UmetniÄko klizanje
From Wikipedia
UmetniÄko klizanje je zimski sport u kojima invidualci, parovi, ili grupe ljudi izvode skokove, piruete, i ostale poteze na ledu, Äesto praćeni muzikom. KlizaÄi se takmiÄe u viÅ¡e nivoa, od poÄetnika do profesionalca, na nacionalnim i internacionalnim takmiÄenjima. MeÄ‘unarodna klizaÄka organizacija (ISU) odreÄ‘ena je za takmiÄenja i suÄ‘enja na njima. UmetniÄko klizanje spada u jedno od odabranih sportova na Zimskim olimpijskim igrama.
Glavna internacionalna takmiÄenja većinom organizuje liÄno ISU. U to se ukljuÄuje Zimske Olimpijske igre, Svetsko prvenstvo u umetniÄkom klizanju, ISU Grand Pri , i Evropsko prvensto u umetniÄkom klizanju.
Sam sport je takoÄ‘e usko povezan i sa Å¡ou biznisom. Glavna takmiÄenja ukljuÄuju egzibicije u kojima najbolji klizaÄi izvode taÄke po izboru, bez ikakvih zabrana i ograniÄenja pred publikom. Mnogi klizaÄi danas, i tokom karijere, kao i posle nje, klizaju i uÄestvuju u klizaÄkim egzibicijama i predstavama obiÄno po zavrÅ¡etku godiÅ¡nje klizaÄke sezone. (obiÄno u leto i proleće)
Sadržaj/Садржај[sakrij/Ñакриј] |
[uredi - уреди] Oprema
Klizaljke umetniÄkih klizaÄa se vidno razlikuju od hokejaÅ¡kih. Osim Å¡to su mnogo manje i jednostavnijih seÄiva, one na vrhu imaju takozvane “zubce toe picks ili "toe rakes" koje se prvenstveno nazaze tu da bi olakÅ¡ali i omogućili skokove i odreÄ‘ene figure koje bi bile nemoguće obaviti bez tog dela klizaljki.
SeÄivo klizaljke je zaobljeno na vrhu prstiju u radijusu od dva metra. Danas one su dizajnirane da održavaju Å¡to veću moguću klizaÄku stabilnost. OÅ¡trica klizaljki je oko 4mm tanka. OÅ¡trica je najvažnija u Äitavom sportu, oÅ¡tra je kao žilet (da bi mogao da seÄe led, koja je na žalost najviÅ¡e doprinosila u povredi klizaÄa) , i od nje zavisi Äitav ishod takmiÄenja.
Klizaljke umetniÄkih klizaÄa su negde oko inÄ manje tj niže od ostalih klizaÄa u drugim disciplinama, da bi mogli viÅ¡e da kontroliÅ¡u rad nogu (Å¡to je veoma važno u plesnoj disciplini) kao i da bi imali viÅ¡e kontrole u izvoÄ‘enju drugih figura.
Klizaljke se po tradiciji izraÄ‘uju ruÄno od viÅ¡e slojeva kože. Ali skoraÅ¡njih godina, Äesto se mogu naći i one od sintetiÄkih materijala sa termoizolacijom koje poslednjih godina postaju sve viÅ¡e popuralne meÄ‘u klizaÄima zato Å¡to su kombinacije snage i jaÄine klizaljke a ujedno su i tanje i lakÅ¡e i pružaju viÅ¡e osećaja od kožnih koje su viÅ¡e pucale od danaÅ¡njih. Poslednji dizajn u izradi klizaljki donose izdugnutiju petu koje dozvoljavaju veću fleksibilnost i viÅ¡e slobode. TipiÄna i uobiÄajna boja klizaljki za muÅ¡karce je obiÄno crna, dok devojke najÄešće nose bele ili boje mesa. (mada postoje i duge boje, ali ove su jednostavno standardne). TakoÄ‘e uvek postoji opcija navlaćenja Äarapa preko klizaljki (to zbog boje kostima, Å¡to zbog siguracije od pertli), atko da ni boja nije uvek nužna.
