Битка на Брдици

Из пројекта Википедија

Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање. То подразумева уклапање потпунијег и тачнијег садржаја, уклањање сувишног и неодговарајућег текста, додавање референци и слична уређивања, како би се добио квалитетан и енциклопедијски чланак.
Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

Бој на Брдици се одиграо 26./27. јануара 1913. године.

После заузимања Бушатскога виса 25/1, приморске трупе имале су задатак да продуже напад на Брдицу у циљу демонстративном: ради олакшања главног напада, који је вршио зетски одред (црногорски) на Велики Бардањолт. Десна колона приморског одреда (дринска 2) успјела је да 25/1 послије кратке борбе заузме Мелгушки вис и изведе своју артилерију. Дивизија (дринска 2) је преноћила са 2 батаљона на вису, а позади овог с осталим дијеловима. 26/1 на три депеше црногорске врховне команде да напад зетског одреда на Велики Бардањолт није успио и да је црногорска војска на великој муци, ради чега моли, да приморске трупе помогну нападом на Брдицу, наређено је да обје колоне приморских трупа предузму напад на Брдицу, а ако не успију, да се приближе и припреме ноћни напад. По овоме се и поступало и тако се развио бој.

Бојиште сачињава простор између Бојане, Дрињаче, Мелгушког и Брдичког виса. Сјеверни дио — Брдички вис — потпуно командује земљиштем испред њега. Јужни дио - Мелгушки вис. Источни дио, ближе Дрињачи (сјеверно од села Ашти), има неколико малих узвишица и даје згодан ослонац за напад. Сав остали терен је раван, отворен, јако подводан, а осим тога још и тучен артилеријском ватром с Малог Бардањолта. Брдички вис је сачињавао дио главне обране утврђеног Скадра. Положај уопће веома јак и у инжињерском смислу утврђен, и ако у већини брзом фортификацијом, веома добро опасан јаком препреком од жица од Дрињаче до Бојане, код појединих отпорних тачака у 5—6 редова, а на осталом дијелу у 3 реда. Турци су овај одсјек (Брдицу) запосјели са 2—3 батаљона, и са 14 брдских и 2 пољска топа. У борби су учествовале и све резерве с Великог Бардањолта и 8 топова с Малог Бардањолта. Срби су нападали с 1 ескадроном, 2 пјешадијска пука 2 позива, 2 батаљона 1 позива, 1/2 батаљона пионира, 8 брзометних и 8 спорометних топова с највећим дометом 5,5 км, а у боју није учествовало (лијева колона) 3 батаљона 1 позива и 3 батаљона црногорске војске, те 2 спорометна топа.

По наређењу од 26/1, десна колона приморских трупа (дринска 2) кренула је с Мелгушког виса такођер подијељена у двије нападне колоне у свакој по пук 2 позива и батаљон 1 позива, У резерви за десном колоном 2 батаљона 2 позива и пионирски полубатаљон. Ескадрон с 1 четом послат је на исток к селу Козмачи ради осигурања бока. Артилерија је била на Мелгушком вису. Око 22 сата обје колоне стигле су на половину размака између Мелгушког и Брдичког виса и ту су се зауставиле ради припремања ноћног напада. Лијева колона приморских трупа, исто тако подијељена у 2 колоне (десна 3 батаљуна 1 позива, 1 црногорски батаљон и 1 батерија, лијева 2 црногорска батаљона и 1/2 батерије) с резервом од 1 батаљона 1 позива, кренула се од села Бусати и око 22 сата прошла је шумицу источно од Труши—Епер. Даље колоне нису могле да се крећу, због јаке ватре и тешког терена. Наређено је, да изврши ноћни напад и то десна колона на лијево, а лијева колона на десно крило Брдице. Напад почети у поноћи. Десна колона пошла је у поноћи на напад и доспјела је до препреке од жица и дотле већ тучена јаком артилеријском ватром са Брдице и Малог Бардањолта, а тада и пјешадијском и митраљеском ватром с Брдице. Артилерија с Мелгушког виса није могла добацити до Брдице.

Пјешадија није имала справа за сјечење жица и због тога је само један мали дио успио да се провуче кроз жичану препреку и био сав потучен јаком ватром. Остале трупе ухватила је зора пред жицама, и због прецизне и јаке ватре пало је много, а остали се повукли к Мелгушком вису, тучени за све вријеме јаком артилеријском ватром. Башибозуци су изишли пред жице ради пљачке мртвих и поубијали многе рањене, а дио Турака је сишао с положаја у гоњење, но био враћен јаком артилеријском ватром с Мелгушког виса. Са батаљонима из резерве и пионирским полубатаљуном заузет је Мелгушки вис и прихваћене трупе, које су са Брдице одступале. Лијева колона кад је изашла из шумарка источно од села Труши—Епер, наишла је на веома мочварно земљиште, и у 21 сат 5 минута командант колоне предложио је, да се обустави ноћни напад, јер неће бити истовремен и успјешан. Командант приморских трупа усвојио је приједлог и у поноћи послао објема колонама наређење, да се напад обустави и лијева колона није ни вршила напад, док ордонанц није нашао команданта десне колоне до 7 сати 27/1, кад је већ пјешадија десне колоне била разбијена. Тиме је бој био и завршен, и из лијеве колоне појачана је десна са 2 батаљона 1 позива и запосјела Мелгушки вис. Губици десне колоне били су: погинуло и нестало 16 официра и 475 војника, рањено и евакуисано 14 официра и 606 војника, заробљено 4 официра и 477 војника.

Резултати боја били су: крваво је потпомогнут зетски одред, који је такођер с великим жртвама успио да 27/1 заузме Велики Бардањолт, јер су све резерве биле привучене Брдици. Посљедице боја биле су: упућивање на Скадар цијелог- приморског кора српске војске.