Телефониста
Из пројекта Википедија
Телефониста или још чешће телефонисктиња је била особа, која је успостављала телефонски разговор између две особе.
У доба док није било аутоматских телефонских централа или боље рећи док телефонски саобраћај није потпуно аутоматизован, телефонисткиње су биле незаменљиве особе за обављање телефонских разговора. Телефонисткиње су практично постојале крајем деветнаестог века као и готово цео двадесети век.
Ако би сте хтели да разговарате са неким у другом граду а код куће нисте имали телефон то би изгледало овако. Прво би сте барем недељу дана раније дописом заказали разговор одређеног дана у одређено време. Потом би сте тог дана отишли у Пошту, где су постојале телефонске кабине и одакле је било могуће телефонирати.
У датом моменту једна телефонисткиња би успоставила везу са другом, у другом граду, и обе телефонисткиње су преко разгласа прозивале особе које треба да обаве разговор "Петровић, разговор са Сомбором, кабина 5..." Ушавши у кабину, малу и загушљиву, често би се десило да веза није успостављена или је прекинута па би сте отворили врата и молили телефонисткињу да поново успостави везу. И то је био пример мануелене везе јер су у вези учествовале две телефонисткиње.
У случају да једна од две особе у разговору има телефон код куће она би у вези учествовала само једна телефонисткиња на страни особе која нема телефон и која разговара из кабине. Тако је изгледао полу-аутоматски телефонски саобраћај.
Шездесетих година у Србији је аутоматизован телефонски саобраћај, али су остале многе телефонисткиње у кућним централама. Деведесетих година двадесетог века и то се угасило као активност.
Данас телефонисткиње постоје само још у службама које се баве давањем информација али је и њихов посао максимално аутоматизован.