OÅ¡trica je snažno priÄvršćena za cipelu Å¡rafovima. Ponekad profesionalni klizaÄi u obližnjim Å¡opovima mogu naruÄiti specijalne klizaljke napravljene samo za njih.
Ostala oprema koju klizaÄi koriste ukljuÄuje i uloÅ¡ke koje Å¡tite klizaÄa od padova, ublažavajući mu pad, i bol, naroÄito kad uÄi novi skok. JoÅ¡ jedan deo opreme je i Å¡titnik za klizaljke, koji se stavlja na oÅ¡tricu kad klizaÅ¡ želi da proÅ¡eta (npr. do podijuma) kada nije na ledu. Å titnik Å¡titi oÅ¡tricu od prljavÅ¡tine i oÅ¡tećenja kao i ped pod kojim hoda da ga ne bi oÅ¡tetila oÅ¡trica. Soft blade covers ili soakers služe da zaÅ¡tite klizaljku od rÄ‘e dok se klizaÄ zagreva.
Odeća za klizanje obuhvata haljinu i suknju za žene. Å to se tiÄe takmiÄenja ovi delovi odeće mogu biti komplikovano dizajnirani i mogu dostići cene od hiljadu dolara Å¡to sve zavisi od vrhunskog dizajnera. Za vežbu, klizaÄi oba pola koriste gamaÅ¡ne ili tanke fleksibilne pantalone. Debele specijalne najlonke u boji mesa se takoÄ‘e nose u kombinaciji sa suknjom ili haljinom zbog dodatne toplote i bolje estetske kvalitete. Ženski takmiÄari su najÄešće oni koji praktikuju te najlonkea njihovi kostimi otkrivaju mnogo manje nego Å¡to se u prvom utisku vidi. TakmiÄarska odeća i za muÅ¡karce i za žene, naroÄito u plesnoj disciplini, su teatralna i otkrivajuća, i uprkos silnim žalbama i molbama da se zabrani takva odeća koje daju utisak "preterane golotinje" i da nisu odgovajaruće za jedan takav sport, oprema je joÅ¡ uvek takva, i za sada se na sreću uopÅ¡te ne priÄa o zabranjivanju.
[uredi - уреди] Discipline
Olimpijski sport, umetniÄko klizanje obuhvata u sebi sledeće discipline:
- PojedinaÄno takmiÄenje za muÅ¡karce i žene. PojedinaÄni klizaÄi moraju obuhvatiti u svojim programima obavezno sledeće elemente jumps, spins, sekvencu koraka, i ostale elemente u svom programu.
- Sportski parovi tim se sastoji od žene i muÅ¡karca. Par izvodi samostalne elemente kao i one specifiÄne samo za tu disciplinu kao Å¡to su throw jumps, u kom muÅ¡karac baca partnerku visoko, dok se ona doÄeka na led izvodeći skok.; lifts, u kojima se žena drži visoko iznad partnerove glave i to u raznim drugaÄijim varijacijama, zavisno od meÄ‘usobnog dogovora.; pair spins, u kojem i partner i partnerka izvode sihronizovan spin; i spirala smrti, gde muÅ¡karac zabada vrh svoje klizaljke u led, dok dugu ispruži ispod partnerkinog tela, koju vrti u krug oko sebe, Å¡to je moguće niže ledu.
- Plesni parovi, koji se opet sastoji iz meÅ¡ovitog tima muÅ¡karac/žena. Plesni parovi se veoma razlikuju od sportskih parova, prvenstveno po tome Å¡to se viÅ¡e fokusiraju na komplikovane korake koje se striktno drže forme plesa i ritma muzike viÅ¡e nego na akrobatske skokove, bacanja i podizanja. Kao dodatak plesnoj disciplini, klizaÄi osim Å¡to kližu uz muziku po izboru, moraju da izvedu i compulsory dances sa obaveznim koracima i uz obiÄno klasiÄne ritmove. Uprkos nedostatku oÄiglednih trikova, plesna disciplina se smatra da je disciplina sa naj detaljnijim mogućim ocenjivanjem ukljuÄujući u ocenu i veoma važne tehniÄke elemente. Jedino se u plesnoj disciplini mogu dozvoliti na takmiÄenjima muziÄke numere sa vokalima.
