Brom

From Wikipedia

Se - Br - Kr   Cl Br I       periodni sistem
Opšti podaci
Ime, simbol, atomski broj	Brom, Br, 35
Pripadnost skupu	halogenih elemenata
grupa, perioda	VIIA, 4
gustina, tvrdoća	3119 kg/m3, bez podataka
Boja	crvenkasta Image:Brom.jpg
Osobine atoma
atomska masa	79,904 u
atomski radijus	115 (94) pm
kovalentni radijus	114 pm
van der Valsov radijus	185 pm
elektronska konfiguracija	[Ar]3d104s24p5
e- na energetskim nivoima	2, 8, 18, 7
oksidacioni brojevi	±1, 3, 5, 7
Osobine oksida	jako kiseli
kristalna struktura	romboidna
Fizičke osobine
agregatno stanje	tečno
temperatura topljenja	265,8 K (-7,3 °C)
temperatura ključanja	332 K (59 °C)
molska zapremina	19,78×10-3 m3/mol
toplota isparavanja	15,438 kJ/mol
toplota topljenja	5,286 kJ/mol
pritisak zasićene pare	5800 Pa (280,1 K)
brzina zvuka	206 m/s (293,15 K)
Pozostałe dane
Elektronegativnost	2,96 (Pauling) 2,74 (Alred)
specifična toplota	480 J/(kg*K)
specifična provodljivost	bez podataka
toplotna provodljivost	0,122 W/(m*K)
I energija jonizacije	1139,9 kJ/mol
II energija jonizacije	2103 kJ/mol
III energija jonizacije	3470 kJ/mol
IV energija jonizacije	4560 kJ/mol
V energija jonizacije	5760 kJ/mol
VI energija jonizacije	8550 kJ/mol
VII energija jonizacije	9940 kJ/mol
VIII energija jonizacije	18600 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r. 77Br (veš.) 57,0 sati z.e.   77Se 79Br 50,69% stabilni izotor sa 44 neutrona 81Br 49,31% stabilni izotor sa 46 neutrona 82Br (veš.) 35,3 sati β-   82Kr
Tamo gde drugačije nije naznačeno, upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica: zast.=zastupljenost u prirodi, v.p.r.=vreme polu raspada, n.r.=način raspada, e.r.=energija raspada, p.r.=proizvod raspada

Brom (Br, latinski - bromium) je nemetal VIIA grupe.

Poseduje 4 izotopa 77, 79, 81 i 82, od kojih su postojani 79 i 81. Ova dva izotopa se javljaju u proporciji 1:1 kod broma koji se nalazi u prirodi.

Sadržaj/Садржај 1 Zastupljenost 2 Jedinjenja 3 Biološki značaj 4 Osobine i primena

[uredi - уреди] Zastupljenost

U prirodi brom je rasprostranjen u vidu jedinjenja. Najpoznatiji mineral broma je brom-karnalit, KBr* 6 H2O. Rastvoreni bromidi javljaju se u nekim slanim jezerima i u morskoj vodi. Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 0,37 ppm, uglavnom kao nečistoća u morskom pesku i u kamenoj soli. Brom se u većim količinama javlja u morskoj vodi (65 ppm). U oba slučaja javlja se u vidu soli natrijumbromida

Otkriven je 1826 godine od strane A.J. Balarda i C. Lowinga.

[uredi - уреди] Jedinjenja

Najpoznatija jedinjenja broma su: bromovodonik (HBr) - veoma jaka kiselina, kao i njene soli natrijum bromid i kalijum broid. Veliki značaj u hemiji imaju njegove fluoridne soli NaBrF_x x=4,5,6. Bromid srebra se masovno koristi u fotografiji.

[uredi - уреди] Biološki značaj

Brom je zastupljen u čovekovom organizmu u količini od oko 50 ppm, ali on nema nikakvu bitnu ulogu. Pare broma oštećuju sluzokožu organa za disanje, a ako dospe na kožu brom pravi rane koje veoma teško zarastaju. U velikim količinama čist brom je veoma otrovan. Njegova smrtonosna doza iznosi 35 grama. Joni broma Br^- su bozopasn ukoliko njihova količina ne prelazi preko one koja je u morskoj vodi.

[uredi - уреди] Osobine i primena

Na sobnoj temperaturi čist brom je mrkocrvena tečnost oštrog, neprijatnog mirisa, koja lako isparava. Koristi se u brojnim hemijskim reakcijama. Brom se upotrebljava i u farmaceutskoj i hemijskoj industriji.