Бирмингем
Из пројекта Википедија
Координате: 52° 28′ 48" СГ Ш, 1° 54′ 36" ЗГД Бирмингем (енг. Birmingham) је град у Енглеској, односно Великој Британији, у грофовији Западни Мидлендс. Бирмингем је други највећи град Уједињеног Краљевства после Лондона. Град се сматра колевком индустријске револуције у Британији, због чега је добио надимке „радионица света“ и „град са хиљаду заната“.
 Географски положај у Енглеској |
|
| Географија | |
| Статус | Град у Уједињеном Краљевству (1889) |
|---|---|
| Регион | Западни Мидлендс |
| Грофовија | Западни Мидлендс |
| Површина | 267,77 km² |
| Седиште управе | Бирмингем |
| ISO 3166-2 | GB-BIR |
| Географске координате | 52°29‘ сгш 1°54‘ згд |
| Становништво | |
| Становништво: укупно густина становништва |
992.400 3706 стан./km² |
| Етничка структура (попис 2001) |
70.4% белци 2.9% мешане расе 19.5% азијати 6.1% црнци 0.5% кинези 0.6% остали |
| Политика | |
| Градско веће Бирмингема[1] | |
Град Бирмингем има 992.400 становника, по процени из 2004. Део је шире англомерације Западног Мидлендса, која има укупно 2.284.093 становника (попис 2001), и укључује околне градове Солихал, Волверхемптон и друге.
Становници Бирмингема се популарно зову Брумиз (Brummies), а град има надимак Брум, по дијалекатском имену града: Брумагем.
Бирмингем је етнички и културно веома шарен град. У граду, поред Енглеза и Ираца, живе многи Индијци, Пакистанци, црнци са Кариба, Кинези и припадници мешаних раса.
[уреди] Историја
На подручју Бирмингема још су стари Римљани изградили путеве и велику тврђаву. У раном средњем веку се помиње као мало англо-саксонско село. Током 12. века град је добио тржницу и равио се у мали, али просперитетни трговачки град.
У 16. веку близина рудника угља и гвожђа допринела је развоју обраде метала. Већ у 17. веку Бирмингем је био познат по изради оружја. Бирмингем је био главни снабдевач оружја (мускета) за трупе Оливера Кромвела у Енглеском грађанском рату.
За време индустријске револуције (тј. од средине 18. века), Бирмингем је нагло израстао у индустријски центар. За разлику од већине других индустријских градова тог времена, на пример Манчестера, индустрија у Бирмингему се заснивала на малим радионицама, а не на великим фабрикама и млиновима.
Крајем 19. века, број становника је достигао пола милиона. Бирмингем је добио статус града 1889, указом краљице Викторије, а 1900. отворен је универзитет.
Град је био доста уништен бомбардовањима у Другом светском рату, али је обновљен у стилу савремене бетонске архитектуре, која је дала лошу репутацију граду. У последње време градски центар је преобликован и делимично рестауруиран.
[уреди] Економија
Привреда града се данас заснива на произвидњи возила (фабрика Ровер), електричних уређаја, пластике, хемије и стакла. Све важнији део економије чине услуге. Бирмингем је други по величини европски центар за осигурање. Две од 4 највеће британске банке су основане у Бирмингему (Lloyds и HSBC). Веома је значајан туризам, нарочито конференцијски.