Ostale discipline koje u sebe ukljuÄuju umetniÄko klizanje:
- Sihronizovano klizanje, za izmeÅ¡ane grupe klizaÄa može biti u grupi od 12 do 20. U takvom takmiÄenju sihronizovanost svih igraÄa najvažnija je, i veoma odluÄujuća za ocenu. Zajedno prave formacije na ledu.
- Compulsory figures, u kojima klizaÄ koristi svoje klizaljke da bi crtao krugove,figure u obliku osmice, i sliÄne oblike u ledu, i oceljivani su po Äistini i jasnoći figura kao i po taÄnom postavljanju i ponavljanju klizanja na odreÄ‘enoj figuri viÅ¡e puta. Figure na ledu so do 1990 godine uknjuÄivali i u normalno takmiÄenje umetniÄkog klizanja ali vrlo brzo je ukinuto. Danas su figure na ledu retke i skoro ih niko ne izvodi. SAD je poslednja država koja u sebi joÅ¡ uvek zadržala takav oblik klizanja, mada opet, poslednji put kada je održano takvo takmiÄenje bilo je 1999 godine.
- Moves in the field je disciplina koja je napustila compulsory figures da bi predavala iste okrete i veštine ivica u kontekstu da bi ispunili slobodna izvođenja umesto da bi izvodili perfektno precizne figure i krugove na ledu.
- Fours, je disciplina koja obuhvata dva para. U timu postoji dva muÅ¡karca i dve devojke koji izvode samostalne kao i plesne figure i elemente, koji bi bili taÄni i ujednaÄeni i koji bi narano obuhvatali sva Äetiri klizaÄa.
- Theatre on ice, poznat i kao „balet na ledu“. Ovo je forma koja obuhvata grupu ljudi koji kližu manje strukturno a više sihronizovano i u toj disciplini je dozvoljeno korišćenje propratnih elemenata, kao i svih mogućih kostima.
- Adagio skating, forma klizanja koju obiÄno viÄ‘amo u klizaÄkim predstavama, gde klizaÄ izvodi mnogo spektakularnih akrobatskih podizanja ali malo ili Äak i nimalo nema pojedinaÄnih elemenata koje normalni takmiÄarski parovi moraju da urade.
- Special figures, klizanje koje obuhvata poÄetna istorijska izvoÄ‘enja, normalna u prvim danima klizanja tokom istorije.
- Akrobatsko klizanje, takoÄ‘e poznato i kao "akrobacije na ledu" ili "Ekstremno klizanje", je kombinacija cirkuskih taÄaka, tehniÄkih umeća gimnastiÄarskih umetnika, i umetniÄko klizanje. Akrobatsko klizanje ujedinjuje viÅ¡e sportskih disciplina i vremenom sve viÅ¡e postaje popuralno u svetu.
[uredi - уреди] Skokovi
Skokovu u klizanju obuhvataju da klizaÄ u toku izvoÄ‘enja skoÄi odrazujući se Å¡to viÅ¡e od leda i munjevito se rotirajući Å¡to je viÅ¡e moguće u vazduhu, da bi na kraju Å¡to je najviÅ¡e moguće pravilnije spustio na zemlju. Postoji mnogo vrsti skokova, ali svi se indentifikuju po tome Å¡to je neophodno da se klizaÄ odbaci od leda i rotira u vazduhu.
Dosta klizaÄa se rotira u smeru kazaljke na satu pre skoka. Većina preferiraju smer klazaljke na satu, mada i jedan ali mali deo klizaÄa sa podjednakom uspeÅ¡nošću mogu da skoće rotirajući se pre njega u oba pravca. Zbog veće preciznosti, dozvoljena su oba naÄina skoka u klizaÄkom svetu.
Postoje Å¡est glavnih skokova u klizanju. Dele se na kategorije skokova koji poÄinju sa skokom pomoći vrha oÅ¡trice i njegovog ravnog dela.
