Смаил ага Ченгић

Из пројекта Википедија

Смаил-ага Ченгић (крај 18 вијека, Липник, Гацко — 5. октобар (23. септембар по јулијанском календару) 1840. погинуо на Мљетичку, у Дробњаку) је био муселим гатачки, пивски и дробњачки. Његова смрт је опевана у делу Ивана Мажуранића „Смрт Смаил-аге Ченгића“.

Породица Смаил-аге била је једна од најстаријих породица у Херцеговини. У бици на Граховцу (1836) турску коњицу је предводио Смаил-ага и придонио је са својим одредом, те су Турци опколили Црногорце и Грахови Јане у Челинском потоку и посјекли 70 глава (међу овима су погинули Јоко (Јован), брат владике Петра II Петровића Његоша, владичин синовац Стеван и још неколико Петровића). Ченгићу је побједа над Црногорцима још му је више разнијела славу.

Од овога боја до 1840. Смаил-ага Ченгић није излазио у Дробњаке. Те године изашао је да купи харач. Крајем јула, дробњачки главари и сеоски кнезови, њих 12 на броју, одржали су један тајни састанак, по једнима у манастиру Подмалинском, а по другима у кули Чупића, на Добријем селима, и ту се договорили, да убију Смаил-агу. Ту своју одлуку саопштили су писмом, које је понио на Цетиње Мушо Церовић, владици Петру, а другим су позвали у помоћ Морачане и дробњачке ускоке, који су увијек били против Турака. Владика се томе обрадовао и обећао је Дробњацима помоћ у војсци и оружју. У исто доба владика је замолио и морачке главаре, од којих је био најважнији војвода Мина Радовић, да скупе војске и помогну Дробњацима да убију Смаил-агу.

Око Крстовдана Смаил-ага је кренуо из Липника са својом пратњом. Имао је око 500 коњаника и нешто мало послуге. Успут је чинио разна насиља. Дробњаци су били ријешили да Ченгића доведу до Мљетичка, села близу ускочких дробњачких села, надомак Мораче и да ту изврше напад на Турке. Турци су били сви на коњима, били су добро наоружани, а Дробњаци су већином имали шешане и по коју малу пушку. Ченгић је пристао да иде на Мљетичак и с пратњом је кренуо с Пошћења 4. октобра и истога дана рано стигао на Мљетичак. У непосредној Ченгићевој пратњи били су Ахмет Баук, Елез Ђечевић и Оџа Мушовић из Никшића, а од Дробњака били су кнез Хамза, војвода Шујо и Филип Жугић. Новица Церовић, један од главних завјереника, још са Пошћења се вратио у Тушину, с налогом, да прикупи ускоке и приведе Морачане, и да на дани знак нападне Турке. Дан за напад био је утврђен 5. октобра. Ченгић се прибојавао Дробњака, па је сам с Ахметом Бауком, кнезом Хамзом и војводом Шујом, којима је много вјеровао, одређивао људе на стражу. С Турцима око самога Ченгићевог шатора били су одређени Мијо Годијељ с Годијеља, Димитрије Ковијанић с Пошћења и Милић Томић с Превиша, три најбоље нишанџије у племену, с наређењем, да они, чим нападну ускоци и Морачани и почне се бој, убију Ченгића За старјешину страже под планином, према Тушини, био је одређен војвода Мујо с налогом, да одржава везу с Новицом и ускоцима и Морачанима, које је предводио војвода Мина Радовић и који су се већ били прикупили у Тушини. Утврђено је било, да се Турци нападну пред зору. Послије извјесних неспоразума између Дробњака и Морачана око вођства, војска је кренула и на један сат пред зору напала Турке. Турци су се узбунили и помели. Ченгић је погођен од пушака из његове најближе околине. Дробњаци и војска су се измијешали и стали полусањиве Турке разгонити и убијати. Том приликом погинуо је 81 Турчин. Њине су главе однесене у Тушину и Морачу, а Чемгићеву главу однијели су на Цетиње је владици Раду Мирко Алексић, Новица Церовић и још неколико ускока.

Смаил-ага је имао једну жену и с њом седам синова, од којих су му били чувени Мухамед-бег и Дервиш-бег (Деђага), каснији паша.

[уреди] Референце

Гласник Земаљског Музеја за Босну и Херцеговину, 9; Биографија Новице Церовића од сина му проте Милутина у рукопису.
Народна енциклопедија (1927 год.), чланак написао Светозар Томић, дир. Гимн. У Београду.