Silicijum

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije

Silicijum (Si, latinski -silicium) je metaloid IVA grupe. Stabilni izotopi silicijuma su:²⁸Si, ²⁹Si i ³⁰Si.

Najvažnija jedinjenja silicijuma su: oksid silicijuma, koji je glavni sastojak pijeska i stakla; kiseline silicijuma H_2nSi_mO_2m+n, njihove soli, hlorosilikati i alkosilikati. Silicijum se takođe dosta koristi u elektro industriji. Silicijum je drugi element po zastupljenosti(odmah poslije kiseonika) na Zemlji. Silicijum slično ugljeniku gradi lance silicijum-silicijum, silicijum-kiseonik-silicijum i silicijum-azot-silicijum. Postoji dosta brojna (oko 300 000) grupa takvih jedinjenja, ipak ima ih dosta manje nego ugljenikovih jedinjenja. Značaj silicijuma za žive organizme ipak nije veliki. Njega neki organizmi koriste za građenje ćelijskog zida, a značajan je kao i sastojak nekoliko enzima

Silicijum je 1822 godine izdvojio Jons Beželius iz SiO₂(koji je tada smatran za hemijski element), pretvarajući ga fluorovodoničnom kiselinom (HF) u SiF₄ i redukujući ga kalijumom. Rasprostranjenost silicijuma na Zemlji je dosta velika 26,95% i on je drugi element po rasprostranjenosti (odmah posle kiseonika). Kao što ugljenik ima najvažniju ulogu u organskom svijetu takvu ulogu silicijum ima u neorganskom, jer SiO₂ u raznim oblicima(kvarc, pijesak, kristobalit) kao i minerali silikati i alumosilikati čine većinu stijena koje grade zemljinu koru.