Skokovi koji se zapoÄinju pomoću vrha oÅ¡trice na klizaljki su (poreÄ‘ani od najlakÅ¡eg do najtežeg):
- Toe loop
- Flip
- Lutz
Skokovi koji se rade uz pomoć ravnog dela oštrice na klizaljki
- Salchow
- Loop
- Axel
Broj rotacija obavljenih u vazduhu tokom skoka zavisi od njih da li će skok biti pojedinaÄan, dupli, trodupli, ili Äak Äevorodupli. Većina elitnih muÅ¡kih klizaÄa izvode trostruke i Å¡etvorostruke kao svoje osnovne skokove dok elitne klizaÄice izvode sve trostruke osim aksela koji je obiÄno samo dupli. Samo jako spretne klizaÄice mogu uspeÅ¡no da izvedu trostruki aksel u takmiÄenju.
Jedna varijacija, poznata i kao Tano, je i viÅ¡e nego komplikovaniji od obiÄnog skoka, zato Å¡to klizaÄ drži jednu ruku podignutu visoko iznad glave dok izvodi skok. Ime je dodeljeno po klizaÄu Brian Boitano, koji je napravio trostruki lutz sa jednom podignutom rukom i tako ostao upamćen.
Postoji odreÄ‘eni broj skokova koje se izvode samo kao pojedinaÄan skok ali su zato tipiÄni za kombinovanje i vidno pozitivno poboljÅ¡avaju odreÄ‘eni program dok prave uvod za sekvencu koraka. To su skokovi:
- Half Loop
- Half Flip
- Walley jump
- Split jump
- Waltz jump
- Inside axel
- One-foot axel
Da bi skok bio Å¡to uspeÅ¡niji i bolji, Äesto se koristi u kombinaciji.
Da bi se serija skokova kogla nazvati kombinacijom svaki skok mora da se natsvi istog trenutka posle predhodnog, ne sme obuhvatati ni korake, ni okrete, Äak ni promenu uglova izmeÄ‘u skokova. To limitira skoro sve skokove ali ima izuzetaka i u toj priÄi. Ponekad je i dozvoljeno da sekvenca skokova ponekad može da umeÅ¡a korake kao i promenu uglova izmeÄ‘u dva skoka tokom izvoÄ‘enja.
[uredi - уреди] Piruete
Postoje viÅ¡e vrsti pirueta, intentifikuju se i razlikuju po razliÄitosti pozicije ruku, nogu, i uglu povijenosti leÄ‘a. Piruete se obavljaju na ravnom delu oÅ¡trice. Uprkos popularnom miÅ¡ljenju, pirueta se ne obavlja na zaobljenom vrhu klizaljke—one su tu prvenstveno samo za skokove.
Piruete se mogu izvoditi na bilo kojoj nozi. Za klizaÄe koji se rotiraju u smeru kazaljke na satu, i vrÅ¡e spiralu na levoj nozi obiÄno se naziva forward spin, dok se spirala na levoj nozi naziva back spin.
Leteća pirueta je povezana sa skokom. Ona se može razno izvesti i ima nazive kao Å¡to su flying camel, flying sit spin, death drop, and butterfly spin. ObiÄno one poÄinju od a forward spirale, pa do back spirale.
Spirale su obavezni element u svakoj disciplini.
[uredi - уреди] Koraci i okreti
Sekvenca koraka je obiÄno jedan od važnih i potrebnih elemenata u takmiÄarskim programima. U sebi sadrže i, korake, poskoke i promenu uglova, izvodeći ih u punoj liniji na ledu, u krugu, ili dok kližu u obliku latiniÄnog slova s. Postiji puno okreta koji kllizaÄ može koristiti tokom izvoÄ‘enja:
- Three turns
- Bracket turn
- Rockers and counters,
- Mohawk
- Choctaw
- Twizzle, putujuće i dugotrajne, višestruke rotacije na jednoj nozi
Spiral i njihove sekvence i takoÄ‘e obavezne (ali samo u ženskom pojedinaÄnom izvoÄ‘enju), i obuhvata podizanje slobodne noge visoko iznad kuka u poziciju sliÄnoj arabeski u baletu, ili skali u gimnastici. Spirale se mogu izvoditi i dok se kliza unapred, kao i unazad , i uspeÅ¡nost njenog izvoÄ‘enja najviÅ¡e zavisi od ugla oÅ¡trice pod kojom se kliže.. Neke spiralne sekvence obuhvataju i Biellman spirals, side-spirals, i ostale pozicije.
