Енглески језик

Из пројекта Википедија

English
Државе	САД, Велика Британија, Канада, Аустралија и остали
Број говорника	Матерњи језик: око 340 милиона Секундарни језик: око 600 милиона
Рангирање	3.
Генетска класификација	Индо-Европски  Германски   Западни    Англосаксонски     Енглески
писмо	латиница
Званичан статус
Званичан језик	Велика Британија, Канада, Аустралија, Нови Зеланд, и многи остали
Регулисан од	Нема
Језички кодови
ISO 639-1	en
ISO 639-2	eng
SIL	ENG
На Википедији
Погледај и: Језик - Језици света Енглески верзија Википедије у Викиречнику: Језички речник

Енглески језик је западно германски језик који потиче из Енглеске а такође се користи као матерњи језик у другим државама Уједињеног Краљевства - Шкотској, Велсу, и Северној Ирској, у Републици Ирској, САД-у, Канади, Аустралији, Новом Зеланду, Јужној Африци, и бројним другим земљама. Енглески је тренутно четврти најраспрострањенији матерњи језик на свету (после кинеског, шпанског и хиндуа), са неких 380 милиона говорника.

Има статус lingua franca у многим деловима света, услед војног економског, научног, политичког и културног утицаја Британске Империје у 18. и 19. веку и још јачег глобалног утицаја Сједињених Америчких држава током 20. века. Због глобалног утицаја енглеског у свету науке, умјетности, телевизије на и Интернету у последњим деценијама, енглески је данас најраспрострањенији језик који се учи као други језик на свету. Од многих ученика широм света се захтева да уче енглески, а знање енглеског језика је корисно или чак неопходно за многа занимања.

Садржај 1 Историја 2 Класификација и сродни језици 3 Географска распрострањеност 3.1 Eнглески као глобални језик 3.2 Дијалекти и регионалне варијанте 3.3 Изведене варијанте енглеског језика 4 Glasovi 4.1 Вокали 4.2 Консонанти 4.2.1 Voicing and Aspiration 4.3 Види још 5 Граматика 6 Речник 6.1 Број речи у енглеском језику 6.2 Порекло речи 7 Систем писања 7.1 Basic sound-letter correspondence 7.2 Писани акценти 8 Види још 8.1 Дијалекти 8.2 Изговор 8.3 Social 8.4 Граматика 8.5 Usage 9 Спољашње везе 10 Further reading

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја енглеског језика.

Енглески је западно германски језик који потиче од језика које су у првој половини првог миленијума у Британију донели германски досељеници из разних делова северозападне Немачке. Међу овим племенима су били Фризијци, Англи, Саkси, и Јути. Првобитни германски језик је затим примио утицаје од два таласа инвазије. Прво од стране говорника језика скандинавске гране германске фамилије, који су колонизовали делове Британије у осмом и деветом веку. Други талас су чинили Нормани у 11. веку, који су говорили варијетет француског. Ове две инвазије су енглески учинили високо 'креолизованим'; креолизација настаје од кохабитације говорника различитих језика, који развијају хибридни језик за основну комуникацију. Кохабитација са Скандинавцима је условила значајно граматичко поједностављивање и лексичко обогаћивање англо-фризијског језгра енглеског; каснија норманска окупација је довела до калемљења разрађенијег слоја речи из романске гране европских језика на германско језгро; овај нови слој је ушао у енглески кроз коришћење на судовима и у власти. Стога се енглески развио у 'позајмљивачки' језик значајне гипкости и огромног фонда речи.

Према Англо-Саксонском Летопису, приближно око 449 године, Вортигерн, Краљ Британских Острва, позвао је "Англиканску лозу" (Англи, предвођени Хенгстом и Хорсом) како би му помогли у одбрани од Пикта. Заузврат, Англима је било загарантовано земљиште на југо-истоку. Додатна помоћ је тражена, и у помоћ дошли су Сакси, Англи и Јути. Летописи такоће пишу о даљем насељавању колонистима који су временом успоставили седам краљевина: Нортумбрија, Мерциа, Источна Англиа, Кент, Есекс, Сусекс и Весекс. Модерна учења прихватају ову причу као легендарну и политички обојену.

