Херцег Нови
Из пројекта Википедија
Херцег Нови се смјестио на изузетно значајном и атрактивном простору који се налази између највише планинске динарске масе планине Орјен (1.895 m.) и улаз у залив Боку Которску.
Садржај |
[уреди] Географија
Херцег Нови представља административни, културни и привредни центар истоимене општине која се простире од граничног прелаза Дебели бријег до најужег дијела Боке Которске (тјеснаца Вериге - 300 m ширине), са врло богатим и живописним сеоским залеђем, на укупној површини од 235 km² и броји нешто око 42.000 становника. Сам град има око 20.000 становника. Географске координате града су: 42"27' сјеверне географске ширине и 18"33' источне географске ширине. Рељефне карактеристике:
Планина Орјен (1.895 m. познат по својим ендемским врстама, рекреативним стазама и скијању у касним прољећним, понекад и раним љетњим мјесецима) брда: Доброштица (1.570 m.) и Радоштак (1.441 m.) полуострво Луштица са највишим врхом Обосник (586 m.) Сам улаз у Бококоторски залив се налази измеду ртова Оштра и Мириште и ширине је cca. 2.900 метара. Просјечна дубина воде у Заливу је 27,8 метара, а максимална је 61 метар. Од 1997. године Бока Которска је и званично уврштена у Асоцијацију 28 најљепших залива свијета.
[уреди] Демографија
Попис 2003: Укупно 33.971; Срби 17.818 или 52,45%; Црногорци 9.651 или 28,41%; Муслимани 218 или 0,64%; Албанци 25 или 0,07%; Хрвати 831 или 2,45%; Бошњаци 89 или 0,26%; Роми 290 или 0,85%; Остали 1.350 или 3,97%; Нису се изјаснили 2.800 или 8,24%; Без података 899 или 2,65%.
[уреди] Историја
Херцег Нови је основан 1382. године када га је српски краљ из Босне Твртко I Котроманић утврдио у жупи Драчевица у Топаљском заливу и назвао га Свети Стефан.
Један је од најмлађих градова на Јадрану и касније се називао и Нови, Castrum Novum, Castel Nuovo.... Своје данашње име добио је у вријеме владавине херцега од светога Саве Херцег Стјепана Вуксић Косаче, када је доживио и највећи процват и развој. Турци га освајају 1482. године и, са кратким прекидом од 1538.-1539. године, када су га, на кратко, преузели Шпанци, владају њиме близу 200 година, све до 1687. године.
Након тога на његовом тлу смјењују се разни народи и цивилизације, остављајући дубоке трагове на историју, културу и укупан развој овога краја. Након Турака град освајају Млечани, који њиме владају све до пропасти Млетачке републике 1797. године. Од тада долази до честих промјена управе у Херцег Новом.
Након Кампоформијског мира из 1797. Аустријанци су њиме владали до 1806. године, а, након тога, власт преузимају Руси до 1807. године, потом Французи који владају до 1814. године. У врло кратком периоду 1813. - 1814. године град је преузела привремена влада Црне Горе и Боке Которске, али од те 1814. године па све до 1918. године град је под Аустроугарском управом.
Затим је дошло до уједињења Срба, Хрвата и Словенаца у Краљевину, односно Југославију, у чији је састав 1923. године ушао и Бококоторски срез.
Послије Капитулације Југославије 1941. год. у граду су као окупатори били Италијани, затим и Немци све до коначног ослобођења 28. октобра 1944 године.
[уреди] Култура
Богато споменичко наслијеђе на подручју Херцег-Новог настало је као резултат прожимања разних народа и култура које су се кроз његову дугу историју овдје смјењивали и сударали.
[уреди] Манастири и цркве
У Херцегновској општини сакрални споменици заузимају прво мјесто у непокретном споменичком фонду овог краја и то не само по броју већ и по територијалној распрострањености и културно-историјској вриједности. Наиме од 342 непокретна споменика културе на територији Црне Горе у херцегновској општини их се налази 89.
