Драган Јанкелић
Из пројекта Википедија
Драган Ђиђи Јанкелић (рођен 29. децембар 1955. године у Сарајеву) је југословенски музичар који је најпознатији по раду у групи Бијело дугме.
Под мајчиним утицајем је свирао хармонику у музичкој школи, ишао на курс класичне гитаре и вежбао флауту. Определио се за бубњеве гледајући Фунду на концерту Корни групе у Сарајеву.
Музиком је почео је активно да се бави 1971. у КУД-у "Васо Мишкин Црни". 1972. свирао је с Корнишама, а 1973. нашао се у саставу Тринаести покушај. Идуће године прешао је у Формулу 4. С групом Рок снимио је сингл "Положи руке у траву" (1974), с групом "Јули" (1975) свирао и певао сентименталне песме, а онда је отишао у Чисти зрак и с њима снимио плочу "901" (1975). Потом је с Недом Украден реализовао плочу "Тко ме то однекуд дозива" (1976) и с Резонансом сингл "Нека свијет буде оркестар" (1977)
Почетком 1977. одржао је солистички концерт у амфитеатру Дома младих. Ту га је запазио Жељко Бебек и позвао да свира на његовом албуму "Скоро да смо исти" (1977), а потом је постао члан Бијелог дугмета, заменивши Ипета Ивандића. Са Бијелим дугметом је снимио албуме "Битанга и принцеза" и "Доживјети стоту".
По изласку из војске, у априлу 1983. размишљао је о соло каријери, од које је, на крају, ипак одустао. С Оливером Мандићем је снимио албум "Због тебе бих туцао камен" (1982) и пратио Здравка Чолића на турнеји (1983. - '84.), а затим постао члан групе "Мама ЦО-ЦО" (1984), с којом је пратио Жељка Бебека и Даду Топића. Године 1986. био је члан Мона Лизе, са којом је снимио албум "Спавај, Весна" (1986). Дублирао је Церу II на албуму "Смрт фашизму" (1986.) групе Плави оркестар, па потом постао летећи члан Дивљих јагода.
Годинама је био миљеник критике која га је незванично сматрала најбољим бубњаром у тадашњој држави.
| Бијело дугме |
|---|
| Жељко Бебек | Горан Бреговић | Младен Војичић Тифа | Милић Вукашиновић Горан Ивандић | Ален Исламовић | Драган Јанкелић | Санин Карић Владо Правдић | Љубиша Рацић | Зоран Реџић | Лаза Ристовски |
| Студијски албуми |
| Кад би' био бијело дугме (1974) | Шта би дао да си на мом мјесту (1975) | Ето! Баш хоћу! (1976) | Битанга и принцеза (1979) | Доживјети стоту (1981) | Успаванка за Радмилу М. (1983) | Косовка дјевојка (Бијело дугме) (1984) | Пљуни и запјевај моја Југославијо (1986) | Ћирибирибела (1988) |
| Концертни албуми |
| Концерт код Хајдучке чесме (1977) | 5. април '81 (1981) | Мрамор, камен и жељезо (1987) |