Ови германски освајачи доминирали су над изворним Келтско-говорећим становништвом, чији су језици преживели у Шкотској, Велсу, Корнвалу и Ирској. Дијалекти употребљавани од стране освајача сачинили су акценат касније познат као Стари енглески, који подсећају на поједине приобалне дијалекте у данашњој Холандији и северо-западној Немачкој. Касније, дијалекат је потпао под строги утицај Северно-германског језика Норс, употребљаван од стране Викинга, који су махом населили северо-источни део острва (видети Јорвик). Нови и стари насељеници причали су језицима са супротстављених грана Германске породице. Велики број речи делили су лексиколошке корене или су биле сличне, док им је граматика била удаљенија, укључујући префиксе, суфиксе и изговор значајног броја речи. Услед сличности и разноликости језика, неминовна је била креолизација језика, која је уследила, изостављањем већег дела граматике Старог Енглеског, укључујући родове и падеже, са изузетком заменица, чиме је језик постао знатно простији и једноставнији. Најпознатије дело из Старо-енглеског периода је епска поема Беовулф, од стране непознатог аутора.

У периоду од 300 година након Норманских освајања 1066 г., нормански краљеви и племство говорили су варијантом Француског. Велики број Норманских речи асимилиран је у Стари енглески, резултујући дуплирањем Старо-Енглеских речи (пр. ox/beef, sheep/mutton). Нормански утицај ојачао је континуалну еволуцију језика током наредних векова, резултујући данас познатим Средњим Енглеским. Међу изменама било је ширење употребе уникатног аспекта Енглеске граматике, тј. 'континуалног' времена, додавајући суфикс '-инг'. Током 15.ог века, Средњи енглески даље је промењен услед Велике самогласничке промене, ширења стандардизованог Лондонског дијалекта у влади и администрацији, и стандардизовања штампања. Модерни енглески се може пратити назад до доба Вилијама Шекспира. Најпознатије дело из доба Средње Енглеске су Приче из Кантерберија Џефрија Шаусера.

[уреди] Класификација и сродни језици

Енглески језик припада западној под-грани германске гране индо-европске породице језика. Најближи живи сродни језик Енглеском јесте Скотс (Лаланс), један Западно-Германски језик који се говори у већем делу Шкотске и деловима Северне Ирске. Попут Енглеског, шкотски је директан изданак Старог Енглеског, такође познатог као Англо-Саксонски.

Након Скотса, следећи најближи сродни језици су Фрисијски (употребљаван у Холандији и Немачкој), и Ниско-саксонски, примарно употребљаван у северној Немачкој. Други мање сродни живи језици укључују холандски, Африкаанс, немачки и скандинавске језике. Велики број Француских речи разумљиви су енглеском говорнику (изговори, додуше, нису увек идентични), јер је енглески прихватио огромну количину језичког блага Норманског језика након Норманских освајања, и од Француског у будућим столећима; као резултат, значајан део Енглеског језичког блага је доста сличан Француском, уз мање разлике у правопису (завршетак речи, употреба старог Француског правописа, и сл.), као и повремене разлике у значењу речи.

[уреди] Географска распрострањеност

Енглески је најраспрострањенији језик света данас; укупно 600-700 милиона људи употребљава енглески редовно. Око 377 милиона људи користи енглески као свој матерњи језик, а подједнак број људи користи га као свој други страни језик. У широкој је употреби у јавној и приватној сфери у више од 100 земаља широм света. Осим тога, енглески је заузео примарно место у међународним, академским и пословним круговима. Тренутни статус енглеског језика се упоређује са положајем латинског у прошлости.

Енглески је званични језик следећим земљама:Аустралија (аустралијски енглески), Бахами, Барбадос (карипски енглески), Бермуда, Доминика, Гибралтар, Гренада, Гвајана, Јамајка (јамајчански енглески), Нови Зеланд, Антигва и Барбуда, Света Луција, Свети Китс и Невис, Тринидад и Тобаго, Велика Британија (британски енглески), Америчка Девичанска острва и САД (амерички енглески).