- Комплекс Манастир Савина
Манастир се налази 2 km. источно од Херцег Новог у јединственом амбијенту медитеранске вегетације. Један је од најљепших примјера архитектуре барока на Јадрану. Састоји се од 3 цркве: мале цркве Св. Саве (15. вијек) која се налази на брежуљку по коме носи име, мале цркве Успења Богородице (15. вијек - по неким изворима градња ове цркве је започета у 11. вијеку) и велике цркве Успења Богородице (коју је саградио познати архитекта Никола Форетић - Корчуланин у 18. вијеку). Велика црква Успења Богородице грађена је од 1777. до 1799. године. Највећу вриједност ове цркве представља иконостас који су 1797. године изградили мајстор Симеон Лазовић и његов син Алексије из Бијелог Поља. У Ризници Манастира налазе се изузетно вриједни предмети - експонати од којих треба издвојити: кристални крст Св. Саве из 13. вијека, плаштаницу из 1642. године, сребрну петохљебницу из 1648. године, кивот Манастира Тврдош из 1615. године, један путир из 1650. године, јеванђеље из 1685. године, јединствен портрет Руског цара Петра Великог....
- Црква Св. Арханђела Михаила
На данашњем главном тргу Старог града, тргу Херцега Стјепана - који се популарно назива и Белависта, налази се један од драгуља бококоторског неимарства, особит по архитектонској и умјетничкој изради - црква Св. Арханђела Михаила. Саграђена је у три стила: византијском, барокном и готском на почетку овог вијека - 1900. године.
- Црква Св. Јеронима
Налази се у Старом граду, на тргу Мића Павловића, саграђена је 1856. године. На мјесту на коме се налази ова црква раније је, у 17. вијеку, била подигнута католичка парохијска црква посвећена Св. Јерониму заштитнику града. Та црква је срушена у 19. вијеку и на истом мјесту је подигнута данас постојећа, много пространија и већа. У постојећој цркви се налазе дјела једног од највећих барокних сликара Пераштанина Трипа Кокоље.
- Црква Св. Леополда Мандића
Налази се поред цркве Св. Јеронима, саграђена је по наредби Јеронима Корнера годину дана након заузимања града од стране Млечана. Данас је црква посвећена Св. Леополду Мандићу који је рођен у Херцег Новом, а за свеца је проглашен 1983. године од стране Папе Ивана Павла Другог.
- Црква Св. Ане
Налази се на Савини, саграђена је за вријеме турске владавине у 16. вијеку. Подигли су је Шпанци, односно племићка породица дон Ферантеа Гонзаге. Била је четири пута рушена и обнављана. На истом мјесту, 1985. године, изграђена је нова црква која припада парохијалној цркви Св. Јеронима.
- Црква Св. Ђорђа
Налази се на Топлој, саграђена је одмах након заузимања града од стране Млечана, а рестаурирана 1848. године. У цркви се налази изузетно вриједна итало-критска кружна икона Св. Петра и Павла из 16. вијека.
- Црква Св. Спаса
Изградња ове цркве је започела 1709. године, поред цркве Св. Ђорђа, а градња цркве је завршена 1713. године. Свој данашњи изглед је добила 1864. године када је реновирана готово од темеља. У унутрашњости цркве налазе се изузетно вриједни предмети које су познати људи тога доба поклонили овој цркви. Изнад ове и цркве Св. Ђорда налази се парохијално гробље, а уз гробље ћелија (са спомен плочом) у којој је Јосип Троповић учио Петра Петровића Његоша. Црква се налази на Топлој.
- Црква Св. Антона
Налази се у западном подграду града, са самостаном који су подигли Шпанци 1687. године за вријеме краткотрајне владавине. Црква потиче из 1710. године, а посвећена је чудотворцу Св. Антуну Падованском. Самостан је данашњи изглед добио 1790. године.
