Ампер
Из пројекта Википедија
У физици, ампер (симбол: A) је СИ основна јединица која се користи за мерење електричне струје. Садашња дефиниција, усвојена од стране девете Генералне Конференције Тежина и Мера 1948. године, гласи: "један ампер је стална електрична струја која би, када би се одржавала у два права паралелна проводника, неограничене дужине и занемарљиво малог кружног пресека, који се налазе у вакууму на међусобном растојању од једног метра, проузроковала међу тим проводницима силу једнаку 2 × 10−7 њутна по метру дужине". Дефиниција за ампер је истоветна фиксирању вредности пермеабилности у вакууму на μ0 = 4π × 10−7 H/m. Пре 1948, такозвани "интернационални ампер" је био коришћен, дефинисан у вези са електролитичком стопом распадања сребра. Једнак је 0.99985 A.
Ампер је добио име по Андре-Мари Амперу, једним од главних који су открили електромагнетизам.
Ампер се најтачније постиже користећи амперову равнотежу, али се у пракси добија преко Омовог закона од јединица за напон и отпор, волта и ома
Јединица количине наелектрисања, кулон, се дефинише у вези са ампером: један кулон је количина наелектрисања пренета струјом једног ампера у оквиру једне секунде.
Пошто је струја стопа којим се наелектрисање креће по површини, а ампер мери струју, један ампер је једнак току једног кулона у секунди:
Пошто је кулон приближно једнак 6.24 × 1018 основног наелектрисања, један ампер је једнак 6.24 × 1018 основног наелектрисања које се креће по површини у једној секунди.
Користећи СИ дефиницију за конвенцијалне вредности Џозефсонове и фон Клицингове константе, ампер може да се дефинише као тачно 6.241 509 629 152 65 × 1018 основног наелектрисања у секунди.
[уреди] СИ јединице за електрицитет
СИ јединице за електромагнетизам | |||
---|---|---|---|
Име | Симбол | Дефиниција | Величина |
ампер (СИ основна јединица) | A | A | Јачина електричне струје |
кулон | C | A·s | Количина наелектрисања |
волт | V | J/C = kg·m2·s−3·A−1 | Потенцијална разлика, Напон |
ом | Ω | V/A = kg·m2·s−3·A−2 | Отпор, Импеданса |
ом метар | Ω·m | kg·m3·s−3·A−2 | Специфични отпор |
ват | W | V·A = kg·m2·s−3 | Електрична снага |
фарад | F | C/V = kg−1·m−2·A2·s4 | Електрични капацитет |
фарад по метру | F/m | kg−1·m−3·A2·s4 | Пермитивност |
реципрочни фарад | F−1 | kg1·m2·A−2·s−4 | Еластанца |
сименс | S | Ω−1 = kg−1·m−2·s3·A2 | Електрична проводност |
сименс по метру | S/m | kg−1·m−3·s3·A2 | Специфична електрична проводљивост |
вебер | Wb | V·s = kg·m2·s−2·A−1 | Флукс магнетног поља |
тесла | T | Wb/m2 = kg·s−2·A−1 | Магнетна индукција |
ампер по метру | A/m | m−1·A | Јачина магнетног поља |
ампер по веберу | A/Wb | kg−1·m−2·s2·A2 | Магнетна отпорност |
хенри | H | V·s/A = kg·m2·s−2·A−2 | Индуктивност |
хенри по метру | H/m | kg·m·s−2·A−2 | Пермеабилност |
(без димензија) | - | - | Магнетна осетљивост |
[уреди] Види још
- СИ
- Омов закон