Хор
Из пројекта Википедија
Хор означава групу певача.
Хор броји од осам па чак до стотину певача. Најчешће око осам певача за сваку деоницу. Мањи вокални састави се називају камерни хорови и броје од осам до тридесет два певача (по савременим критеријима светског удружења хорова Musica Mundi). Састави од три до осам певача се не сматрају хоровима већ камерним саставима и њих називамо : трио, квартет, квинтет, итд.
Садржај |
[уреди] Састав хора и врсте хорова
Радом хора, припремом композиција, и уопште певањем хора управља диригент. Његова улога је да певачи у хору певају уједначено, складно, да имају уједначено дисање и динамику (гласност) звука, те он хор води према што бољем уметничком изразу дела која хор пева.
Класичан хорски став јесте четвероглас, тј, у хору су заступљене четири основне боје људског гласа: мушка и женска деоница, које су подељене на дубоки (бас) и високи мушки глас (тенор) и дубоки (алт) и високи (сопран) женски глас. Највећи број хорских композиција је написан за четверогласни хор, али постоје и поделе на три, пет, шест и осам деоница, па чак ии више.
Хорови могу певати са инструменталном пратњом, или без ње. Певање без пратње се назива a-cappella. Инструментална пратња може бити шаролика, од једног инструмента до целог оркестра. У Римокатоличкој и Англиканској цркви, пратња су најчешће оргуље или чак класични оркестар,а у неким протестантским црквама данас, певаче прате модерни инструментални састави (ел.гитара, бас, удараљке, синтисајзер итд.).
У православној цркви се прихвата само вокално музицирање, дакле једина заступљена музика јесте вокална-хорска.
За пробе, најчешће се користи клавир као пратња, било у припремању инструменталне хорске или a-capella музике.
Хорови се могу разврстати према саставу тј, полу и узрасту певача:
- Мешовити хорови
су хорови у којима певају заједно и мушкарци и жене.
Ово је најчешћа врста хорова, и углавном је класичног хорског става - четвероглас : сопран, алт, тенор, бас. Мешовите хорове у православну духовну музику је први увео руски композитор А.А.Арханглески почетком 19. века. Први српски композитори за мештовити хор су били Корнелије Станковић и Стеван Мокрањац. Прва објављена дела за хор су биле Станковићева Литургија св.Јована златоустог за мешовити четверогласни хор (Станковић објавио у Бечу 1863) и нешто касније Мокрањчева Литургија за мешовити хор и његове чувене Руковети. Прве музичке школе у Србији су се управо развиле из хорских Певачких друштава.
- Једнородни хорови
су хорови који се састоје од певача истог пола, па тако имамо:
- Мушке хорове, са истом структуром као и мешани, где сопране певају дечаци, мушкарци певају алт (техником фалсето, често их уместо алта називају контратенорима).
- Женски хорови, који се најчешће састоје из вишег и нижег сопрана и вишег и нижег алта, подељених на два, скраћеница је ССАА.
- Мушки хорови, који се састоје из вишег и нижег тенора, баритона и баса.
- Дечији хорови, најчешће двогласни (сопран-алт)или трогласни (сопран 1, сопран 2 и алт), понекад и са више гласова.
Хорови се деле и према установи у којој раде на:
- Црквени хорови
- Академски хорови
- Школски хорови
- Градски хорови
- Професионални хорови (било самоиздржавани, или које издржава држава)
Неки хорови се деле и према врсти музике коју изводе на:
- Симфонијски хорови
- Џез хорови
- Хорови са кореографијом (где чланови хора, поред певања и плешу)
[уреди] Вештине које захтева певање у хору
Хорски певачки би требали да поседују следеће особине:
- певање мелодије своје деонице, са пријатном бојом гласа која се увек уклапа оно што хор пева;
- праћење сопственог певања, и откривање грешака;
- контролисање јачине звука, према ономе што пише у деоницама или ономе што показује диригент,
- певање тако да се никад не истиче од других певача у хору;
- по могућности брзо читање и учење мелодије;
- тачно читање и изговарање језика на коме се пева, разумевање смисла текста који се пева;
- памћење мелодије, према томе праћење диригента што је више могуће;
- висок ниво слушне и менталне пажње;
- прихватање упутства од других, зарад добробити целе групе, чак иако се певач не слаже са инструкцијама;
Од певача који имају апсолутни слух се захтева да певају и у другом тоналитету од онога у коме је музика првобитно написана.