[уреди] Утврђења
- Шпањола
Шпањола је подигнута за вријеме турске владавине у 15. и 16. вијеку, али је свој назив добила по Шпанцима који су учествовали у њеној градњи за вријеме своје једногодишње владавине.
- Канли Кула
Канли Кула потиче из турског доба (16. вијек), била је затвор (отуда њено име на турском језику и знаци "крвава кула"), а 1966. године реконструисана је у једну од најљепших љетних позорница на Јадрану са преко 1000 сједећих мјеста.
- Сат Кула
Сат Кула (Сахат кула-Тора) је подигнута 1667. године по наредби султана Махмуда.
- Кула Св. Јеронима
Кула Св. Јеронима подигнута је 1687. године у част Јеронима Корнера освајача града.
- Форте Маре
Форте Маре (морска тврђава) је грађена у периоду измеду 14.-17. вијека, рестаурирана 1833. године, а од 1952. године адаптирана је у љетњи биоскоп, касније и дискотеку.
- Цитадела
Цитадела је тврђава која се налазила на самом мору и зидинама била спојена са доњим градом. Кула са зидом грађена је за вријеме млетачке власти. Тврђава је скоро потпуно срушена за вријеме земљотреса 1979. године, и данас, више у мору него на копну, постоје само остаци зидина.
[уреди] Атракције
![Његошева улица (Аутор:Милош Ћапин[1])](../../../upload/thumb/4/46/Hn_njegoseva.jpg/200px-Hn_njegoseva.jpg)
[уреди] Лазарет
је атрактивна и импозантна грађевина, која је у вријеме када је изграђена (18. вијек) представљала главну здравствену и санитетску установу за Боку Которску. Налази се у Мељинама, а датира из 1732. године. Градили су је Млечани у клесаном камену, који су калуђери припремали за градњу велике манастирске цркве на Савини. У дворишту ове грађевине налази се капела Св. Рока градена 1730. године, у вријеме изградње самог Лазарета. Црква је реконструисана 1892. године. У средишту ових грађевина ограђених зидом са двоје врата и три атријума са неколико мањих зграда налази се фонтана. Испред зграде се налазе два пристаништа, једно веће са лукобраном и једно мање.
[уреди] Парк бившег хотела Бока
Парк бившег хотела Бока је прави ботанички врт, лоциран у самом центру града. Формирање парка отпочело је када и градња хотела, 1908. године, прави облик и садржину добија за вријеме Првог свјетског рата, посебно 30-тих година прошлог вијека. У парку се налази преко 80 врста биљака, које су бокељски поморци доносили из разних крајева свијета. До 1979. године у парку се налазио и рибњак, који је тада срушен због посљедица које је имао хотел "Бока" од земљотреса , али је 2000. године, заједничком акцијом Туристичко-информативног центра и Општине Херцег Нови, рибњак поново изграђен по пројекту Новљанина Бора Дабовића, пројекту који је, углавном, био скоро идентичан првобитном пројекту инжењера Момчила Тапавице, и на старом, скоро истом, мјесту.
[уреди] Плава Шпиља
Плава Шпиља је једна од најатрактивнијих у низу пећина које се налазе на полуострву Луштица, смјештена између увале Златна лука и Рта Мокра гора. Удаљена је од Херцег Новог 5,7 километра. Има два отвора под углом од 45 степени, висина од нивоа мора до врха таванице је 9 м., а дубина 3 - 4 м. Свој назив је добила по необично плавој боји која настаје током ведрих дана, рефлексијом сунчевих зрака који се одбијају од њену површину. Посјета овој пећини обавезан је дио програма излетничких тура кроз Бококоторски залив, а у њу се може ући обичном барком или мањим бродицима.