Енглески је такође један од примарних језика у следећим државама: Белизе (са шпанским језиком), Канада (са француским језиком), Индија (са хинди и осталим 21 званичним језиком), Ирска, Сингапур, Филипини (са Филипинским језиком), и Јужноафричка Република (са 10 других језика укључујући и језик зулу).

У Хонг Конгу енглески је званични језик и има широку примену у пословним активностима. Почиње да се учи још у обданишту. У неким основним школама часови се одржавају на енглеском, у већини средњих школа такође а на факултетима су сва предавања на енглеском. Великом броју студената енглески је матерњи језик. Он се толико користи да је неадекватно рећи да је енглески други или страни језик у Хонг Конгу, мада још увек има доста људи који имају веома мало знање енглеског или чак никакво.

Већина Енглеско-говорећег становништва (67 до 70 од сто) живи у Сједињеним Државама. Поред тога што Федерална управа САД нема званични језик, проглашен је званичним у 27 од 50 држава, од којих је већина енглески прогласила њиховим јединим званичним језиком. Хаваји, Луизијана и Њу Мексико такође имају именовано хавајски, француски и шпански као званичне језике у коњукцији са Енглеским.

У великом броју земаља где енглески није већински примарни језик, званични је језик; ове земље укључују: Камерун, Фиџи, Федералне Државе Микронезије, Гана, Гамбија, Кирибати, Лесото, Либерија, Кенија, Намибија, Нигерија, Малта, Маршалска Острва, Пакистан, Папуа Нова Гвинеја, Филипини, Руанда, Соломонска Острва, Самоа, Сијера Леоне, Свазиленд, Танзанија, Замбијаи Зимбабве.

Енглески је најшире учени и употребљавани језик на свету, и, због тога, велики број лингвиста верују да више није ексклузивни културни амблем "домаћих Енглеских говорника", већ да је језик који прихвата разне културалне аспекте широм света, како расте његова употреба. Други верују да постоји граница докле енглески може да задовољава комуникативне потребе. Енглески језик се највише изучава као страни у Европи (32.6 од сто), затим следи француски, немачки и шпански. Такође је најизучаванији језик у Јапану, Јужној Кореји и Народој Републици Кини (Тајван), где је обавезан у већини средњих школа. Видети енглески као додатни језик.

[уреди] Eнглески као глобални језик

Због своје широке говорне распрострањености, енглески се често назива "глобални језик". Иако енглески није званични језик у већини држава, он је најчешће други језик који се говори уз матерњи језик те земље. Он је такође по интернационалним стандардима званични језик у авио комуникацији. Његова распрострањеност као првог или другог језика је главни показатељ његовог глобалног статуса.

Постоје бројни аргументи за и против енглеског (или било ког другог језика) као глобалног језика. У једну руку, постојање глобалног језика помаже у комуникацији и обједињавању информација (на пример у научној заједници). Међутим, енглески као глобални језик искључује оне који га, из неког разлога, течно не говоре. Такође, он маргинализује оне чији матерњи језик није "глобални".

Други разлог за забринутост је тај што ширење глобалних језика (енглеског, шпанског и др.)за резултат има нестајање мањих језика, често заједно са културама и религијама које су помоћу тих језика преношене. Енглески је повезан са нестанком бројних језика. Многи од тих нестанака су водили ка губитку културног наслеђа. Амерички Индијанци су били најјаче погођени овим феноменом.

[уреди] Дијалекти и регионалне варијанте

За више информација погледајте Списак дијалеката енглеског језика.

Експанзија Британаца и Американаца је раширила и употребу енглеског језика широм света. Тренутно је он други или трећи језик по броју људи који га говоре, након мандаринског кинеског језика; да ли има више оних чији је матерњи језик енглески или оних чији је матерњи језик шпански, зависи од тога ко броји и како. Пошто се раширио широм света, енглески је дао велики број дијалеката и креолских језика базираних на енглеском као и језика-мешавина.

