Сухој Су-35
Из пројекта Википедија
| Су-35 | |
 |
|
| Опис | |
| Намена | вишенаменски борбени авион |
| Посада | један члан |
| Први лет | 1988. |
| Почетак производње | 1994. |
| Произвођач | Авијацијско призводно удружење Комсомолск на Амуру «Гагарин», Русија |
| Димензије | |
| Дужина | 21.18 m |
| Распон крила | 14.7 m |
| Висина | 6.43 m |
| Површина крила | 62.04 m² |
| Маса | |
| Празан | 18 400 kg |
| Нормална полетна | 25 700 kg |
| Макс. тежина наоружања | 8 000 kg |
| Погон | |
| Мотори | 2 АЛ-31Ф |
| Потисак | 2 × 125.53 kN |
| Перформансе | |
| Макс. брзина | 2 440 km/h |
| Тактички радијус кретања | 1 600 km |
| Долет | 4 000 km |
| Плафон лета | 18 500 m |
| Успон | 19 500 m/min |
Сухој Су-35 (Су-27М) је руски вишенаменски борбени авион који је пројектовао биро Сухој.Производи га Авијацијско производно удружење Комсомолск на Амуру Гагарин.
Садржај |
[уреди] Развој и унапређења
Амерички одговор на појаву четврте генерације совјетских ловаца био је развој ракете средњег домета са активном радарском главом АМРААМ.Процене су указивале на то да се Су-27 и Миг-29 могу лако неутрлисти ракетама већег домета које могу да стигну до циља упркос електронском ометању.Мале димензије АМРААМ су учиниле делом борбеног комплета не само великог ловца за борбу за превласт у ваздушном простору Ф-15 игл већ и мањег авиона Ф-16 фајтинг фалкон а совјетске ракете средњег домета могле су се поставити само на мањи број модерних авиона. На основу обавештајних података и процена тактичких предности које је донео АМРААМ совјетски политички врх из Кремља је наредио развој ракете сличних могућности која је до данас остала позната само по називу условне извозне варијанте РВВ-АЕ.Паралелно је рзматран план радикалне модернизације авиона Су-27 са циљем да тај авион премаши борбене могућности Ф-15А и Ф-16А и прерасте у прави вишенаменски авион опремљен и наоружан за прецизне нападе на површинске циљеве.Већ у то врме совјетској армији постало је јасно немогућност држања већег броја ускоспецијализованих авиона а искључиво ловачка улога Су-27 била је један од најбољих примера недовољне искоришћености борбеног потенцијала. Решењем комисије Савета Министара СССР-а од 29.децембра 1983. године затражено је да биро Сухој направи Су-27М.Први прототипа Т10М-1 саграђен је преправком из серијског примерка авиона.Нос авиона постао је дужи и већи због уградње новог радара Н011 који у односу на старији монтиран на Су-27П има већи домет и проширену зону претраживања у хоризонталном и вертикалном пољу.Посебан мод је обезбеђивао мапирање терена.Средином деведесетих година ВВС је спознало да је и тај радар превазиђен најновијим америчким решењима.Развој Н011 је обустављен у корисз Н011М са фазираном антенском решетком. Посебна новост на Су-35 био је мали радар Н012 у задњој жаоки који је намењен за претраживање задње полусфере.Тај уређај није намењен само за упозоравање пилота на опасност јер су на Су-27 обављени и експерименти са ракетма Р-73 које су после лансирања мењале смер за 180 степени.Инструментална табла Су-35 потпуно је преобликована у односу на раније авионе.Класични инструменти су надопуњени са три вишенаменска екрана.Додавањем још два носача убојних средстава испод крила максимални убојни комплет ракета ваздух-ваздух повећан је до дванаест комада.Оптимални борбени комплет приликом сукоба са америчким ловцима по процени тактичара сачињава осам ракета средњег домета РВВ-АЕ и четири Р-73 са блиски маневерски ваздушни бој.На два носача на крајевима крила постављају се станице за активна противелектронска дејства сорбција и у том случају број ракета ваздух-ваздух се смањује на сасвим респективних 10 комада. Многе измене извршене су и на конструкцији авиона.Углављени су канари који су знтно побољшали управљивост на великим ападним угловима и отклонити вибрације које у том режиму лета код већине авиона ометају пилотирање и употребу наоружања.Канари се покрећу у угловима од -50 до -10 степени помоћу електричних команди лета.Су-35 може дуже да остане у ваздуху у односу на праве ловачке авионе јер је уграђена цев за пријем горива у ваздуху.Унутрашњи резервоари су повећани за 480 кг.
[уреди] Прототипи и испитивања
Све промене су постепено примењене и испитане на дванаест прототипа Су-27М који су израђени до 1995. године.Водећи човек ОКБ Сухој Михаљ Симонов,из комерцијалних и пропагадних разлога променио је ознаку авиона у Су-35 мада већина војних стручњака користи првобитно одређену ознаку. Шести прототип Су-27М опремљен је француском авиоником за учешће на надметању за уговор са Уједињеним Арапским Емиратима.Арапи су се одлучили за француски авион Мираж 2000-9 а Руси су свој авион претворили у летећу лабораторију за проверу уређаја за промену вектора потиска и ХОТАС команди лета.Приликом првог лета у тој конфигурацији 2.априла 1996 године авион је представљен као Су-37.Испитивања модернизованог авиона Су-27М још увек трају иако ВВС до сада није наручио ниједан примерак.
[уреди] Наоружање
Може да носи 8000 кг убојних средстава.на 12 носача.
- Стрељачко:том ГШ-301 калибра 30 мм са 150 ракета
- ракетно ваздух-ваздух:до 12 РВВ-АЕ,до 8 Р-27Р/РЕ/ТЕ,до 6 Р-73
- ракетно ваздух-земља:Х-29Т,Х-31А,до 120 НРЗ 80 мм,до 30 НРЗ 122 мм,до 6 НРЗ 266 мм
- бомбардерско:до 8 КМГУ,до 12 ФАБ-500М-62 БетАБ,до 16 ФАБ-500М-54
[уреди] Литература
- Александар Радић:Ваздушна моћ Русије
| Сухој - Војни авиони |
| Сухој Су-2 | Сухој Су-7 | Сухој Су-9 | Сухој Су-11 | Сухој Су-15 | Сухој Су-17 | Сухој Су-20 | Сухој Су-22 | Сухој Су-24 | Сухој Су-25 | Сухој Су-27 | Сухој Су-30 | Сухој Су-33 | Сухој Су-34 | Сухој Су-35 | Сухој Су-37 | Сухој Су-39 | С-37 «Беркут» (Су-47) |
| Сухој - Цивилни авиони |
| Сухој Су-26 | Сухој Су-29 | Сухој Су-31 | Сухој-Голфстрим С-21 | Сухој С-80 | Сухој РРЈ |