[уреди] Острво Мамула
Острво Мамула на поморским картама је познато под називом Ластавица, док је своје општеприхваћено име Мамула добило по аустријском генералу Лазару Мамули који га је утврдио средином 19. вијека. Мамула је ненасељено острво на самом улазу у Бококоторски залив, удаљено од Херцег Новог 3,4 нм. Кружног је облика, пречника 200 м, обрасло ниском вегетацијом, са плажом и пристаништем на сјеверној страни. У вријеме оба свјетска рата на овом острву је био затвор и као знак сјећања на тај период постављена је спомен плоча. За оживљавање и туристичку валоризацију овог изузетно атрактивног острва направљено је неколико пројеката, али ниједан није до сада реализован. Мамула је и даље напуштено острво, али и омиљено љетно излетиште.
[уреди] Парк Савинска Дубрава
Од бившег мотела "Дубрава" (данас зграда дирекције ХТП "Бока" АД) према источној страни града, према Мељинама, води пут у Савинску дубраву. Цијелом Дубравом, кроз чемпресе, борове, кестенове, грабове и храстове, уз неколико прелијепих видиковаца, кривудају стазе богом дане за рекреацију. Асфалтни пут код улаза у Манастир Савина трасиран је тако да се један стољетни храст медунац нашао усред асфалта - на средини коловоза и дан данас одолијева аутомобилима.
[уреди] Небеско огњиште
Небеско огњиште је врло необична стара породична кућа, претворена у изложбени простор, вајарски атеље, препуна експоната аутора Косте Килибарде. Овај изворни умјетник, заједно са природом, њено дрво преображава у најразличитије облике и садржаје дајући им притом један нови живот и трајање. Ова својеврсна "галерија" налази се на брдашцету Лаловина, у Зеленици.
[уреди] Хотел "Плажа Зеленика"
Хотел "Плажа Зеленика" је први хотел у Црној Гори, хотел који је доживио свој велики јубилеј, 100 година постојања. Наиме 1902. године др. Антал Магyар, племић поријеклом из Будимпеште, саградио је хотел на самој обали мора, на плажи окруженој боровима и зеленилом, па је по томе и добио своје првобитно име "Пансион на зеленој плажи". У овом хотелу први гости су били странци па је то уједно био и зацетак иностраног туризма. Захваљујуци потомцима оснивача хотела, прије свега унуку оснивача Цаби Мадару, историјату и значају овог хотела посвећено је много новинарских репортажа, тв емисија, публикација, а најзначајнија је свакако књига Хотел "Плажа Зеленика" Цабе Мадјара, као и књига "Зеленика.....колијевка туризма" његовог брата др. Золтана Магyара. Од 1948. године, када је хотел национализован, промјенио је неколико власника, а од 1991. године у њему је сједиште Команде РМВЈ. Оно што представља својеврстан куриозитет је да је то једини сачуван хотелски објекат из тог, а такође и из каснијег периода између два свјетска рата.
[уреди] Градска степеништа -Улице
Херцег Нови је приморски град, један од оних у којима су улице, врло често, уствари степеништа. Код Новог је још специфично и то да су неке од тих "улица" доста дугачка степеништа па су, самим тим, врло напорна туристима и гостима града. Улице које су, уствари, степеништа носе слиједећа имена: ДАНИЦЕ ТОМАШЕВИЋ, РИСАНСКА, ЈОВА ДАБОВИЋА, 28. ОКТОБРА, ДАША ПАВИЧИЋА, ЛУКЕ МАТКОВИЋА, МАРКА ЦАРА, СИМА МАТАВУЉА, МАРКА ВОЈНОВИЋА.
