Сфинга

Из пројекта Википедија

Велика сфинга, са Кефреновом пирамидом у позадини

Сфинга (грчки Sfinx, латински Sphinx) представља неман са женском главом, телом лава и птичјим крилима. По једном веровању, сфинга је кћи стоглавог дива Тифона и његове жене Ехидне, а по другом она је кћи Химере и Ортруса.

Сфинга је живела је на гори Сфингију крај Тебе. Имала је обичај да сваком путнику или случајном пролазнику постави питање: "Ко ујутро иде на четири, дању на две, а увече на три ноге?" Многи који нису успели да одговоре на њено питање су пали као жртве њених канџи. Сфинга је растргла много људи, међу њима и племенитих Тебанаца који су покушавали да ослободе град Тебу од ње.

Загонетку је решио Едип који је дао тачан одговор на њено питање: "То је човек! У свом раном животу неспретно пузи на све четири, у зрелој доби иде не двије, а у сутон свог живота због слабости подупире се штапом који му је трећа нога!" Сфинга се након његовог одговора бацила са стене у море, јер јој је судбина наменила смрт у тренутку кад неко реши њену загонетку.

[уреди] Порекло Сфинге

Сматра се да је сфинга у грчке митове дошла са истока, тачније њен лик је стваран по асирско-вавилонским киповима крилатих бикова с људским главама или по киповима египатских владара који су приказивани у лику лежећег лава. Лавље тело код Египћана и тело бика код Асираца је сматрано за симбол снаге; крила као симбол свеприсутности; људско срце као симбол мудрости. Код Египћана лице сфинге имало је индивидуалне црте лица фараона или његове жене. Најпознатија је Велика сфинга на пољу пирамида у Гизи. Висина њене главе је 20 метара, а од њушке до репа има 73,5 метара. Ова сфинга је "чувар" гробова египатских фараона. По неким научним претпоставкама, сматра се да глава ове сфинге има индивидуалне црте лица фараона Кефрена из 4. династије (27. или 26. век пне). Други, пак, сматрају да је то кип египатског бога Сунца.

Код Грка сфинга је увек била женска особа и симбол нечег тајновитог и погубног. Најпознатији грчки кипови сфинге потичу из Атике (око 600. година пне, која се данас налази у Метрополитен музеју у Њујорку) и из Фокиде (580 или 560. године пне, у Музеју у Делфима).