Везивно ткиво
Из пројекта Википедија
Везивно ткиво , као врста ткива животиња, учествује у формирању и одржавању облика тела, повезује и окружује све органе и чини њихову унутрашњу потпорну мрежу.
Основу свих разноликих везивних ткива чине:
- ћелије,
- фибриларни протеини (влакна) и
- Екстрацелуларни матрикс (међућелијска супстанца).
Ова ткива су мезодермалног порекла и потичу од мезенхимске ћелије (ембрионална ћелија). За разлику од епителних, ћелије везивног ткива су мање или више просторно удаљене једна од друге и између њих се налази велика количина међућелијске супстанце. Иако удаљене ове ћелије се повезују или директно или преко ткивне течности која се налази између њих.
Врсте овог ткива су:
- крв и лимфа,
- влакнасто везивно ткиво,
- хрскавичаво везивно ткиво и
- коштано везивно ткиво.
Садржај |
[уреди] Крв и лимфа – течна везивна ткива
Крв и лимфа су не само једина течна везивна ткива него истовремено и једина везивна ткива која не садрже влакна. Крв кружи унутар крвних судова.
Улоге крви у организму су вишеструке мада се могу груписати у две основне
- транспортна и
- одбрамбена.
Транспортна улога крви огледа се у следећем :
- пренос кисеоника из плућа и хранљивих материја (глукоза) из цревног система до других ткива;
- пренос угљен-диоксида из свих ткива до плућа, а производе разлагања азотних једињења из ткива до бубрега;
- пренос хормона од места њихове синтезе до ткива/органа на које делују.
Крв се састоји од:
- крвне плазме (међућелијски матрикс) и
- крвних ћелија:
- еритроцити,
- леукоцити и
- тромбоцити.
[уреди] Крв - крвна плазма
Крвну плазму највећим делом чини вода (91-92%). Најзначајније компоненте крвне плазме су протеини:
- фибриноген,
- имуноглобулини и
- албумини.
Фибриноген стварају ћелије јетре и од њега настаје фибрин за време процеса коагулације. При повреди крвног суда фибрин ван крвних судова се таложи заједно са крвним ћелијама при чему се на површини издваја серум.
Имуноглобулини учествују у одбрамбеним реакцијама имуног система.
Албумини су транспортни протеини крвне плазме (преносе нпр. липиде, неке хормоне и јоне) и одржавају сталан осмотски притисак крви.
[уреди] Крвне ћелије
[уреди] Еритроцити
Еритроцити (црвена крвна зрнца) обављају преношење кисеоника и угљен-диоксида. Код већине сисара зрели еритроцити немају једро ни органеле. Имају облик двоструко улубљеног диска чиме се њихова површина повећава и тиме олакшава размена гасова. Еритроцити су веома гипки – са лакоћом се прилагођавају неправилном облику капилара као и променама њиховог пречника. Ова особина еритроцита је веома значајна, јер је њихов пречник већи од пречника најмањих капилара.
У цитоплазми еритроцита присутно је око 33% хемоглобина – протеина за који се везују кисеоник и угљен-диоксид. Када је за њега везан кисеоник, хемоглобин постаје оксихемоглобин, а када је везан угљен-диоксид он прелази у карбаминохемоглобин. Ова два облика хемоглобина могу прелазити један у други. Уколико се, међутим, за хемоглобин веже угљен-моноксид, хемоглобин прелази у карбоксихемоглобин. То једињење више не може да прелази ни у један од претходна два облика.
Еритроцити живе око 120 дана, након чега остарели еритроцити бивају разложени у коштаној сржи или слезини. Еритроцити виших кичмењака стварају се у коштаној сржи, док се код нижих кичмењака стварају у слезини.
Процес стварања свих крвних ћелија назива се хематопоеза, док је стварање еритроцита -еритропоеза.
[уреди] Леукоцити
Леукоцити (бела крвна зрнца) се према изгледу једра и цитоплазме сврставају у две основне групе:
- гранулоците , који имају сегментирано једро и грануле у цитоплазми и
- агранулоците , чије је једро целовито, округло и у цитоплазми нема зрнаца - гранула.
У гранулоците спадају три типа ћелија:
- неутрофилни,
- еозинофилни и
- базофилни леукоцити.
Агранулоцити су:
- лимфоцити и
- моноцити.
