Соња Хлебш

Из пројекта Википедија

Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање. То подразумева уклапање потпунијег и тачнијег садржаја, уклањање сувишног и неодговарајућег текста, додавање референци и слична уређивања, како би се добио квалитетан и енциклопедијски чланак.
Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

Соња Хлебш, глумица

Соња Хлебш (23. март. 1927. - 31. август. 2005.) је била београдска глумица, али и институција. То је била прва „Плавуша“ на овим просторима. У доба када није било силикона, липосукције и осталих превара за лепши изглед женског света, Соња Хлебш је пленила својом појавом. Народ би рекао било ју је „и за око и за на вагу!“

Многи мисле да је она била прототип Даре Нијагаре, јунакиње стрипа који је цртала и објављивала у новинама „Јеж“ Деса Глишић, једна од ретких жена карикатуриста на овим просторима.

Шездесетих година прошлог века, Хлебшова је била једина иа имиџом Вамп жене и када би прошетала, Београдом, у хаљини са дезеном тигрове коже, мало је било мушкараца који се нису осврнули за њом.

У Београд ју је довео Бојан Ступица, 1949 године у Југословенско драмско позориште. У Београду је и научила српски језик.

У Словенији је оставила првог мужа Берта Сотлара да би се удала за једног од највећих српских глумаца Љубишу Јовановића.

Соња Хлебш, док је још била плавуша

Соња је била позната као добар човек и сви су је волели. Због њене раскошне лепоте и у позоришту и на филму је играла најчешће улоге заводница. То јој је дозлогрдило и офарбавши косу у смеђе, почела је велику битку за разбијање мита о Плавуши као о глупој и фаталној жени.

Писала је у "Политици" кратке приче, прво под псеудонимом а потом и под правим именом. Крајем шездесетих се озбиљније разбољева и лечи у Швајцарској.

У "Политици" 31.августа 2005 године је изашла читуља коју је објавила породица њеног трећег супруга:

„Драги пријатељи, нажалост нисам доспјела опростити се од Вас, јер ме је судбина претекла. Стога Вам овим редовима захваљујем за све што смо заједно на овом свету дошивели. Можда ће нас судбина једном поново спојити.“

Иако је боловала целог живота Соња Хлебш је поживела више од осамдесет година. Сахрањена је у Ријеци.

Материјал за писање овог материјала потиче из чланка Ферида Мијезиновића објављеног у "Политици". Али и писац ове цртице је лично познавао Соњу Хлебш и може да потврди да су њена лепота и доброта заиста били спојени у једној особи.