Јуриј Иванович Венелин

Из пројекта Википедија

Јуриј Иванович Венелин (*1802. - †1839) бугарски (по некима угро-руски, а у енглеским изворима и карпато-украјински) историчар и филолог, слависта романтичар. Рођен у руско-румунској породици православног свештеника у Великој Тибави, Берегски округ, у карпатским планинама северне Мађарске. Крштено име му је Георгиј Хуца - George Hutza. Завршио је унгварску гимназију, а 1821. године одлази у сатмарски лицеј да изучава философске науке. 1822. године на Универзитету у Лавову завршава други курс философских наука. Уз то, у Москви је завршио студије медицине. Знао је француски, енглески, немачки, мађарски, латински, класични грчки и све словенске језике.

У свом делу Древни и данашњи Бугари, и њихови политички, народни, историјски и религиозни односи са Русима излаже тезу о словенско-руском пореклу Бугара супротстављајући је владајућој татарској теорији. После појаве првог тома Историјско-Критичка питања, Царска Руска Академија шаље Венeлина на студијско путовање по Молдавији, Влашкој, Бугарској, са циљем да по тамошњим библиотекама и манастирима истражи књиге и словенске рукописе. Такође истражује древност подунавских Словена, Словенаца и Словака.

Уз горе наведена, његова дела су и: Граматика данашњег Бугарског наречја; Влашко-Бугарса или Дачко-Словенска граматика, сабрао и објаснио Јуриј Венелин; Древни и данашњи Словенци, и њихови политички, народни, историјски и религиозни односи са Русима. Историјско-критичка питања - други том; чланке: О изворима народне поезије уопште и о јужноруским особеностима; О карактеру народних песама код подунавских Словена. Кнежевина Србија..

Дело Скандинавоманија и њени поклоници, или столетна истраживања о Варјазима, настало је као негодовање због теза немачких историчара о словенској прошлости, односно о скандинавским коренима Варјага. Сем тога је дао и теорије о словенском пореклу Хуна.