Главне варијанте енглеског језика најчешће садрже и по неколико под-варијаната, као што је кокни у британском енглеском, њуфаундлендски енглески унутар канадског енглеског и афричко-амерички енглески у америчком енглеском. У енглеском језику, ниједна његова варијанта се не сматра јединим стандардом.

Шкотски је један од дијалеката енглеског. Изговор, граматика и лексика се разликују од стандардног енглеског, понекад драстично. Шкотски дијалект поседује неке особине немачког језика, попут гутуралног изговора.

Услед честе употребе енглеског као другог језика, постоји много различитих дијалеката, на основу којих се може се може одгонетнути који је говорников матерњи језик.

У много земаља широм света енглеске речи и фразе су помешане са њиховим свакодневним говором. Тако настају језичке мешавине. Главни представници ових ад хок конструкција, које се не убрајају у пиџин и креолске језике, су Енгриш, Васеи-еиго, Френглески и Шпенглиш. Еуропанто комбинује многе језике, али му је енглески основа.

[уреди] Изведене варијанте енглеског језика

• Базични енглески је упрошћена верзија за међународну употребу. Произвођачи авиона и друге опреме често пишу упутства за употребу на базичном енглеском. Неке школе енглеског на Далеком истоку користе ову варијанту у почетним фазама обуке.
• Специјални енглески је упрошћена верзија енглеског језика коју користи Глас Америке. Речник се састоји из 1500 речи.
• Реформисани енглески је резултат колективног доприноса да се унапреди енглески језик.
• Сиспик, ерспик и полиспик, су верзије засноване на ограниченом речнику. Створио их је Едвард Џонсон током 1980-их као помоћно средство за мећународну кооперацију и комуникацију.
• Европски енглески је нова варијанта енглеског језика која је замишљена као заједнички европски језик.

[уреди] Glasovi

За више информација погледајте English phonology.

[уреди] Вокали

IPA	Description	word
monophthongs
i/iː	Close front unrounded vowel	bШаблон:Bold dark redd
ɪ	Near-close near-front unrounded vowel	bШаблон:Bold dark redd
ɛ	Open-mid front unrounded vowel	bШаблон:Bold dark redd
æ	Near-open front unrounded vowel	bШаблон:Bold dark redd
ɒ	Open back rounded vowel	bШаблон:Bold dark redd Шаблон:Footnote
ɔ	Open-mid back rounded vowel	pШаблон:Bold dark reded Шаблон:Footnote
ɑ/ɑː	Open back unrounded vowel	brШаблон:Bold dark red
ʊ	Near-close near-back rounded vowel	gШаблон:Bold dark redd
u/uː	Close back rounded vowel	bШаблон:Bold dark reded
ʌ/ɐ	Open-mid back unrounded vowel, Near-open central vowel	bШаблон:Bold dark redd
ɝ/ɜː	Open-mid central unrounded vowel	bШаблон:Bold dark redd Шаблон:Footnote
ə	Schwa	RosШаблон:Bold dark red's Шаблон:Footnote
ɨ	Close central unrounded vowel	rosШаблон:Bold dark reds Шаблон:Footnote
diphthongs
eɪ	Close-mid front unrounded vowel Close front unrounded vowel	bШаблон:Bold dark reded
oʊ/əʊ	Close-mid back rounded vowel Near-close near-back rounded vowel	bШаблон:Bold dark redde
aɪ	Open front unrounded vowel Near-close near-front rounded vowel	bШаблон:Bold dark red
aʊ	Open front unrounded vowel Near-close near-back rounded vowel	bШаблон:Bold dark red
ɔɪ	Open-mid back rounded vowel Close front unrounded vowel	bШаблон:Bold dark red

Напомене:

Samoglasnici su ti koji se najviše razlikuju od mesta do mesta.

Where symbols appear in pairs, the first corresponds to the sounds used in North American English, the second corresponds to English spoken elsewhere.

