Филип Христић
Из пројекта Википедија
Филип Христић, 1819. - 29. јануара 1905, Ментон (Француска), политичар, дипломата, председник владе Србије.
Један од првих државних питомаца послат у иностранство 1839. године. Положио докторат права на Сорбони (Париз). У државној управи се, при крају владавине Александра Карађорђевића, запослио као комесар Дунавске комисије. Постао је и члан Савета. По повратку Милоша Обреновића на власт, постао је његов лични секретар (1858-1860).
Под кнезом Михаилом је председник владе и министар иностраних дела од 27. октобра 1860. до 9. децембра 1861. године. Био је то покушај измирења странака. У време Христићеве владе донети су основни закони Михаилове владавине, а на Преображенској скупштини. Крајем 1861. кнез Михаило се одлучује за конзервативну политику и замењује Христићеву владу Гарашаниновом, а Христић је враћен у Савет.
После турског бомбардовања градова 1867. године. послат је, заједно са књегињом Јулијом, у мисију у Лондон да објасни политички положај Србије и српске захтеве. Посланик је Србије у Цариграду од 1871. године до 1873. године. Министар просвете је у Мариновићевој влади од 22. октобра 1873. до 25. новембра 1874. године. После првог српско-турског рата 1877. је делегат Србије за закључење мира. Посланик је Србије у Цариграду, Бечу и Лондону од 1878. до 1883. године. Гувернер је Народне банке Краљевине Србије од 1885. до 1890. године.
Члан је Друштва српске словесности од 1846. године. Члан је Српског ученог друштва од 29. јула 1864. године. Почасни је члан Српске краљевске академије од 10. фебруара 1892. године.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
- Биографија Филипа Христића((sr)) и на енглеском((en))
