Чандрасекарова граница

Из пројекта Википедија

Чандрасекарова граница или Чандрасекаров лимит јесте константа у астрофизици и уобичајено износи 1.4 масе Сунца. Вредност ове константе варира зависно од узетих апроксимација, а вредност коју је рачунао Чандрасекар износи:

$\frac{\omega_3^0 \sqrt{3\pi}}{2}\left ( \frac{\hbar c}{G}\right )^{3/2}\frac{1}{(\mu_e m_H)^2}.$

где је μ_e просечна молекуларна тежина електрона, $m H$ маса атома водоника, $π$ број Пи, $\omega_3^0 \approx 2.018236$ константа повезана са решењем Лејн-Емден једначине, $\hbar$ Планкова константа, c брзина светлости, G или γ гравитациона константа.

Чандрасекаров лимит изузетно је битан у еволуцији једне звезде. Наиме, уколико је маса звезде мања од Чандарсекаровог лимита у тренутку када звезда потроши сво нуклеарно гориво, односно онда када нема више водоника у језгру, а нема довољно енергије да започне фузију из хелијума, тада звезда почиње да колапсира под утицајем гравитационе силе. На крају настаје бели патуљак. Уколико је маса звезде већа од Чандарсекаровог лимита, а мања од 3 масе Сунца, испрва настаје црвени џин, а када почне гравитациони колапс настају нова или супернова. На крају еволуције, ове звезде тзв. средње масе постају неутронске звезде, односно пулсари. Гравитационом колапсу звезда маса већих од три масе Сунца претходи експлозија супернове, а на крају, при већим масама, настаје црна рупа.