1. North American English lacks this sound; words with this sound are pronounced with /ɑ/ or /ɔ/. According to The Canadian Oxford Dictionary (1998), this sound is present in Standard Canadian English.
2. Many dialects of North American English don't have this vowel. See cot-caught merger.
3. The North American variation of this sound is a rhotic vowel.
4. Many speakers of North American English don't distinguish between these two unstressed vowels. For them, roses and Rosa's are pronounced the same, and the symbol usually used is schwa /ə/.
5. This sound is often transcribed with /i/ or with /ɪ/.
6. The letter U can represent either /u/ or the iotated vowel /ju/.

[уреди] Консонанти

This is the English Consonantal System using symbols from the International Phonetic Alphabet (IPA).

	bilabial	labio- dental	dental	alveolar	post- alveolar	palatal	velar	glottal
plosive	p  b			t  d			k  g
nasal	m			n			ŋ Шаблон:Footnote
flap				ɾ Шаблон:Footnote
fricative		f  v	θ  ð Шаблон:Footnote	s  z	ʃ  ʒ Шаблон:Footnote		x Шаблон:Footnote	h
affricate					tʃ  dʒ Шаблон:Footnote
approximant				ɹ Шаблон:Footnote		j
lateral approximant				l, ɫ

	labial-velar
approximant	ʍ  wШаблон:Footnote

1. The velar nasal [ŋ] is a non-phonemic allophone of /n/ in some northerly British accents, appearing only before /g/. In all other dialects it is a separate phoneme, although it only occurs in syllable codas.
2. The alveolar flap [ɾ] is an allophone of /t/ and /d/ in unstressed syllables in North American English and increasingly in Australian English. This is the sound of "tt" or "dd" in the words latter and ladder, which are homophones in North American English. This is the same sound represented by single "r" in some varieties of Spanish.
3. In some dialects, such as Cockney, the interdentals /θ/ and /ð/ are usually merged with /f/ and /v/, and in others, like African-American Vernacular English, /ð/ is merged with /d/. In some Irish varieties, /θ/ and /ð/ become the corresponding dental plosives, which then contrast with the usual alveolar plosives.
4. The sounds /ʃ/, /ʒ/, and /ɹ/ are labialized in some dialects. Labialization is never contrastive in initial position and therefore is sometimes not transcribed.
5. The voiceless velar fricative /x/ is used only by Scottish or Welsh speakers of English for Scots/Gaelic words such as loch /lɒx/ or by some speakers for loanwords from German and Hebrew like Bach /bax/ or Chanukah /xanuka/, or in some dialects such as Scouse (Liverpool) where the affricate [kx] is used instead of /k/ in words such as docker /dɒkxə/. In most speakers, the sounds [k] and [h] are used instead.
6. Voiceless w [ʍ] is found in Scottish, upper-class British, some eastern United States, and New Zealand accents. In all other dialects it is merged with /w/.

[уреди] Voicing and Aspiration

Voicing and aspiration of stop consonants in English depends on dialect and context, but a few general rules can be given:

• Voiceless plosives and affricates (/p/, /t/, /k/, and /tʃ/) are aspirated when they are word-initial or begin a stressed syllable and are not part of a consonant cluster - compare pin [pʰɪn] and spin [spɪn].
  • In some dialects, aspiration extends to unstressed syllables as well.
  • In other dialects, such as Indian English, most or all voiceless stops may remain unaspirated.
• Word-terminal voiceless plosives may be unreleased or accompanied by a glottal stop in some dialects (e.g. many varieties of American English) - examples: tap [tʰæp̚], sack [sæk̚].
• Word-terminal voiced plosives may be devoiced in some dialects (e.g. some varieties of American English) - examples: sad [sæd̥], bag [bæg̥]. In other dialects they are fully voiced in final position, but only partially voiced in initial position.

[уреди] Види још

International Phonetic Alphabet for English

[уреди] Граматика

За више информација погледајте English grammar.

