Хиндуизам
Из пројекта Википедија
Хиндуизам је религија Хиндуса. Mоже сe дефинисати као монотеистичка религија, јер њихови су богови само делови једнога бога (из једног се рађа мноштво, из мноштва произлази једно).
Утемељена је на митовима и боговима из праисторије. Најстарија је од свих религија, стара је око 5000 година.
Реч хиндуизам долази од речи Хинду која је изведеница од санскртске речи Синдху сто је име реке Инд.
Средишња истина ове религије је да се хиндуизам живи, а не верује. Ова религија нема духовног поглавара, него само високог свештеника: брахмана. Вера допушта да се верује у онолико богова колико се жели. Према веровању хинхуиста судбина сваког живог бића последица је његових дела из ранијих живота. Одређена је кармом чије се деловање не може зауставити.
[уреди] Касте
У хиндуизму постоје четири касте чији се члан постаје рођењем. Свака каста има своје подкасте. Те четири касте су: брамани, кшатрије, ваишије и шудре. На врху кастинског сустава налазе се брамани чији припадници обављају свештеничко богослужје (гуруи).
Њихови поданици су кшатри (ратници) чији је задатак штитити друштвену заједницу. Мeђу ваишије (ратаре) се убрајају трговци и сељаци. Последња каста су шудре (слуге) који служе осталим трима кастама.
[уреди] Богови
Најстарији хиндуистички бог је Брама чија ће смрт по њиховом веровању довести до краја света. Но, и након тога краја родит ће се нови свет и нови Брахма.
Сваки Хиндус верује у Узвишенога Бога Брамана, “Апсолутног” који влада светом уз помоћ мањих богова. Религија Хиндуса може се подијелити на три огранка или секте; свака са својим погледом на свет природе и именом за узвишеног бога: Вишну (Проницљиви), Шива (Милостиви) и Шакти.
Вишну се јавља у једном од својих десет утеловљења и углавном је бог добре воље који седи на престољу у небу уз своју жену, божицу Лакшми.
Шива је мрачан и суморан. Описује га се као бога који пуши марихуану, вреба на мрачним местима као што су гробља и бојна поља. Приказује га се с венцем лубања, окружена злим духовима док плеше сабласни плес којим уништава свет. Шиваизам има и неугодних страна као што су жртвовање животиња или аскетско самовољно наношење озљеда на телу, али ипак већина поклоника Шиву сматра милосрдним и пуним љубави.
Шакти, велика божица мајка, својим је поклоницима врхунско божанство. Штују је у окрутном облику као Дургу или Кали, или у блажем облику као Парвати или Уму. У свом се окрутном облику приказује као вештица која са собом носи оружје и гази демона. Штовање божице Дурге, односно Кали и данас је попраћено жртвовањем животиња, а у прошлости су се приносиле и људске жртве. У свом блажем облику Шакти се приказује као прекрасна млада жена.
[уреди] Веде
Хиндуистички свети списи су Веде (знање). Састоје се од текстова насталих од 1500. године пре нове ере до 1500. године после нове ере. Састоје се од четири збирке: Риг-Веда, Сама-Веда, Јаџур-Веда и Атхарва-Веда. Те збирке називају се још и самхите. Риг-Веда је најстарија од свих самхита.
![]() |
Овај незавршени чланак Хиндуизам, везан је за вере. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |