Црква Светог Антуна
Из пројекта Википедија
После Првог ватиканског сабора (1869-1870), једна група бискупа незадовољних одлукама сабора (догма о непогрешивости папе) одлучила је да се бори за тзв. старокатоличку цркву. Пошто је у Краљевини Југославији било доста грађана који су се изјашњавали као старокатолици, адаптацијом старе зграде киоска на почетку Молинаријевог парка у Петроварадину након 1937. дограђено је предворје и звоник са сатом. У току Другог светског рата старокатолици се прогањају и црква се назива сектом. Након рата црква је наставила рад али са мањим бројем верника и мањим средствима. Донацијамa верника црква је обновљена тек средином седамдесетих година двадесетог века.
Крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година двадесетог века Старокатоличка црква из Утрехта, за коју је ова верска заједница у Јуославији била, прешла је у протестантски облик хришћанства. Овако измењена црквена организација назива се Синдром Православних цркава Западног обреда а црква Св. Антуна у Петроварадину се назиива Западно-православним црквом.
