Енциклопедија
Из пројекта Википедија
Енциклопедија (старогрчки εγκυκλοπαιδεία, модерни грчки εγκυκλοπαίδεια) је појам који потиче од Хипије из Елиса (5. век п.н.е.) и који означава свеобухватно образовање. Данас се под појмом енциклопедије подразумева структурисано, по могућности опширно описивање људскога знања у форми прилагођеној свакодневној употреби. Данас постоје опште и стручне енциклопедије. Опште енциклопедије обрађују сва научна подручја док стручне обрађују само једну област, али много опширније. Наука о енциклопедијама назива се енциклопедистика и користи енциклопедијску теорију.
Садржај |
[уреди] Разграничавање појма
Енциклопедија не мора да буде у облику приручника. Енциклопедије могу да буду у различитим организационим формама. Почев са алегоријом преко курикулума, космогоније, декалога, катеизма па све до систематске или алфабетске диспозиције. Њена специфична особина, за разлику од других литерарних врста, је универзалност. Посебна форма енциклопедије су алфабетски сортирани приручници као што су лексикони и речници који не представљају целокупно и опширно знање у једној струци. Посебно приручници са ограниченим стручним обимом се чешће означавају као стручни лексикони или стручни речници. Лексикони се проучавају уз помоћ лексиконске теорије у науци лексикографији. Понекад се и речници означавају као лексикони. Речник је списак појединачних лексиконских јединица са објашњењима (на пример, појединачних речи једнога језика). Осим енциклопедије и речника постоје још и речници појмова. Они истражују употребу речи из идеолошке и/или социјално историјске перспективе и представљају много захтевнији облик него стручни речници. Типични примери тог облика су "Речник историјских основних појмова" и "историјски речници филозофије".
Самокритично истраживање саме енциклопедије или конкретних аспеката енциклопедије се означава као енциклопедијска критика. Појам енциклопедија настаје почетком 16. века од француске речи encyclopédie која од латинске речи encyclopaedia а та опет од старогрчких ријечи εγκύκλιος и παιδεία, које су погрешно од речи egkýklios (округло, заокружено) и речи paideía (наука, образовање) спојене у egkyklopaideia (основно знање свих наука и уметности).
[уреди] Поређење значајнијих енциклопедија
| Име | Наслов | Медијум | Број чланака | Речи | Илустрација | Видео | Аудио | Линкови | Језик |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Британика | Encyclopædia Britannica | 32 књиге | >65.000[1] | >44 милиона | >24.000 | нема | нема | ? | енглески |
| Британика | Britannica Online | Интернет | >120.000 | >55 милиона | ? | ? | ? | ? | енглески |
| Brockhaus | Die Enzyklopädie 20. издање 1996 до 1999 | 24 књиге | >260.000 | ? | >35.000 | нема | нема | ? | немачки |
| Brockhaus | Die Enzyklopädie 21. издање 2005 до 2006 | 30 књига | >300.000 | 33 милиона | >40.000 | нема | нема | ? | немачки |
| Brockhaus | Die Enzyklopädie дигитално издање | УСБ и 2 ДВД | >300.000 | 33 милиона | >40.000 | 300 | 3000/ 70 сати | >22.000 | немачки |
| Enciclopedia universal ilustrada europeo-americana | Enciclopedia Espasa 2004 | 90 књига + 1 ДВД | >900.000 | >200 милиона | >100.000 | ? | ? | ? | шпански? |
| Enciclopedia universal Larousse | Enciclopedia universal Larousse 2003 | 4 ЦД или 1 ДВД | >150.000 | >25 милиона | 10.500 (*) | (*) | (*) | 2.300 | француски? |
| Microsoft Encarta | Microsoft Encarta 2006 | 4 ЦД или 1 ДВД | >63.000 | >40 милиона | >24.000 | >300 | >2.800 | 6.000 | вишејезичка |
| Meyers | Meyers Großes Taschenlexikon | 26 књига + ЦД | >150.000 | ? | >5.000 | нема | нема | ? | немачки |
| Pauly-Wissowa | Paulys Realencyclopädie der classischen Altertumswissenschaft (1890-2000) | 86 књига и 1 ЦД | ? | ? | ? | нема | нема | нема | немачки |
| Википедија на српском језику | Википедија - слободна енциклопедија | Интернет | >35.000 [2] | ? | ? | ? | ? | 100.000 | српски |
| Википедија на енглеском језику | Википедија - слободна енциклопедија | Интернет | >1.400.000 [3] | >600 милиона | <1.000.000 | ? | ? | 2,8 милиона | енглески |
(*) укључујући аудио и видео
[уреди] Типологија енциклопедија и лексикона
Енциклопедијске форме:
- Генералне или универзалне енциклопедије
- Специјалне енциклопедије
- Националне и културне енциклопедије
Специјалне форме:
- Антиенциклопедије
Међуформе:
- Конверзацијски лексикони и реалне енциклопедије
Лексиконске форме:
- Стручни и предметни лексикони
- Кућни лексикони
[уреди] Нове форме енциклопедије
У прошлости су под појмом енциклопедије спадале на папиру штампане скупине објашњења и тумачења о многим предметима људског знања који су од уважених ауторитета и познаваоца тих истих писани. Данас је то другачије. Модерне енциклопедије се много брже ажурирају. Стара као и нова сазнања су одмах свакоме доступна (нпр. преко Интернета). Нове енциклопедије не робују традицији. Класичне штампане енциклопедије су углавном писане да би се остварио материјални добитак док нове више теже ширењу знања. Проналазак нових медија (ДВД и ЦД) довео је до једноставније и јефтиније могућности да се енциклопедије производе и публицирају. До велике сензације дошло је 2002. године када је енглеска Енциклопедија Британика изјавила да је неће више штампати на хартији веће ће се издавати само у електронском облику. Од овог плана се касније одустало.
[уреди] Сродне науке
Наука која проучава енциклопедијске приручнике назива се енциклопедистика. Она се пре свега бави историјским проучавањем енциклопедија. Лексикографија се више бави писањем речника него писањем енциклопедијских лексикона. Друге сродне науке су културне науке, медијске науке и научнотеоретске науке.
[уреди] Напомене
- ^ Britannica Store
- ^ Званичне статистике, према алтернативном, строжијем рачунању.
- ^ Званичне статистике, према алтернативном, строжијем рачунању.
