Викторија линија

Из пројекта Википедија

Викторија линија
Victoria Line

Боја на мапи

светло плава

Година отварања

1968.

Тип линије

дубинска

Возни парк

1967 Тјуб сток

Број станица

Дужина (km)

Депои

Нортамберленд Парк

Путници

161.319.000 (годишње)

Линије
Лондонског метроа

Бејкерлу

Викторија

Вотерлу и Сити

Дистрикт

Источнолондонска

Кружна

Метрополитан

Пикадили

Северна

Хамерсмит и Сити

Централна

Џубили

Друге железничке линије Транспорта за Лондон
	Докландска лака железница
	Тремлинк

Викторија линија (ен. Victoria Line) једна је од дубинских линија лондонског метроа. Линија је целом дужином постављена подземно и једино се депо за возове који је опслужују налази на површини.

[уреди] Историја

Викторија линија је једна од релативно најмлађих линија које функционишу у склопу лондонског метроа. Изграђена је наменски, и протеже се од југа ка североистоку Лондона. Замишљено је да се њеном изградњом смањи оптерећење на друге линије које оперишу у том подручју, посебно на Пикадили линију. Изградња је почела раних 1960-тих а линија је трасирана тако да има што више заједничких станица било са постојећим линијама подземне, било са станицама Британских железница. Ово је постигнуто за 15 станица, само једна станица - Пимлико - нема могућност преседања. При планирању линије пазило се и на то да, без обзира на примаран задатак, станице не буду преблизу једна другој како би возови и даље могли да развију адекватну брзину и постигну ефикасност. Све ово је представљало јединствен задатак, а посебан изазов представљала је измена постојећих станица, додавањем нових перона. На многим од тих станица, перони су постављени укосо и пруга се пресеца.

Линија је отворена по сегментима. Први сегменат, између станица Волтамстоу Централ и Хајбури и Ислингтон, отворен је 1. септембра 1968. Отварање није пратила никаква церемонија већ су возови почели да раде по усвојеном реду вожње, први пошавши са Волтамстоу Централ у 6:30.

Званична церемонија отварања одиграла се 1971. када је и последњи сегменат линије - до Бекстона - био завршен.

[уреди] Возни парк

Изглед унутрашњости возова који тренутно опслужују линију

Јединственост Викторија линије свакако је у томе што је она прва потпуно аутоматизована линија на свету. Систем који омогућава аутоматизовано функционисање возова постављен је током изградње, односно у функцији је од отварања 1968. Флота Викторија линије огледа се у 43 1967 Тјуб сток возова. Сви су опремљени такозваним ATO системом (од енглеског Automatic Train Operation - Аутоматско управљање возом). Композиција се по правилу састоји од четири јединице. Улога возача је минимална. Након што је проверио да је безбедно, возач затвара врата, и притиска дугме „старт“. Уколико сигнал на семафору то дозвољава, аутоматски систем покреће воз, одржава брзину на оној прописаној за тај сегменат, и коначно, безбедно зауставља воз на следећој станици. Наравно, у случају квара аутоматског система, возач у сваком тренутку може да преузме контролу над возом. За време шпица, линију опслужује 37 возова.

Возни парк Викторија линије очекује потпуно подмлађивање у овој деценији. У склопу великог пројекта побољшања тренутних возних паркова и инфраструктуре (у вредности од 10 милијарди фунти), Транспорт за Лондон ће до 2012. заменити све возове серије 1967 Тјуб сток. Конструисање њихових замена поверено је Бомбардијер Транспортејшну (Bombardier Transportation) који ће 2006. завршити рад на прототипу нове серије возова - 2009 Тјуб сток. Ови прототипи ће ући у процес тестирања на Викторија линији 2008., а у периоду између 2009. и 2012. они ће у потпуности заменити постојећи возни парк.