Босанска вила

Из пројекта Википедија

Босанска вила била је лист за забаву, поуку и књижевност. Покренут је у Сарајеву 1885. године као орган Учитељског удружења. Оснивачи су били Никола Шумоња, Божидар Никашиновић, Стево Калуђерић и Никола Кашиковић. Први уредници били су Божидар Никашиновић и Никола Шумоња. Од априла 1887. године до јуна 1914. године уредник је Никола Кашиковић. Последњих година пред Први светски рат у уредништву листа се налазе и Владимир Ћоровић и Петар Кочић.

Босанска вила је излазила редовно два до три пута месечно и штампана је искључиво ћирилицом. До 1895 Босанска вила била је једини књижевни лист у Босни и Херцеговини.

Програмска оријентација овог листа била је бављење српском културном баштином, уз презентацију популарних и разноврсних текстова доступних народу из свих области друштвеног живота, али је у њеном практичном деловању, посебно у првом раздобљу излажења, највише текстова било из области народне књижевности. Окупљен је већи број сарадника из разних крајева који описују народни живот и обичаје, бележе народне пеесме, приповетке, пословице и загонетке, тумаче народна веровања и слично.

У свом даљем развоју, часопис је еволуирао од породичног листа до угледног књижевног гласила, у коме су сарађивали значајни српски, муслимански и хрватски књижевници. Године 1907. и 1908. у Босанској вили појављује се млада генерација српских писаца: Алекса Шантић, Светозар Ћоровић, Милан Прелог, Јован Дучић, Вељко Петровић, Владислав Петковић Дис, Владимир Ћоровић, Петар Кочић и други. Ту ду и муслимани Сафвет бег Башагић, Муса Ћазим Ћатић, Осман Ђикић и други, а нешто касније Иво Андрић и Тин Ујевић. У овом листу писали су и неки припадници Младе Босне.

Уз књижевну критику у којој се посебно истче Димитрије Митриновић, у часопису су објављивани и научни текстови (Ватрослав Јагић, Васо Глушац, Петар Колендић, Владимир Ћоровић). Његована је и преводилачка књижевност. Превођено је из готово свих европслих књижевности, а највише из руске и француске.

Босанска вила била је најпознатије национално српско гласило на подручју Босне и Херцеговине и једно од познатијих и признатијих гласила уопште на просторима јужнословенских народа.

Лист је престао да излази 15. јуна 1914. године, уочи Првог светског рата, а због забране од стране аустро-угарских власти.