Јулијан (узурпатор)
Из пројекта Википедија
Јулијан из Паноније (владао од 284. до285. године), назван такође Јулијан Транспадански или Јулијан Тиранин, био је један од многобројних узурпатора током велике кризе III века у које је упало Римско царство.
Није сасвим јасно како се овај узурпатор звао. Ипак, извесно је да је подигао устанак у доба цара Карина, 283-285. године.
Садржај |
[уреди] Подаци из наративних извора
Подаци у наративним изворима о Јулијану су противречни. Прво Аурелије Виктор у Књизи о царевима (Liber de Caesaribus) пише да је Јулијан био corrector Venetiae (et Histriae) и да је подигао устанак одмах после смрти Кара. Затим је контролисао Панонију да би 285. године био убијен у Илирику.
Псеудо Аурелије Виктор у Сажецима о царевима Epitome de Caesaribus као и Зосим у Новој историји тврде да је Јулијан био преторијански префект и да је подигао побуну у Италији након смрти Нумеријана (јесен 284. године) и да је касније убијен. Псеудо Аурелије Виктор додаје да је био поражен код Вероне.
[уреди] Новац
Антонини Јулијана познати су у неколико верзије. Новац је кован у Сисција|Сисцији. На реверсу овог новца виде се персонификације обеју панонских провинција са легендом: PANNONIAE AVG(usti) (цар Паноније).
[уреди] Име и титулатура
Наративни извори називају Јулијана именом "Sabinus Julianus", док се на новцима користи име"Marcus Aurelius Julianus". Могуће је ове, на први поглед различите податке, помирити следећим решењем:
IMP(erator) C(aesar) M(arcus) AVR(elius) [SABINVS] IVLIANVS P(ius) F(elix) AVG(ustus).
[уреди] Место Јулијана узурпатора у историји
Када је Карин (283-285) у јесен 284. сазнао да је Нумеријан умро, напустио је Сисцију и кренуо је у правцу Рима. То је Јулијан искористио и умарширао је из Венеције и Хистрије у Панонију и утврдио се у Сисцији. Затим је Карин покушао са њиме да се обрачуна. До сукоба је дошло, било у Верони, или негде другде у Панонији.
[уреди] Литература
- Carson, R. A. G.: Principal coins of the Romans, London 1978 ff., Bd. II (1980): The principate. 31 BC-AD 296.
- Delbrueck, Richard: Die Münzbildnisse von Maximinus bis Carinus (Das römische Herrscherbild III.2), Berlin 1940.
- Fleck, Thorsten: Julianus I. von Pannonien. Überlegungen zu Chronologie und Münzprägung, in: Geldgeschichtliche Nachrichten 212 (März) 2003, S. 61-64.
- Groag, E. / Stein, A. / Petersen, L. (Hgg.): Prosopographia imperii Romani Saec. I. II. III., Berlin / Leipzig 1933 ff., Bd. I (1933) A-B.
- Jones, A. H. M. / Martindale, J. R. / Morris, J.: The Prosopography of the Later Roman Empire, Cambridge 1971 ff., Bd. I (1971) A.D. 260-395.
- Maj, B. M. Felletti: Iconografia romana imperiale II. Da Severo Alessandro a M. Aurelio Carino (222-285 d. C.), Romа 1958.
- Mattingly, H. / Sydenham E. A. (auch Hgg.): The Roman Imperial Coinage. London 1925 ff., Bd. V/2 (1933 / R 1998): Probus-Amandus.
- Pegan, Efrem: Imperator Marcus Aurelius Julianus, in: Numizmaticke Vijesti 15 (1968), S. 45-52.
- Robertson, A. S.: Roman imperial coins in the Hunter Coin Cabinet. London / Glasgow / New York 1962 ff., Bd. IV (1978): Valerian I to Allectus.
