Gotski rat
From Wikipedia
Gotski rat 377-382 je rat između Vizigota i Rimskog carstva na Balkanu pri kraju 4. veka. Rat, a posebno bitka kod Hadrijanopolja, predstavljao je prekretnicu u istoriji Zapadnog Rimskog carstva. To je bila prva u nizu varvarskih invazija, koje će srušiti Zapadno Rimsko carstvo.
Sadržaj/Садржај |
[uredi - уреди] Uvod
U ljeto i jesen 376. desetine hiljada Gota i drugih plemena stiglo je na dunavsku granicu Rimskog Carstva. Zahtevali su zaštitu od Huna. Gotski vođa Fritigern je zahtevao od rimskog cara Valensa da dozvoli Gotima da se nastane na južnoj obali Dunava. Goti su se nadali da će naći utočište od Huna, koji nisu mogli preći Dunav. Valens je to odobrio i pomogao je Gotima da pređu preko Dunava.
Valens je obećao Gotima zemlju za obrađivanje, hranu i zaštitu rimske vojske. Primanjem Gota na teritorije carstva Valens je očekivao da će time povećati vojsku, a i povećati broj poreskih obaveznika. Međutim nije svim Gotima odobreno da pređu Dunav. Slabi, stari i bolesni su ostali na drugoj obali reke bespomoćni pred Hunima. Oni koji su prešli trebali su predati oružje, ali mnogi rimski vojnici su prihvatali mito da dopuste Gotima da pređu sa oružjem.
[uredi - уреди] Pobuna zbog teškog ponižavalja i izgladnjivanja Gota
Sa toliko mnogo ljudi na malom prostoru brzo je među Gotima izbila glad. Rimljani nisu mogli da ih snabdiju niti hranom, a nisu im ni davali obećanu zemlju. Goti su bili smešteni u privremenom prostoru okruženom rimskim garnizonom. Hrane je bilo dovoljno za rimski garnizon, tako da su oni ostavili Gote da skapavaju od gladi. Korumpirani rimski zapovednici su im ponudili alternativan način da dođu do hrane. Ako dadu žene i decu za robove dobijaju pseće meso.
Kad se Fritigern žalio caru Valensu rečeno mu je da mogu naći hranu i trgovati u jednom udaljenom gradu Markijanopolju. Goti nisu imali alternative, pa su krenuli južno na marš smrti, gubeći bolesne i starije putem. Kad su stigli u Markijanopolj, gradski vojni garnizon ih sprečava da uđu u grad. Rimljani su čak neuspešno pokušali da ubiju gotske vođe. Tada izbija otvorena pobuna. Goti su ostatak 376. i početak 377. proveli blizu Dunava pljačkajući hranu u obližnjim područjima. Rimski garnizoni uspevaju da obrane izolirane tvrđave, ali većina zemlje je bila podložna gotskim pljačkama.
[uredi - уреди] Rat
Rat počinje zime 377. i traje 6 godina , sve do 382. Preostali Goti su krenuli južno od Dunava do Markijanopolja, pa se onda pojavljuju kod Hadrijanopolja. Rimljani šalju vojsku pod vođstvom Valensa. U bici kod Hadrijanopolja 378. Goti nanose težak poraz rimskoj vojsci i ubijaju cara Valensa. Cela rimska vojska je nestala u toj bici. Rimljani su imali oko 15.000 mrtvih. Posle te pobede Goti su gotovo bez otpora pljačkali duž Trakije tokom 378. godine. Sledeće 379. Goti se suočavaju samo sa slabim rimskim otporom i krenuli su severozapadno u Dakiju, pljačkajući tu provinciju.
Goti se dele 380. na Ostrogotska (Gretungi) i Vizigotska (Tervingi) plemena, delom zato što je bilo teško snabdevati veliki broj odjednom. Ostrogoti su krenuli u Panoniju, gde su poraženi od zapadnog cara Gracijana. Vizigoti pod Fritigernovim vođstvom krenuli su južno i istočno do Makedonije, gde uzimaju reket ("novac za zaštitu") od gradova. To je bila alternativa direktnoj pljački. Goti su bili potisnuti do Trakije 381, gde se konačno sklapa mir 3. oktobra 382.
[uredi - уреди] Posledice
Goti su u ratu ubili cara, uništili celu jednu rimsku armiju, pljačkali duž celog rimskog Balkana. Veliki deo Balkana se od tih pljački i razaranja nije oporavio. Rimsko Carstvo je po prvi put zaključivalo mirovni sporazum sa samostalnim varvarskim plemenom unutar granica carstva, što je bilo dotad nezamislivo.
Goti ne ostaju dugo mirni. Unutar jednog veka Zapadno Rimsko Carstvo će pasti pod pritiskom neprekidnih invazija, a carstvo se pretvara u varvarska kraljevstva.
