Битољ
Из пројекта Википедија
Координате: 45° 16′ С., 19° 50′ И.
| Битољ | |
|---|---|
 |
|
| Широк сокак у Битољу | |
 |
|
| (Грб града) | |
| Мото: Битола, бабам Битола | |
| Опште информације | |
| Скраћеница | БТ |
| Локација | Битолско поле,Пелагонија, Република Македонија |
| Географска дужина и ширина | 41°01′52″N, 21°20′25″E |
| Површина | 320 km² |
| Становништво | 95.354 |
| Густина насељености | 1.280 лица/km² |
| Надморска висина | 580м |
| Поштански број / Тел.позивни број | 7000/ 047 |
| Службена презентација града | |
| Политика | |
| Градоначелник | Владимир Талески, |
Нације Битоља
|
|
Битољ, (македонски: Битола, грчки: Μοναστήρι, буг. Битоля , влашки Bitule/Bituli, тур. Manastır) или град конзула, како је још познат, се налази се у југозападном делу Македоније испод планине Баба (врх Пелистер 2601 m) на реци Драгору, у центру најпространије македонске котлине Пелагоније, на 15 km северно од грчке границе и на надморској висини од 576 m. Сматра се једним од најлепших градова на Балкану са најлепше уређеним корзоом, парковима и града уопште. Битољ је други град дипломатије у Македонији. Битољ је официјално добио свој нови грб 21. марта 2006.
Садржај |
[уреди] Становништво
Са 95,354 становника он је други град у Македонији по својој насељености а трећи по површини.
[уреди] Демографија
По попису становништва из 2002. године, град Битољ имао је 74.550 становника, следеће националне припадности:
- Македонци - 66.038 (88,58%)
- Роми - 2.577 (3,46%)
- Албанци - 2.360 (3,17%)
- Турци - 1.562 (2,10%)
- Власи - 997 (1,34%)
- Срби - 499 (0,66%)
- Бошњаци - 20 (0,02%)
- остали - 497 (0,67%)
Национални састав у општини:
- Македонци 88, 70% ( 84 616)
- Албанци 4, 36% ( 4 164)
- Роми 2, 73% ( 2 613)
- Турци 1, 69% ( 1 610)
- Власи 1, 34 % ( 1 270)
- Срби 0, 57% ( 541)
- Бошњаци 0, 03% ( 21)
- остали 0, 58% ( 550)
[уреди] Име града
Грчки назив града је Монастир (гр: Μοναστήρι), што су усвојили и Албанци и Турци, тако да је током отоманске власти то био званични назив града. Словенски назив града Битољ потиче од речи Обитељ која је у средњем веку коришћена за заједницу монаха односно манастир. Са доласком Срба 1913.године(види:Битољска битка) у Битољ град је добио своје садашње име (Битола, после јотовања којег нема у македонском језику, Битола>Битолја>Битољ).
[уреди] Широк Сокак
Широк Сокак (познат и као „битолското корзо“) је најфреквентнија улица у Битољу. Званично име је улица „Маршал Тито“, а позната је и као „битолското корзо“. У почетку била је намењена за аутомобиле, међутим данас је искључиво пешачка улица и истинско срце града. На Широк Сокаку се налазе све највеће продавнице у граду. На Широк Сокаку се сусрећу најстарија архитектонска дела и грађевине на Балкану, које град красе још од турског доба.
[уреди] У Битољу има своје конзулате осам држава
[уреди] Историја
Град се налази на римском путу Via Ignatia, где је и антички град Хераклеjа Линкестис.
За време Турака, град је имао пуно конзула свих значајних земаља, па се Битољ сматрао као конзуларни град. 26.јула 1903 на улазу у град био је погубљен руски конзул Александр Аркадјевич Ростковски, борац за права православне раје, коју су Турци затирали. Не месту погибије данас стоји велики руски крст.
У Битољу је официрску школу завршио Кемал Ататурк. Неке његове ствари се данас чувају у битољском Народном музеју.
Током првог балканског рата у околини града је вођена Битољска битка у којој је српска војска потукла отоманску армију, чиме је окончала протеривање Турака са својих простора. Град је страдао током првог светског рата због близине солунског фронта, а био је први град који је српска војска ослободила после албанске голготе.
Битољ је имао и богату насеобину Јевреја (сефарда), који су избегли из Шпаније током црквене инквизације краљице Изабеле Кастиљске. Ти су се Јевреји доселили већином на Балкан у градове већег значења и јаке трговине, међу осталом и у Битољ. Ту су потпомогли развоју града добрим трговским везама.
[уреди] Религија
Битољ је епископски град и седиште је Преспанско- пелагонијске епархије. У Другом светском рату ова епархија Српске православне цркве је добила име Охридско-битољска. Након једностраног проглашења аутокефалности Македонске православне цркве 1967., добила је садашње име Преспанско-пелагонијска епархија које је остало и после признавања Српске православне цркве2002. год, и обухвата регионе градова: Битољ, Ресен, Прилеп, Крушево и Демир Хисар. Први митрополит Епархије (1958-1979) био је блаженопреминули Климент. Други митрополит и садашњи администратор Епархије, надлежан као архијереј од 1981. је Господин Петар. У Преспанско-пелагонијској епархији има око 500 цркава и манастира. У последњих десет година у Епархији је изграђено или се гради око 40 цркава и 140 црквених објеката. Епархија има два црквена музеја - у Саборном храму „Св. Великомаченик Димитриј” у Битољу и у храму „Св. Јован” у Крушеву, као и стална изложба икона и библиотека у згради Митрополије. Митрополија је изграђена 1901/1902 год. и један је од најлепших примера необарокне архитектуре. Поред доминантне Македонске православне цркве, у Битољу постоје и друге веће верске заједнице као што су Исламска верска заједница, Римо-католичка црква и друге.