[uredi - уреди] TakmiÄarski dogaÄ‘aji i ocenjivanje
MeÄ‘unarodna klizaÄka organizacija (ISU) je glavna u organizovanju internacionalnih amaterskih klizaÄkih takmiÄenja. ISU je glavni posmatraÄ na svetskim prvenstvima i ostalim glavnim klizaÄkim dogaÄ‘ajima kao Å¡to su Zimske Olimpijske igre.
U pojedinaÄnim i parovskim takmiÄenjima, takmiÄari moraju ispoÅ¡tovati dve rutine, takozvani "kratki program", u kojima klizaÄ mora ispuniti listu potrebnih elemenata koje se sastoje od skokova, koraka i okreta; i takozvani "slobodni program" ili "dugaÄak program", u kojima lizaÄ ima malo viÅ¡e vremena i izbora u izvoÄ‘enju elemenata. TakmiÄenja plesnih parova obiÄno obuhvataju tri faze: to su "compulsory dances"; "originalni ples" po baletskim ritmovima (mada nije obavezno) koji je po takmiÄenju unapred pripremljen; i naravno "slobodan ples" koji obuhvata muziku koju klizaÄi izaberu po sopstvenom slobodnom izboru.
[uredi - уреди] Sistem 6.0 ocenjivanja
Klizanje se formalno ocenjivalo po "tehniÄkim merilima" (za slobodan program), "potrebni elementi" (za kratki program), i "prezentaciju" (u oba programa). Ocene za svaki program bile su od 0.0 do 6.0 i svaki sudija ju je donosio pojedinaÄno; Sudijske preference su kombinovane da bi se na kraju odluÄilo na koje mesto dotiÄni takmiÄar stoji u svakom programu..
[uredi - уреди] Kod poena
Godine 2004, 2 godine posle skandala koji je usledio na Zimskim Olimpijskim igrama 2002, ISU je prihvatio novi sistem ocenjivanja, koji je od tada prihvaćen na svim glavnim klizaÄkim takmiÄanjima, ukljuÄujući i u to Zimske Olimpijske igre u Torinu.
Pod novim sistemom, tehniÄke ocene se sabiraju i nagraÄ‘uju pojedinaÄno za svaki odklizani element. TakmiÄarski programi su postali tako konstruisani da moraju u sebi imati odreÄ‘eni broj elemenata. Svaki element prvo pcenjuje tehniÄki specijalista koji je prvo indentifikuje. TehniÄki specijalista takoÄ‘e koristi i instant video riplej da bi potvrdio svoju odluku ili je ispravio; Na primer: taÄna pozicija noge prilikom poÄetka skoka i doÄeka na led. Odluka i oceljivanje sujije i tehniÄkog specijaliste zavisi od uspeÅ¡nosti i preciznosti datog elementa. Grupa od 12 sudija na kraju nagraÄ‘uje ili oduzima poene i to od -3 poena do +3 poena.
Broj i izbor elemenata u klizaÄkom programu zavisi od dogaÄ‘aja i nivoa takmiÄenja. U seniorskom internacionalnom nivou, pojedinci, kao i parovu u svoj kratkom programu sadrže do osam tehniÄkih elemenata. Jedinstvenih osam elemenata su posebno detaljno naznaÄena za pojedinaÄne klizaÄe po pravilu ISU broj 310. Svaki kližaÄ mora da pokuÅ¡a daodraditi jednu kombinaciju skokova, dva samostalna skoka, tri piruete, i dve klizaÄke sekvcence. Osam elemenata obuhvata seniorske parove u sportskom klizanju koje obuhvata dva lifts, dva skoka, dve piruete, jednu sekvencu koraka, i jednu spiralu smrti (ISU pravilo br. 313).