[уреди] Туризам
Почеци туризма на овом подручју сежу у XIX вијек. Из тог доба постоје први записи (Сима Матавуља) о Гостионици Шјора Розе. Кафана "Белла Виста", породице Сава Бачановића, са 25 кревета "за странце" помиње се 1872. године. Развој модерног хотелијерства у Херцег Новом, могло би се са правом рећи и у Боки Которској и Црној Гори, почиње изградњом пансиона "Пансион на Зеленој Плажи" у Зеленици, касније званог само хотел "Плажа". Овај хотел је са радом започео 1902. године, али је дозвола којом је Општинско управитељство дозволило градњу овог хотела мађарском племићу Др. Антал Магуару из Будимпеште, такође из XIX вијека - датирана је 24. новембра 1898. године. "Акционарско друштво за грађевине и саобраћај Херцег Нови" је 1909. године затражило дозволу за изградњу хотела "Бока" у самом центру Херцег Новог, који почиње са радом 1913. године са 43 собе и "централним огријевом и врућом купељи". Овај је хотел годинама био својеврсни симбол и заштитни знак града, а, између осталог, на Сајму туризма у Паризу 1932. године освојио је златну медаљу за "комфор и услугу". У катастрофалном земљотресу 1979. године знатно је оштећен и непуну годину дана касније је морао бити срушен. Украс хотела и његовог парка, надалеко познатог по ријетким медитеранским биљкама, био је рибњак који је из истих разлога био срушен. Акцијом Туристичког центра и Скупштине општине рибњак је 1998. године враћен на исто мјесто у истовјетном изгледу.......
У периоду између два свјетска рата у Херцег Новом је радило више хотела међу којима: "Америка", "Рудник", "Јадран", "Балкан", "Савина", "Европа", "Топола", "Ерцег Нови", "Српски хотел", "Београд".... Године 1926. своја врата гостима отворио је и хотел "Плажа" власништво породице Трани на приближно истом мјесту на којем се налази и данас. Године 1906. Томо М. Катурић је добио дозволу за држање коначишта у Каменарима, а 1929. године у Игалу је отворен хотел "Игало" власништво породице Јанковић. У Зеленици, поред већ поменутог хотела "Плажа", радио је и хотел "Бока", тик уз горе поменути хотел, власништво Обрена Дунђеровжића, којег су Њемци дигли у ваздух при повлачењу 1944. године, као и хотел са истим именом - власништво Благоја Мићуновића.
У вријеме између два свјетска рата основана су, међу првима на Јадрану, и два туристичка друштва: "Савина" у Херцег Новом 1922. године и "Игало" у Игалу 1924. године. Интензиван и организован развој туризма новијег доба на овом подручју везује се за шездесете године прошлог вијека када су изграђени скоро сви и данас постојећи хотели, који су то доба били и велики и модерни. Једино су хотел "Плажа", у данашњем изгледу, и ИИ фаза Института "Др. Симо Милошевић" - Медитерански здравствени центар изграђени касније, 1980. односно 1988. године.
Још давне 1929. године херцегновска општина је проглашена за "морско купалиште и климатско љечилиште" јер од давнина се знало за љековита својства приобалног морског муља званог "игаљско блато" и минералне воде "игаљске слатине". Временом, развојем Игала, термин климатско љечилиште се губи као термин за цијелу Општину. Већ поменути хотел "Игало", са 16 соба и 40 лежаја, био је подигнут управо на мјесту гдје се налази данашња зграда Прве фазе Института и већ тада је имао, напримјер, хотелски аутомобил који је дочекивао госте у пристаништу или аеродрому "Груда". 1930. године је извршено испитивање игаљског блата у лабораторијуму познатог француског љечилишта Виши које је дефинитивно потврдило његову изузетну љековитост, али тек након Другог свјетског рата, захваљујући др. Светозару Живојиновићу реализовани су давно донијети планови о оснивању љечилишта у Игалу, које је Одлуком владе Црне Горе од 1.11 1949. године коначно и основано...
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
- Фондација за културу и традицију Боке "Пројекат Растко-Бока" Херцег-Нови
- Вијести Фондације "Растко-Бока"
- Завичајни музеј и Умјетничка галерија "Јосип-Бепо Бенковић" Херцег-Нови
- Вијести Музеја и Галерије Херцег-Нови
- Црква Св. Саве на Савини
- Црква Св. Томе у Требесину
Координате: 42° 27' С., 18° 33' И.