English grammar is based on its Germanic roots, though some scholars during the 1700s and 1800s attempted to impose Latin grammar upon it, with little success. English is just slightly inflected, much less so than most Indo-European languages. It compensates for this by placing more grammatical information in auxiliary words and word order, through retaining features like:

• Possessive (sometimes called the saxon genitive, but which has developed into a clitic)
  • He is Alfredo's best friend. -'s

• 3rd person singular present
  • Alfredo works. -s

• past tense
  • Alfredo worked. -ed

• present participle/ progressive
  • Alfredo is working. -ing

• past participle
  • The car was stolen. -en
  • Alfredo has talked to the police. -ed

• gerund
  • Working is good for the soul. -ing

• plural
  • All your sigs are mine. -s

• comparative
  • Alfredo is smarter than Ricky. -er

• superlative
  • Alfredo has the bluest eyes. -est

Unlike most other Indo-European languages, English substantives do not carry gender (except for third person singular pronouns).

[уреди] Речник

Almost without exception, Germanic words (which include all the basics such as pronouns and conjunctions) are shorter, and more informal. Latinate words are often regarded as more elegant or educated. However, the excessive use of Latinate words is often mistaken for either pretentiousness (as in the stereotypical policeman's talk of "apprehending the suspect") or obfuscation (as in a military document which says "neutralize" when it means "kill"). George Orwell's essay Politics and the English Language gives a thorough treatment of this feature of English.

An English-speaker is often able to choose between Germanic and Latinate synonyms: "come" or "arrive"; "sight" or "vision"; "freedom" or "liberty"—and sometimes also between a word inherited through French and a borrowing direct from Latin of the same root word: "oversee", "survey" or "supervise". The richness of the language is that such synonyms have slightly different meanings, enabling the language to be used in a very flexible way to express fine variations or shades of thought. List of Germanic and Latinate equivalents

In everyday speech the majority of words will normally be Germanic. If one wishes to make a forceful point in an argument in a very blunt way, Germanic words will usually be chosen. A majority of Latinate words (or at least a majority of content words) will normally be used in more formal speech and writing, such as a courtroom or an encyclopedia article.

English is noted for the vast size of its active vocabulary and its fluidity. English easily accepts technical terms into common usage and imports new words which often come into common usage. In addition, slang provides new meanings for old words. In fact this fluidity is so pronounced that a distinction often needs to be made between formal forms of English and contemporary usage. See also sociolinguistics.

[уреди] Број речи у енглеском језику

As the General Explanations at the beginning of the Oxford English Dictionary state:

The Vocabulary of a widely diffused and highly cultivated living language is not a fixed quantity circumscribed by definite limits.... there is absolutely no defining line in any direction: the circle of the English language has a well-defined centre but no discernible circumference.

The vocabulary of English is undoubtedly vast, but assigning a specific number to its size is more a matter of definition than of calculation. Unlike other languages, there is no Academy to define officially accepted words. Neologisms are coined regularly in medicine, science and technology; some enter wide usage, others remain restricted to small circles. Foreign words used in immigrant communities often make their way into wider English usage. Archaic, dialectal, and regional words might be considered 'English' or not.

The Oxford English Dictionary (2nd edition) includes over 500,000 headwords, following a rather inclusive policy:

It embraces not only the standard language of literature and conversation, whether current at the moment, or obsolete, or archaic, but also the main technical vocabulary, and a large measure of dialectal usage and slang. (Supplement to the OED, 1933).

[уреди] Порекло речи

За више информација погледајте Списак енглеских речи страног порекла.

Једна од последица утицаја француског језика на енглески је та да је речник енглеског подељен на речи германског порекла (углавном старо-енглески), и оне које су "Латинизми" (изведени из латинског, углавном из норманско-француског, али и директно из латинског).

Енглески језик има лексичку сличност са немачким од 60%, са француским 27%, и 24% са руским језиком.

Комјутерска анализа 80.000 речи у старом Кратком Оксфордском Речнику (треће издање) (аутори анализе Томас Финкелштет и Дитер Волф, 1973) проценила је порекло енглеских речи:

• француски, укључујући стари француски и англо-француски: 28.3%
• латински, укључујући модерни технички и научни латински: 28.24%
• стари и средњи енглески, стари нордијски, и холандски: 25%
• грчки: 5.32%
• непозната етимологија: 4.03%
• изведенице из личних имена: 3.28%
• сви остали језици доприносе мање од 1%

Џејмс Никол је овим поводом приметио: Проблем дефинисања чистоте енглеског језика је у томе што је енглески чист колико и проститутка. Ми не само да позајмљујемо речи; понекад, енглески прогони друге језике и пребија их да би им испразнио џепове у потрази за новим речима. [1]

[уреди] Систем писања

За више информација погледајте English alphabet.

