 1-30.III.1943 | 358 |
| 12.IV.1943 | 5 |
| 29.IV.1943 | 10 |
| 12.V.1943 | 10 |
| 1-31.VI.1943 | 530 |
| 1-31.VII.1943 | 550 |
| 9.XIII.1943 | 9 |
| 20.XI.1943 | 1 |
| 12.VI.1944 | 10 |
| УКУПНО | 1.642 |
[уреди] Спомен комплекс "Слободиште"
Спомен комплекс „Слободиште“ подигнут је у непосредној близини стрелишта, а то име је добио јел су у једној хумци пронађени посмртни остаци бораца Расинског партизанског одреда, који су названи слободарима града Крушевца.
На предлог Добрице Ћосића, првоборца Расинског НОП одреда, вајар Богдан Богдановић је реализовао споменик у периоду од 1960. до 1965. године. Споменик је како пише грађен са следећим натписом:
“Под овим небом, човече, усправи се. Хлеб и слобода исто су нама“.
Основни елементи споменика су: хумке, „капија смрти“, „долина поште“ са 12 камених птица и „долина живих“, амфитеатар са позорницом и гледалиштем. Суштински елемент и повод Комплекса представља „Стратиште“.
Данас је стрелиште под Багдалом претворено у историјски Комплекс „Слободиште“ које представља место које масовно посећују како грађани Крушевца, тако и страни туристи.
[уреди] Извори и литература
Историјски архив града Крушевца (документа Крајскомандантуре 833 у Крушевцу)
Крста Милосављевић, Тамо где је Слободиште, Нови Сад, 1969.
Коста Николић, Ратни плакат у Србији (1941-1944), Нова Пазова, 2002.
Равногорска историја (приредио Радован Калабић), Београд, 1991.
Адам Стошић, Под Небом Крушевца (књижевно-историјски зборник крушевачког краја), Крушевац-Београд, 1996.
