Бранко Поповић (Народни херој)

Из пројекта Википедија

Бранко Обрада Поповић је рођен 1917. у Верићу, Приједор, Босна и Херцеговина. Прије почетка другог свјетског рата био је запослен као шумски радник. Као члан КПЈ активан је од зиме 1941. године. У НОБ је ступио 1941. Удавио се јула 1944. у ријеци Сани, код села Алишића. За народног хероја проглашен 27. новембра 1953. године.

По почетку рата ступио је у Козарски одред. У борбама на Пискавици, Турјаку, Подградцима, Мраковици, Козарцу, Омарској истицао се по јунаштву. Послије борбе у Горњој Пискавици, за вријеме велике козарске офанзиве, похвалио га је штаб 1. крајишке бригаде као одличног командира чете. Истакао се и у борбама против четника. Крупан подвиг направио је на прузи Приједор-Босански Нови 1943. године. Код Рељића камена дочекао је блиндирану њемачку колону. Запалио је 15 њемачких камиона и заробио 3 топа. Непријатељу је отео још један топ и отјерао га у Приједор. Од тад је његово име чувено у Одреду. Одлази у 11. крајишку бригаду и постаје командант батаљона. Учествовао је у борбама на Козарцу и Босанској Градишци у 1944. Уништио је значајан број њемачких тенкова.