[уреди] Историја хорске музике
Пуно композитора је писало дела за хорове. Међутим, компоновање хорске музике се доста разликује у односу на компоновање инструменталне. Потребно је укључити текст, учинити га разумљивим, и петљање са могућностима и ограниченошћу људских гласова, што компоновање хорске музике чини незнатно тежим него инструменталне. Због овока, чак и нека светска имена компоновања нису компоновала музику за хорове. АЛи, и велики број композитора се специјализовао за хорску музику.
[уреди] Средњевековна музика
Најранија музика забележена нотним - неумским записом је Византијско појање, чија се западна варијанта назива Грегоријанско појање (по папи Гргуру Великом који је извршио реформу појања). Традиција певања гласом без пратње датира још од времена Апостола, а у римокатоличкој цркви се у средњем веку уводе и инструмени у богослужење, најпре само оргуље, а касније и читави оркестри.
Најранија музика забележена нотама у западној Европи је Григоријанско појање, уз још неколико врста појања које се користило у Римокатоличкој цркви. Традиција певања без инструмената у Римокатоличкој цркви трајала је од времена Светог Амброзија (4. век) и Григорија Великог (6. век) до касног средњег века. Музика која је најраније записана нотама је Грегоријанско црквено појање, поред још неколико других врста црквенога појања која је Католичка црква прихватила (понекад и одбацила). Традиција певања без инструмената је трајала од времена Светога Амврозија (4 век) и Григорија Великога (6. век) до каснога средњег века. У касном средњем веку, нова врста певања је постала доминантна у неким случајевима, додуше њу певају само појци појединачно. Ова врста певања укључује више мелодијских линија које се називају органуим. Даљи развитак овог вишегласја наставља се на цлаусула, цондуцтус и мотет, који је постао доминантна форма Ренесансе. Први доказ веишегласног певања се налази у рукописима из Халеа (из 1420, мада је музика из касног четрнаестог века), где се мелодијска деоница повремено раздваја у две.
[уреди] Музика Ренесансе
Током Ренесансе, сакрална (духовна) хорска музика (такође под називима формална и 'озбиљна') је главни облик музике Западне Европе. Највећи композитори тог времена компоновали су Мисе, мотете и друга дела, углавном за хорове без пратње, мада постоји несагласност у вези употребе инструмената у одређеним раздобљима и на одређеним просторима). Имена композитора из овог доба су: Josquin des Prez, Giovanni Pierluigi da Palestrina, и William Byrd; они су компоновали дела која су била позната широм Европе; световна музика Барокног доба потиче из Ренесансне музике која је настала у овом веома стваралачки плодном добу.
[уреди] Музика Барока
Међу највећим композиторима Барока је Claudio Monteverdi (1567 - 1643), мајстор за контрапункт, који је показао део онога што може да се уради са хоровима и другим музичким саставима, новим техникама развијеним у Венецијској школи и Фиренцској Камерати. Монтеверди, заједно са Хајнрихом Шицом (1585-1672) је демонстрирао могућност музике да подржи појача поруку коју носи текст, као што је и Palestrina урадио неколико генерација пре њих. Обојица су компоновали велики број дела за хорове са пратњом и без ње.
Један век касније, Јохан Себастијан Бах (1685-1750) је био следећи који је оставио дубок траг у историји музике. Пошто је био и црквени појац, компоновао је доста сакралне хорске музике: кантате, мотете, пасије (страдања?) и другу врсту музике. Познат је и због његових корала - врло лепо хармонизованих црквених напева (химни). Бахов утицај на развој црквене музике не треба да се потцени.
[уреди] Класична музика и музика романтизма
Велики композитори овог дома су Волфанг Амадеус Моцарт, Франц Јосеф Хајдн и Јоханес Брамс. Сакрална музика се из цркве преместила на концертне бине; музика писана у то доба била је неподобна за употребу у цркви због своје дужине; познате су Бетовенова Missa solemnis, Реквијем Луиђија Керубинија и Брамсов Ein deutsches Requiem (Немачки Реквијем). Истовремено, аматерски хорови добијају озбиљна признања због извођења дела Шуберта, Шумана, Менделсона, Брамса и осталих. Ова 'певачка удружења' често су била одвојена на мушки и женски део, а музика је углавном била за четири гласа, без пратње или са једноставном пратњом.
[уреди] Двадесети и двадесет први век
Као што се десило и осталим жанровима у музици, и хорска музика је ушла у период експериментисања током двадесетог века. Док се мали број познатих композитора фокусирао само на хорску музику, најзначајнији композитори у својим опусима имају макар мало и хорске музике.
