Мраковица
Из пројекта Википедија
Координате: 45° 00' 45” С., 16° 54' 40” И.
Мраковица је предио и врх Козаре у њеном средишњем дијелу. Висина (804 m). На сјеверозападној падини Мраковице изграђена је скијашка стаза са лифтом дужине 800 m.
Огромни споменик на Мраковици је рад академског умјетника Душана Џамоње, свједочанство о традиционалној слободољубивости народа овог краја.
Из мјеста Козарац, које се налази на магистралном путу Приједор-Бањалука и јужним обронцима Козаре, води асфалтирани пут до самог врха Мраковице. Пут је дуг око 12 km, а због самог терена изграђен је прилично изувијано, са великим бројем серпентина. На неколико мјеста, обично на прелазима из једне серпентине у другу, пут прелази преко бетонских мостића, под којим протичу козарачки потоци, који се у појединим периодима године претварају у праве мале рјечице.
На два километра пред самим врхом Мраковице пут се рачва. Лијеви пут води даље ка Титовој вили, у којој је Јосип Броз наводно преноћио само један пут. Тај луксузни објекат, преузала је влада Републике Српске, и у њему се рјеђе одржавају састанци. Објекат је увијек под полицијским надзором.
Други, десни дио пута води до под сам врх и ту се стапа са великим паркингом хотела на Мраковици. Хотел на Мраковици је током рата девастиран од стране вандала из околних села, тако да од њега, осим зидова и крова није остало скоро ништа. 2005. приватник је купио и реновирао хотел.
Када се приступи паркингу, хотел се налази на његовој источној страни, а западно од великог паркинга се налазе огромне степенице, дужине око 200 - 300 m, које воде на сами врх Мраковице. Међутим до врха се може доћи и аутом, када се од великог паркинга крене путем који се даље одваја сјеверно и кружи око Мраковице (мање од 1 km) до истоименог врха. На највишој тачки Мраковице (804 m) налази се монументално здање, споменик слободе.
На Мраковици се традиционаино окупљао велики број људи на Дан борца, 4. јула, на Дан народног устанка, 27. јула, и на Дан младости, 25. маја.
Данас, највећа окупљања на Мраковици су на 1. мај, када масе људи из Приједора, Бањалуке и осталих мјеста долазе да прославе празник рада, на овом козарском врху.