[уреди] Туристичке и културне атракције
[уреди] Хераклеја Линкестис
Хераклеја Линкестис (латински: Heraclea Lyncestis) је антички град из римског периода, који се налази у близини самог града, у подножју планине Баба, и датира са средине 4 век п.н.е.. Основао га је македонски краљ Филип II Македонски. Град је био развијени војно- стратешки центар на северозападној граници тадашње македонске области Линкесида (данашње Битолско Поле).
Град је грађен, дограђиван, рушен и поново грађен и надграђиван и још од његовог првог насељавања у касном бронзаном добу, потом хеленистичком добу, па онда римском, па све до рановизантјског доба имао је статус града са високим степеном цивилизације.
У периоду 2 век п.н.е. када Македонија постаје римска провинција, Хераклеја постаје силан економско-политички центар (Septina Aurelia Heraclea) са својим сталним римским намесником и римском војском, што сведочи о Битољу као центру вечне моћи, цивилизације, културе и лепоте која је ту и данас.
Сваке године од 29. јула до 2. августа у Битољу се одржава културни фестивал Илиндански дани у сечање на Илиндански устанак.
[уреди] Образовање
У Битољу постоји више основних и средњих школа. Већина њих се налази у граду, али има и оних које су по околним селима. Битољ исто тако има и неколико факултета под надзором универзитета Св. Климент Охридски.
Основне школе у граду:
- „Гоце Делчев“
- „Даме Груев“
- „Др. Трифун Пановски“
- „Ђорђи Сугарев“
- „Елпида Караманди“
- „Коле Канински“
- „Тодор Ангелевски“
- „Св. Кирил и Методиј“
- „Св. Климент Охридски“
- „Стеван Наумов“
- као и у околним селима:
- „Славко Лумарковски“ - Новаци
- „Крсте Петков Мисирков“ - Бистрица
- „Александар Турунцев“ - Кукуречани
- „Коцо Рацин“ - Ивањевци
- „Брака Милодиновци“ - Добрушево
- „Трајан Белев“ - Цапари
- „Мирце Ацев“ - Бач
- Средње школе у граду:
- „Јосип Броз - Тито“ - гимназија
- „Таки Даскало“ - гимназија
- „Јован Калаузи“ - медицинска школа
- „Јане Сандански“ - економска школа
- „Кузман Шапкарев“ - пољопривредна школа
- „Ѓорѓи Наумов“ - електро-машинска школа
- „Средно музичко училиште на град Битола“ - музичка школа
- Универзитети у граду:
- „Св. Климент Охридски“
[уреди] Насеља у Битољу
- Бадембалари
- Баир
- Бактериолошка
- Боримечка
- Брусничка Населба
- Буковски Ливади
- Горно Оризари
- Гратчето Пејтон
- Девеани
- Јени Маало
- Кланица
- Маџар Маало
- Недопирливи
- Нова Битола
- Областа
- Петочна Вода
- Стара Чаршија
- Стрелиште
- Триангла
- Ушици
[уреди] Погледати још
- Општина Битољ
- Битољска битка
- Хераклеја Линкестис
[уреди] Познате личности
- Јован VI Архиепископ Охридски и Митрополит Скопски (Јован Вранишкоски)
- Браћа Милтон и Јанаки Манаки
- Кирил Македонски
- Петар Сидовски
- Милко Лозановски
- Славе Димитров
- Кире Костов
- Петар Георгиев-Калица
- Миодраг Нецак
- Марјан Нецак
- Саска Петковска
- Билјана Дамјановска
- Олгица Христова
- Каролина Гоčева
- Маргарита Христова
- Христијан Спировски, пиjанистa
- Сефедин Бајрамов
- Зоговиц Владимир
- Јонце Христовски
- Добри Ставревски
- Благој Ангеловски
- Тодор Светиев, пиjанистa
[уреди] Братски градови са Битољом
|
| Градови у Републици Македонији |  |
|
|---|---|---|
| Берово | Битољ | Богданци | Валандово | Велес | Виница | Гостивар | Дебар | Делчево | Демир Капија | Демир Хисар | Ђевђелија | Злетово | Кавадарци | Кичево | Кочани | Кратово | Крива Паланка | Крушево | Куманово | Македонски Брод | Македонска Каменица | Неготино | Охрид | Пехчево | Прилеп | Пробиштип | Радовиш | Ресен | Скопље | Струга | Струмица | Свети Николе | Тетово | Штип | ||
[уреди] Галерија
 Колодвор Битољ |
 Панорама Битоља од Цркве "40 мученика" |
 Црква Свете Неделе |
 Ајдар-Кади ђамија - 16.век |