Slobodni program ima u sebi 14 elemenata za parove i muÅ¡karce, a 13 elemenata za žene. Detalji o pravilima elemenata propisao je ISU pravilima u priruÄniku pod brojem 320 i 321. Parovi rade 4 lifts, 4 skoka, i 6 pirueta, korake, ili spiralu. MuÅ¡karci rade 8 skokova, i 6 pirueta kao i sekvencu koraka. Dame rade do 7 skokova, 6 pirueta, korake i spirale.
Skokovi uraÄ‘eni u kombinaciji su markirani kao samostalni element, with a sa osnovnom ocenom jednakom sumi osnovne ocene za invidualne skokove. Mada, neke kombinacije mogu biti i degradirane kao "sekvence", u kojem je sluÄaju osnovna ocena 0.8 Ñ•a sumu od invidualnih skokova. Skokovi i elementi seniorskih takmiÄenja i njihovih osnovnih ocena daje se za, quad toe loop (9), Trostruki Aksel (7.5), trostruki lutc (6), trostrukie flip (5.5), trostruki loop (5),trostruki Salchow (4.5), triple toe loop (4) i za dupli aksel (3.3).
Ranije prezentacionalne ocene su bile zamenjene i podeljene u pet kategorija, gde su nazivani kao programski elementi. Te komponente su (1) klizaÄka veÅ¡tina, (2) tranzicija, (3) perfomansa, (4) koreografija, i (5) interpretacija. Detaljniji opissvake komponente je viÅ¡e dato u ISU pravilniku pod brojem 322.2. Svaka komponenta je nagraÄ‘ivana ocenom od 0 do 10, sa markom od 5 being koja je definisana kao "proseÄna". Tih pet ocena se kasnije transformiÅ¡eu programske ocene odreÄ‘ujući ih pri tom faktor koji zavisi od težine programa i nivoa težine. Za dame seniore, osnovni faktor je 0.8 za kratki program i 1.6 za duži program. Ocenjivanje u umetniÄkom klizanju je subjektivno i zavisno od sudije do sudije. Uprkos generalnom izboru da jedan klizaÄ izgleda "mnogo bolje" od drugog, tehniÄki je veoma teÅ¡ko reći Å¡ta jednog od drugog klizaÄa razlikuje da bude markiran ocenom od 5.5 a drugog 5.75 za odreÄ‘ene klizaÄke elemente. Kao i sudije, tako i treneri, kao i klizaÄi dobijaju viÅ¡e iskustva sa novim sistemom ocenjivanja, i pridaju sve viÅ¡e pažnje na taÄnosti i preciznosti izvoÄ‘enja
Plesni parovi i njihovo ocenjivanje je donekle isto kao i kod parova i pojedinaca, samo Å¡to su kod njih podeljena pravila vezane za ocenjivanje. U compulsory programu, koraci su specifiÄni i postaju "elementi" i definisani su za svako izvoÄ‘enje. U compulsory programu, nepostoji ocena koja će biti data za koreografiju. Umesto toga postoje ocene vezane za klizaÄku veÅ¡tinu i tranziciju i deli se sa ocenom 1.5. U originalnom plesu postoje 5 tehnikih elmenata. U slobodnom plesu, taj broj se podiže na 9 tehniÄkih elemenata.
Novi sistem ocenjivanja pomera umetniÄko klizanje bliže ocenjivanju kako imaju sportovi kao Å¡to su ronjenje i gimnastika. TakoÄ‘e ima pretenciju da postane mnogo bolji, precizniji, i profesionalniji. Mada u svakom sluÄaju, joÅ¡ uvek se postavljaju pitanja da li je novi sistem ocenjivanja zaista bolji od starog. Pod ISU pravilima, sudijske ocene su anonimne, Å¡to iskljuÄuje mogućnost saznanja i simpatiziranja jednog sudije za odreÄ‘enog predstavnika neke države. Ali opet, postoji pritužba da tehniÄki specijalisti po miÅ¡ljenju nekih sada imaju suviÅ¡e moći da kontroliÅ¡u klizaÄke ocene.