Енглески језик користи латински алфабет. Ортографија енглеског је историјска а не фонолошка. Изговор и писање се значајно разликују, тако да се енглески сматра једним од најтежих језика за учење. Види English orthography.

[уреди] Basic sound-letter correspondence

IPA	Alphabetic representation	Dialect-specific
p	p
b	b
t	t, th (rarely)	th thing (African-American, Hiberno-English, New York)
d	d	th that (African-American, Hiberno-English, New York)
ɾ	–	intervocalic d, t latter, ladder (American English and sometimes Australian English; also see flapping)
k	c (+ a, o, u, consonants), k, ck, ch, qu (rarely) conquer, kh (in foreign words)
g	g, gh, gu (+ a, e, i), gue (final position)
ʔ	' Hawai'i (in words of foreign origin)	t butter (Cockney), eight (Estuary English)
m	m
n	n
ɲ	ny, ñ (only in words of foreign origin)	ny, ni (various, only when followed by a vowel)
ŋ	n (before g or k), ng
f	f, ph, gh (final, infrequent) laugh, rough	th thing (Cockney, Estuary English)
v	v	th with (Cockney, Estuary English)
θ	th
ð	th
s	s, c (+ e, i, y), sc (+ e, i, y)
z	z, s (finally or occasionally medially), ss (rarely) possess, dessert, word-initial x xylophone
ʃ	sh, sch, ti portion, ci suspicion; si/ssi tension, mission; ch (esp. in words of French origin); rarely su sugar	su insure
ʒ	si division, zh (in foreign words), z azure, su pleasure, g (in words of French origin)(+e, i, y)
x	kh, ch, h (in foreign words)	occasionally ch loch (Scottish English, Welsh English)
h	h (initially, otherwise silent)
tʃ	ch, tch	occasionally tu future, culture
dʒ	j, g (+ e, i, y), dg (+ e, i, consonant) badge, judg(e)ment
ɹ	r
j	y (initially or surrounded by vowels)
l	l
ɫ	l milk (this sound occurs in most English dialects)	l milk (Pittsburgh English, Cockney)
w	w, wh
ʍ	–	wh (Scottish English)

[уреди] Писани акценти

У енглеском постоје одређене речи које које се пишу са наглашеним акцентом. Ове речи су углавном преузете из других језика, углавном француског. Ипак енглески писци веома ретко користе ове знакове чак и у званичним текстовима, то иде до те мере да се понекад писање ових знакова може сматрати претенциозним – though this view is counterbalanced by the view that fine typography should preserve accents, especially where it makes a distinction in pronunciation (compare façade vs facade which would rhyme with cascade). The strongest tendency to retain the accent is in words that are atypical of English morphology and therefore still perceived as slightly foreign. For example, café has a pronounced final e, which would be silent by the normal English pronunciation rules.

Some examples: ångström, appliqué, attaché, blasé, bric-à-brac, café, cliché, crème, crêpe, façade, fiancé(e), flambé, naïve, né(e), papier-mâché, passé, piñata, protégé, raison d'être, résumé, risqué, über-, vis-à-vis, voilà. For a more complete list, see List of English words with diacritics.

Some words such as rôle and hôtel were first seen with accents when they were borrowed into English, but now the accent is almost never used. The words were considered very French borrowings when first used in English, even accused by some of being foreign phrases used where English alternatives would suffice, but today their French origin is largely forgotten. The accent on "élite" has disappeared most of the time by today, but Time Magazine still uses it.

It is also possible to use a diaeresis to indicate a syllable break, but again this is often left out or a hyphen used instead. Examples: coöperate (or co-operate), daïs, naïve, noël, reëlect (or re-elect). One publication that still uses a diaeresis to indicate a syllable break is the New Yorker magazine.

