Heraklit

Из пројекта Википедија

Heraklit u predstavi holandskog slikara Hendrika ter Brugena.

Heraklit je bio antički filozof iz Efesa (oko 535-475. p.n.e. grčki Ηρακλειτος), poznat kao Mračni.

Prema predanju, Heraklit je poticao od kraljevske loze Efesa, ali nije hteo da se meša u javne poslove, već se opredelio za filozofiju. Pripada razdoblju predsokratovskih grčkih filozofa koji su tragali za prapočelom svih stvari. Heraklit smatra da je vatra početak i kraj svih stvari za razliku od svojih predhodnika Talesa, Anaksimena i Anaksmandra, koji su prapočelo nalazili u vazduhu, vodi i apeironu. Vatra je simbol večnog kretanja i večne borbe suprotnosti.

Za Heraklita je kretanje stvarnost, a stabilnost iluzija. Jedna od njegovih izreka koja opisuje neprestanu promenu glasi "ne možeš dva puta ući u istu reku." Za Heraklita sve je u "toku", sve teče, što je sažeto u poznatoj izreci "Panta Rei" koji se njemu pripisuje:

Παντα ρει και ουδεν μενει

Sve teče, sve se kreće

Ideja logosa, inherentnog principa stvarnosti, se njemu pripisuje, jer je verovao da je sve postalo od i postoji po Logosu. Govorio je da priroda voli da se skriva, pa zato ljudi ne mogu shvatiti logos.

Heraklitovo mišljenje da je kretanje osnova prirode je u suprotnosti sa učenjem Parmenida, koji je govorio da je kretanje iluzija i da je sve statično. On zapaža suprotnosti u svetu koje su periodično u skladu, a periodično u neskladu, a upravo te suprotnosti dovode do promena. Za njega je sve relativno - ono što je za nekoga dobro i lepo, za dugoga ne mora biti.

Napisao je djelo "O prirodi", od kojeg se sačuvano 138 fragmenata. Smatra se da je podučavao pomoću sažetih izreka koju su trebali potaći slušaoca na logičko zaključivanje. Nadimak Mračni je dobio baš zbog tih izreka, koje slušaoci nisu uvek lako razumeli.