Леукоцити су у основи одбрамбене ћелије пошто учествују у:
- одбрани организама од патогених организама (бактерија, гљива, протозоа, паразитских црва) и вируса,
- у запаљенским процесима и алергијским реакцијама
- имају способност фагоцитозе микроорганизама па се називају и фагоцити.
[уреди] Тромбоцити
Тромбоцити (крвне плочице) су ситна зрнца плочастог облика која не садрже једро и живе веома кратко. Имају веома важну улогу у коагулацији (згрушавању крви приликом повреде крвног суда, чиме се спречава отицање крви).
[уреди] Лимфа
Лимфа је безбојна течност, по саставу слична крвној плазми, али за разлику од ње лимфа садржи само леукоците. Циркулише кроз посебан систем канала – лимфоток. Лимфа представља посредника између крви и ткива:
- преко ње до ћелија доспевају хранљиве материје, а у њу, такође, прелазе многи производи матаболизма који се узбацују из организма.
[уреди] Влакнасто везивно ткиво
Влакнасто везивно ткиво чине:
- ћелије и
- аморфна (без облика) међућелијска супстанца у којој су распоређена
- многобројна везивна влакна.
Везивне ћелије могу да буду различитог облика – неправилног, звездастог, округлог, овалног.
Постоје две врсте везивних влакана :
- колагена и
- еластична.
Колагена влакна су чврста, дебела, савитљива али релативно нееластична и јака, док су еластична тања, разграната и еластична.
У односу на распоред везивних влакана у ткиву разликују се два типа влакнастог везивног ткива :
1. чврсто сачињавају везивна влакна збијена у паралелне снопиће; у зависности од типа влакана разликују се:
- колагено у које се убрајају тетиве (везују мишиће за кости или мишиће међусобно ) и лигаменти (повезују кости) и
- еластично чврсто везивно ткиво изграђује различите еластичне органе у телу, као што су плућа, крвни судови и сл.;
2. растресито је најзаступљеније ткиво у телу кичмењака; налази се како у органима тако и између њих, повезујући нерве, мишиће, кости, кожу, крвне и лимфне судове; у том ткиву се назомилавају масти (резерва енергије), пигменти и леукоцити.
[уреди] Хрскавичаво ткиво
Хрскавичаво ткиво сачињавају:
- крупне хрскавичаве ћелије:
- хондриоцити и
- хондриобласти и
- међућелијска маса у којој су
- влакна.
Хондриобласти су младе, још незреле хрскавичаве ћелије од којих постају хондриоцити – потпуно зреле, диференциране хрскавичаве ћелије. Хрскавичаве ћелије су распоређене у групицама, најчешће по две .
Разликују се три врсте овог ткива:
- хијалина хрскавица,
- мрежаста хрскавица и
- влакнаста хрскавица.
Хијалина (стакласта) хрскавица сачињава хрскавичави скелет риба, као и хрскавицу носа, душника и зглобова човека.Ове хрскавице има највише у организму одраслог човека.
Мрежаста (еластична) хрскавица је присутна у ушној шкољци, гркљану, док се влакнаста хрскавица налази у зглобовима и између кичмених пршљенова. Влакнаста хрскавица садржи крупна колагена влакна.
[уреди] Коштано ткиво
Коштано ткиво је изграђено од:
- коштаних ћелија:
- остеобласти,
- остеоцити и
- остеокласти и
- чврсте коштане масе (међућелијска супстанца).
Остеобласти одговарају хондриобластима хрскавичавог ткива, а остеоцити су зреле, диференциране коштане ћелије. Остеокласти разарају коштану масу и омогућавају њено непрекидно обнављање. Сва три типа ћелија учествују у расту костију у њиховом зарастању после прелома.
Коштана маса се састоји од:
[уреди] Грађа кости
На површини кости налази се везивна опна – покосница. Испод ње је компактна коштана маса која према унутрашњости кости прелази у сунђерасту коштану масу. Компактна коштана маса прожета је великим бројем уздужних и попречних, међусобно повезаних каналића. Уздужни канали називају се Хаверзови канали, око њих се налазе концентрично распоређене коштане ћелије, а кроз њих пролазе крвни судови и нерви .
[уреди] Литература:
- Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.
- Маричек,Магдалена; Ћурчић,Б; Радовић,И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1996.
- Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