[uredi - уреди] Ostala takmiÄenja
Postoje takoÄ‘e klizaÄka takmiÄenja organizovana za profesionalne klizaÄe od nezavisnih promotera. Ova takmiÄenja obuhvataju pravila koja postavljaju ljudi koji su organizovali takmiÄenje. Tu ne postoji "profesionalna liga".
KlizaÄki institut (ISI), i MeÄ‘unarodna klizaÄka organizacija, organizuje svoja sopstvena takmiÄenja i testove. SediÅ¡te im je originalno u Minesoti, ali se nedavno preselila u Dalas, u državi Teksas. ISI takmiÄari su slobodni da se takmiÄe kod njih ali samo pod uslovom ako proÄ‘e njihova testiranja. Postoji jako malo "kvalifikacionih" takmiÄenja, ali prvo plasirani klizaÄi u većim takmiÄenjima uvek upadaja direktno u takmiÄenje bez kvalifikacije. ISI takmiÄenja su posebno popuralna u Azijskim zemljama koje joÅ¡ nisu poÅ¡ele da saraÄ‘uju sa ISU federacijom i nespadaju u njene Älanove.
[uredi - уреди] Istorijat
Dok su se ljudi klizali već vekovima, umetniÄko klizanje je nastalo tek sredinom 19 veka. 1772 godine englez Robert Jones, je bio prvi poznati klizaÄ u umetniÄkom klizanju, ali forma klizanja i stil izmislio je ameriÄki klizaÄ Jackson Haines (koji se smatra ocem umetniÄkog klizanja) predstavio svoje slobodne i zadivljujuće tehnike sredinom 1860-ih. Uprkos popuralnosti u Evropi, Haine-ov "Internacionalni stil" nije doÅ¡ao do Amerike sve do kasno posle njegove smrti.
MeÄ‘unarodna klizaÄka organizacija je osnovana 1892. Prvo evropsko prvenstvo,tada samo za muÅ¡karce, je održano 1891 a prvo Svetsko prvenstvo, takoÄ‘e tada samo za muÅ¡karce je održana 1896 godine gde je pobedio Gilbert Fuchs. 1902, jedna žena, Madge Syers, uÅ¡la je u takmiÄenje po prvi put, gde je zavrÅ¡ila kao drugolasirana uÄesnica. ISU je odmah posle toga zabranio ženama takmiÄenje protiv muÅ¡karaca, ali je zato osnovao odvojeno takmiÄenje specijalno za dame, godine 1906. Sportska disciplina je prvi put uvedena 1908 na Svetskom prvenstvu, gde su prvu pobedu odneli Anna Hübler & Heinrich Burger. Prva olimpijada sa umetniÄkim klizanjem kao standardnom disciplinom održala se iste godine 1908.
Tokom 20. marta, 1914 meÄ‘unarodno klizaÄko takmiÄenje je održano u New Haven, Konetikat predak internacionalnog amerilkog kao i kanadskog danaÅ¡njeg modernog nacionalnog takniÄenja. U svakom sluÄaju takmiÄenje je bilo prekinuto,i nikad do kraja održanog zbog izbijanja Prvog svetskog rata.
Tokom 1920 i 1930 godina, klizaÄkom scenom je dominirala odrežena dama po imenom Sonja Heni, koja je razvila i iskoristila takmiÄarski uspeh da bi zapoÄela i profesionalnu karijeru filmske zvezde i klizaÄa na turneji.. Henie je takoÄ‘e osnovala modu za ženske klizaÄice uvodeći kratke haljinice i bele sliÄuge. Tih godina u muÅ¡koj konkurenciji najbolji su bili Gillis Grafström kao i Karl Schäfer.
KlizaÄka takmiÄenja su opet bila prekinuta zbog izbijanja Drugog svetskog rata. Posle rata, dok se Evropa joÅ¡ oporavljala obnavnjala od bitki i gubitaka, klizaÄkom scenom su poÄele da dominiraju klizaÄi iz SADa i Kanade koje su uvele neke nove tehniÄke inovacije u dotiÄni sport. Dik Baton, 1948 i 1952 Olimpijski Å¡ampion, je bio prvi klizaÄ koji je izveo dvostruki aksel kao i triple loop jumps, kao i tada nepoznatu piruetu flying camel.