Written accents are also used occasionally in poetry and scripts for dramatic performances to indicate that a certain normally unstressed syllable in a word should be stressed for dramatic effect, or to keep with the meter of the poetry. This use is frequently seen in archaic and pseudoarchaic writings with the -ed suffix, to indicate that the "e" should be fully pronounced, as with cursèd.

In certain older texts (typically in Commonwealth English), the use of ligatures is common in words such as archæology, œsophagus, and encyclopædia. Such words have Latin or Greek origin. Nowadays, the ligatures have been generally replaced in Commonwealth English by the separated letters "ae" and "oe" ("archaeology", "oesophagus") and in American English by "e" ("archeology", "esophagus"). However, the spellings "oeconomy" and "oecology" are now generally replaced by "economy" and "ecology" in Commonwealth English, making these spellings the same as in American English.

[уреди] Види још

• English literature
• Formal written English - regional differences
• List of languages
• Common phrases in various languages

[уреди] Дијалекти

• American and British English differences
• English speaking Europe
• General American
• List of dialects of the English language

[уреди] Изговор

• General American
• International Phonetic Alphabet for English
• List of words of disputed pronunciation
• Non-native pronunciations of English
• Phonemic differentiation in English
• Received Pronunciation
• Regional accents of English speakers
• Rhotic and non-rhotic accents

[уреди] Social

• English as a lingua franca for Europe
• English as an additional language
• Foreign language influences in English
• Languages in the United States
• Lists of English words of international origin

[уреди] Граматика

• English declension
• English plural
• English verb conjugation
• Initial-stress-derived noun
• Present progressive tense

[уреди] Usage

• Dictionary
• Like
• List of archaic English words and their modern equivalents
• List of unusual English words
• Longest word in English
• Misspelling
• Non-sexist language
• Singular the

[уреди] Спољашње везе

• МЕТАК - Енглеско-српски речник, брз као метак
• Cambridge Dictionary
• Learning English abroad and online. With dictionaries, games, penpals, etc.
• BBC - Radio 4 - Routes of English
• Tools For English Language - алати за Енглески језик на Интернету
• Learn/practice English with Free online grammar and vocabulary exercises and videos
• English Grammar Online free exercises, explanations, games and teaching materials on English as a foreign language
• Learning English Online grammar, vocabulary, exercises, exams - information for German learners.
• Learn English Online for Arabic users at the church of St. Takla Himanot's site
• Pako's English Page - Articles and advice on learning English
• Ethnologue report for English
• Freelang - French-English Dictionary made by Bertrand Cornu
• LanguageMonitor - Watchdog on contemporary English usage
• teach-yourself-english.com Free online English course
• Development of English
• English Speaking Union
• The World's Most Widely Spoken Languages
• Antimoon - How to learn English - Advice and inspiration for learners of English.
• Zozanga ESL - Learn Online English How to learn English.
• Free English spelling quizzes
• Conversation and Resource Point for Learners of English
• Global English Salon - Listen to English online free.
• 5 free lessons of Global English
• Learn and listen to useful expressions in English Each expression is presented with an audio recording and an illustration
• Re-Romanization of English

[уреди] Further reading

• Baugh AC and Cable T. A history of the English language (5th ed), Rouledge, 2002 (ISBN 0415280990_
• Crystal, D. The Cambridge encyclopedia of the English language (2nd ed), Cambridge University Press, 2003 (ISBN 0521530334)
• Halliday, MAK. An introduction to functional grammar (2nd ed), London, Edward Arnold, 1994 (ISBN 0340557826)
• McArthur, T (ed). The Oxford Companion to the English Language, Oxford University Press, 1992 (ISBN 019214183X)

	Службени језици Европске уније
бугарски | дански | енглески | естонски | фински | француски | немачки | грчки мађарски | ирски | италијански | летонски | литвански | малтешки | пољски португалски | румунски | словачки | словеначки | холандски | чешки | шпански | шведски
Извор: Интернет презентација ЕУ Видети још: Називи ЕУ на различитим језицима