Гностицизам
Из пројекта Википедија
Гностицизам (гр. γνωσις, тајанствено знање, увођење): Синкретистичко учење, састављено од религија и мистерија веома популарних у Индији, Вавилону и Персији и од митова грчке философије, удружене са неким хришћанским идејама узетим из Јовановог Јеванђеља.
Заједничка идеја гностичких система, било прехришћанских, парахришћанских или хришћанских, јесте дуализам између божанске неприступне првобитне суштине и серије злих еманација (парова) које долазе у свет и у материју. Систем Валентина (+160), хришћанина из Александрије, који је проповедао своје учење у Риму у исто време са Маркионом, између 135. и 160. године, сконцентрисан је на идеју "плироме" - чисто духовног света.
Садржај |
[уреди] Основне карактеристике гностичког учења
- Чисти духовни свет (плирома) састављен је од јединства "еона" - божанских еманација од Оца, непознатог или последњег, кроз сукцесивна умножавања.
- Стварање је идентично са падом у грех, а материјални свет, који је по својој суштини зао, као и људски духови, био је преуређен од злог бога демијурга.
- Логос-Спаситељ није исти са Богом-Творцем, него је духовна еманација која је прошла кроз Дјеву Марију, као вода кроз водовод; није умро физички и није васкрсао.
- Спасење је чин откривеног познања, потребног ради поновног враћања у хармонију плироме.
- Постоји суштинска неједнакост међу људима пошто само духовни гностици поседују то знање и само се они могу спасти.
[уреди] Оци Цркве о гностицизму
Ориген, Св. Климент Александријски, Тертулијан, Св. Иполит Римски, Св. Епифаније Кипарски ( у Панариону), Св. Јефрем Сиријац, а посебно Св. Иринеј Лионски у одбацивању гносе (гностицизма) тако лажно назване (Adversus haereses), жестоко су побијали синкретистичке гностичке системе, не само због њихове теолошке недоследности него и због њиховог богохулног и опасног карактера с моралне тачке гледишта. Порука наведених отаца Цркве, у вези гностицизма, може бити сажета у тврдњу: Сва је творевина (материјални свет) добра, зато што је дело Божје.
[уреди] Хришћански гностици
Међу представнике хришћанског гностицизма из апостолског и постапостолског периода убрајају се: Симон (Маг) из Самарије, Николај, оснивач секте николаита (Откр. 2,6,15; 1 Јн. 2,19), Керинт, савременик Апостола Јована, Менандар из Самарије, Саторнил из Антиохије, Василид из Александрије, Карпократ, Кердон, Маркион из Синопе, Понт и Вардесан из Едесе.