Рани композитори пост-романтизма, као што су Ричард Штраус и Сергеј Рахмањинов, допринели су хорској музици, али је највећи допринос дао Ralph Vaughan Williams, пишући нове мотете у ренесансном стилу новим хармонским језиком, и аранжирањем енглеских и шкотских народних песама. Арнолд Шенбергова Friede auf Erden представља врхунац оваквог стила, музички шарениш где се тонални центри стално премештају (слично његовом делу Verklaerte Nacht за гудаче из истог периода).
Током двадесетог века, модерне технике су нашле израза и у хорској музици, међу којима су дела Шенгерга, Антона фон Веберна и Ставинског; еклектичке (провери превод) композиције Чарлса Ајвеса; дисонантни контрапункст Даријуса Милхауда (Cinq Rechants) и Paul Hindemith (When Lilacs Last in the Dooryard Bloom'd). Због тешкоћа на које су наилазили хорови када би певали атоналну музику, ова дела се данас ретко изводе, иако их специјалисти воле. Ипак, примитивне покрете (провери превод) данас представља врло чето извођено дело Карла Орфа Carmina Burana.
Неокласични стилови су нашли бољу потпору у хорској музици. Бенџамин Бритен ја написао велико број добропознатих хорских дела, међу њима Ратни реквијем, Песме пет цветова и Радујте се у Јагањцу. Мотети Francis Poulenc-а Motets pour le temps de noël, Gloria, и Миса у G-дуру се чето изводе. Хуго Дистлер је написао пуно модерне музике по Баховим моделима. У Сједињеним Државама, Арон Копланд, Самјуел Барбер и Рендал Томпсон су написали значајна америчка дела. У источној Европи Бела Барток и Золтан Кодали су малим делом писали и хорску музику.
Време после Другог Светског Рата је експериментисање у овој области довело до екстрема. Sinfonia Луцилана Берта (Luciano Berio) укључује и хор. Страдање по Светом Луки Krzysztof Penderecki-ја укључује викање, тонске гроздове и алеаторичке технике. Richard Felciano је писао дела за хор и електронску касету.
Представник минимализ,а је Арво Перт, чија дела Johannespassion (Страдање по Светом Јовану) и Magnificat' се редовно изводе.
Авантгардне технике:
- Викање
- Дубоки тонови (најнижи могући)
- Тонски гроздови
- Хорови који не певају речима, зачето их је Чајковски у Крцку Орашчићу и Холст у Планетама, а даље раљзвијали Шенберг, Даријус Милхауд и други.
Аранжмани црначкиих Спиритуала су постали чести на хорским репертораима. Познати композитори по овој традицији су Андре Томас и Moses Hogan.
Премда је рано говорити о трендовима у двадесет првом веку, дух практичне тоналне музике је био доминантан у задњим децнијама двадесетог века и настаља се у делима Карла Јенкинса, Џона Ратера и Роберта Стедмана, међу осталима. Ерик Витакре је скренуо пажњу комбинујући тоналну музику са тонским гроздовима и сличним експерименталним техникама.
[уреди] Познати хорови
[уреди] Професионални хорови
- Би-Би-Си Певачи (спољна веза)
- Chanticleer
- Камерни Хор Естонске Филхаромније
- Холандски Камерни Хор
- Хор Црвене Армије
- Филипински Мадригалисти (Добитници европске Grand Prix Du Chant Choral 1997)
- Гласови Вазнесењеа (спољна веза)
[уреди] Аматерски хорови
- Кантата академски хор
- Лос Анђелес мастер хор
- Мормонски табернакл хор
- Норвешко студентско хорско друштво
- Лондонски филхармонијски хор
- Тенглвуд фестивласки хор
- Електра женски јор
- Лаус Део хор
- Хор св. Лоренса сајт
- Сура хор
[уреди] Академски хорови
- Гле клуб Корнел универзитета
- Гли клуб Харварда
- Хор св. Олафа
- Гли клуб Универзитета Пенсилваније
[уреди] Дечји хорови
- Хор бечких дечака сајт
- Хор харлемских дечака
- Томанерхор Лајпциг
- Штутгартски дечачки хор
- Хор базелских дечака
- Хор Тапиола
[уреди] Црквени хорови
[уреди] Хорови са узвицима
- Миескуро Хутајат
[уреди] Види још
- Списак хорскиг дела
- Гли
