Ђузепе Мацини

Из пројекта Википедија

Ђузепе Мацини

Ђузепе Мацини (22. јун 1805. - 10. март 1872.) је био италијански патриота, револуционар, филозоф и политичар. Идеолог је покрета уједињења Италије (Рисорђименто), за коју се борио политички и практично. Основао је организацију Младу Италију. Веома рано се залагао за Уједињене државе Европе.

[уреди] Оснивање Младе Италије

Рођен је у Ђенови. Члан тајне револуционарне организације карбонара постао је 1830. Због активности у револуционарном покрету био је брзо ван закона. У Марсеј је отишао 1831. и ту је организовао нову политичку организацију Млада Италија ( La Giovine Italia ). Мото им је био Бог и народ, а основни принцип је био уједињење неколико држава и краљевина на Апенинском полуострву у јединствену републику. Основао је још неколико организација са сличним циљем уједињења или ослобођења других народа: Млада Немачка, Млада Пољска и коначно Млада Европа.

[уреди] Идеја уједињења Италије

Мацини је веровао да се уједињење Италије може извести само народним устанком. Због тога је непрестано вршио агитацију и подбуњивао Италијане. Из Енглеске је охрабривао, иницирао и организовао бројне мање и веће побуне. Готово у свим датим ситуацијама шансе за успех су биле изузетно малене, али ток историје је био на страни Мацинија, тако да је се са сваким новим изазовом напредовало према циљу италијанског препорода. Мацини је настављао неуморно са својом активношћу. Његов значај је био више идеолошки него што је био практички. Мацини је заслужан за обликовање политичке идеје да Италија представља земљу, а не накупину старих римских градова-држава. Други су успели остварити Мацинијеву идеју уједињења Италије. Прогласио је 8. фебруара 1849. Римску Републику, која је трајала само четири месеца.

[уреди] Остварење уједињења Италије

После неуспеха револуције 1848. италијански националисти су у краљу Сардиније и његовом председнику владе грофу Кавуру нашли практичне предводнике италијанскога уједињења. То је значило раздвајање процеса уједињења Италије од социјалних и политичких реформи. Тада се краткорочно одустало од републике да би се остварило уједињење. Кавур је успео да осигура савез са Француском и предводио је ратове између 1859. и 1861. за ослобођење Италије од аустријске доминације. Велику улогу је имао Ђузепе Гарибалди, који је био пријашњи Мацинијев следбеник. Италија је 1861. постала уједињена, али као монархија, а не као република, за што се Мацини био залагао.

[уреди] Није прихватио Италију као монархију

Мацини никад није прихватио монархистичко уређење Италије. Наставио је да ради за демократску републику, па је 1870. ухапшен и протеран. Успео је да се врати са лажним пасошем и живео је у Пизи до своје смрти 1872. Његов политички покрет звао се Републиканска партија, која је била активна до 1990тих. Мацини је кључан у подржавању идеје национализма. Мацини тврди да је земља као породица и да је треба волити и бринути се за њу. Сматрао је да земље не требају имати границе, које су створили похлепни политичари, него границе одређене географским условима, јер је услове створио бог. Мацини се веома рано залагао за "Уједињене Државе Европе".

[уреди] Литература

Simoni, Histoire des conspirations mazziniennes (Paris, 1870)
Pietrode Nardi, Giuseppe Mazzini, la vita, gli scritti e le sue dottrine (Milan, 1872)
E. A. Venturi, Memoir of Joseph Mazzini (London, 1877)
Bouillier, Un roi et un conspirateur: Victor Emanuel et Mazzini (Paris, 1885)
Saffi, Il pensiero politico e sociale de Giuseppe Mazzini (Rome, 1887)
A. F. Schack, Mazzini und de italienische Einheit (Stuttgart, 1891)
J. W. Mario, Mazzini nella sua vita e nel suo apostolato (Milan, 1891)
W. J. Linton, Recollections of Mazzini and his Friends (London, 1892)
Peretti, Gli scritti letterarii di Giuseppe Mazzini (Turin, 1904)
Dora Melegari, La giovine Italia e Giuseppe Mazzini (Milan, 1906)
John Maccunn, Six Radical Thinkers (London, 1907)
R. S. Holland, Builders of United Italy (New York, 1908)
W. R. Thayer, "Mazzini's Centenary," in Italica (Boston, 1908)
Cambridge Modern History, volume xi (New York, 1909)
Bolton King, Life of Mazzini (new edition, New York, 1912)
H. E. B. H. King, Letters and Recollections of Mazzini (London, 1912)
Mack Smith, Denis, "Mazzini" (Yale University Press, 1996)