Prvo Svetsko prvenstvo u disciplini plesnih parova održalo se tek 1952. U prvim godinama, u plesu su ubedljivo dominirali Britanski klizaÄi. Prvi osvajaÄi klizaÄkih titula u plesu bili su Jean Westwood & Lawrence Demmy.
Dana 15. februara, 1961, ceo tim umetniÄkih klizaÄa Sjediljenih ameriÄkih država je poginuo u avionskom udesu Sabena Flight 548 iznad Brisela, Belgija na putu ka Svetskom prvenstvu koji se tada održavao u Pragu. Ova tragedija znatno je unazadila ameriÄku klizaÄku scenu koja je morala opet da se nanovo izgraÄ‘uje.
U istom trenutku, Sovjetska unija postaje dominantna figura u celom sportu, naroÄito u sportskim i plesnim disciplinama. Na svim Zimskim Olimpijskim igrama od 1964 do danaÅ¡njeg dana, Sovjetski (kasnije Ruski) parovi osvajali su zlato, Å¡to se smatra najdužom uzastupnom pobedom jedne države u modernoj istoriji sveta. (Tokom 2002 godine, Rusi Yelena Berezhnaya i Anton Sikharulidze podelili su zlato sa kanatskim parom Jamie Sale i David Pelletier, uspevÅ¡i da ne prekinu lanaÄ konstantnih pobeda Rusije.)
Compulsory figures formalno je obuhvatalo 60% od cele ocene u pojedninaÄnom klizanju, Å¡to je nažalost znaÄilo da bi klizaÄi koji naprave sebi veliko vodjstvo na poÄetku takmiÄenja mogli osvojiti zlato, Äak i ako su bili mediokriteti u slobodnom programu. Kako je televizija poÄela da prati i izveÅ¡tava sa klizaÄkih dogaÄ‘aja, Äitavo klizanje je postalo viÅ¡e od ozbiljnog sporta. PoÄetkom 1968, ISU poÄinje rigoroznije da kontroliÅ¡e telesnu težinu takmiÄara, a 1973, uveden je prvi put kratki program. Vremenom su figures potpuno eliminisane iz Äitavog sporta 1990, Midori Ito je izvela trostruki aksel uÅ¡avÅ¡i u istoriju kao prva žena koja je to uspela, dok je Kurt Browning kao muÅ¡karac prvi izveo quadruple skok.
Televizija takoÄ‘e igra važnu ulogu ignoriÅ¡ući i briÅ¡ući naziv amaterski sport i pravila koja su ga pratila. U nameri da zadrže klizaÄe koji bu sigurno vrlo brzo digli ruke od svega i odustali od profesionalnih klizaÄkih takmiÄenja, godine 1995 ISU komitet je uložio veoma veliku koliÄinu novca za veća takmiÄenja, da bi im se to vratilo u oba smisla prodavajući prava za tv prenose.
UmetniÄko klizanje je veoma popuralan i važan deo Zimskih Olimpijskih igara, u kojima elegancija i gracioznost, Å¡to uÄesnika, a Å¡to i njihovih pokreta privlaÄi i dan danas veoma veliku pažnju i oduÅ¡evljenje ogromnog broja navijaÄa. Ono Å¡to takoÄ‘e nije iznenaÄ‘ujuće je da je Äinjenica da najbolji klizaÄi pokazuju iste psihiÄke i psiholoÅ¡ke atribute kao i gimnastiÄari. Većina najboljih klizaÄa dolazi baÅ¡ iz Rusije i SAD koje su već tradicionalno jake u toj vrsti sporta.
[uredi - уреди] Spoljašnje veze
- MeÄ‘unarodna klizaÄka organizacija
- Skejt Kanada
- AmeriÄka klizaÄka asocijacija
- Kineski umetniÄki klizaÄi
- KlizaÄi Australije
- Oficijalni sajt klizaÄkog muzeja i hale slavnih
- Poljska klizaÄka asocijacija
- SkateWeb
- Figure KlizaÄki univerzum
- Baza informacija
- Zlatna klizaljka
- UmetniÄko klizanje - naj gej sport
