Задужбине Немањића
Из пројекта Википедија
Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење. |
Сви српски владари краљевске породице Немањића за собом су остављали задужбине, своје цркве и манастире, да искупе своје душе и покажу своју величину.
Свети Сава и његов брат велики жупан Стефан почели су изградњу цркве Светог Спаса у Жичи чија је градња трајала пуних двадесет година. Завршена је тек двадесетих година 13. века.
Богородичина црква у Студеници, задужбина Стефана Немање, није завршена за живота свог оснивача. Унутрашњост цркве осликана је тек 1208-09. године.
Стефан Владислав је сазидао своју задужбину манастир Милешеву око 1225. године. У њему се налазе најзначајније фреске српских владара тога доба. Радослав је обогатио задужбину свога деде Стефана Немање - манастир Студеницу. Он је проширио Богородичину цркву у том манастиру. Још док је Сава био жив започета је градња храма Св. Апостола у Пећи. Завршен је тек средином тринаестог века.
Од велике вредности је и манастир Морача чији је заштитник и градитељ био Вуканов син Стефан. Подигнут је 1251-52. године.
Задужбина краља Стефана Уроша I је манастир Сопоћани са црквом Свете Тројице из 1260, један од највелелепнијих у Србији.
Краљ Стефан Драгутин ктитор је цркве Светог Ахилија у Ариљу, саграђеној око 1290. године.
Далеко највеће градитељске подухвате предузимао је краљ Стефан Урош II Милутин. За време његове владавине подигнуто је или довршено више цркава и манастира великог историјског и уметничког значаја. Овде ће бити поменуте само најважније. Милутинова задужбина је црква Св. Јована у Свачу из 1300. године, Он је сазидао цркву у Хиландару (1303). познату као црква краља Милутина. Његова главна задужбина је манастир Грачаница, један од најлепших градитељских споменика српске средњовековне архитектуре. Ту се налази и Милутинов маузолеј, црква Светог Стефана у Бањској, невероватно брзо завршена (1312-17). Милутин је у последњих двадесетих година своје владавине саградио или обновио цркву Богородице Љевишке у Призрену (1313-14), Краљеву цркву у Студеници, цркву Светог Ђорђа у Старом Нагоричину и саму Грачаницу.
[уреди] Списак Немањића са задужбинама
- Страцимир () - Градац код Чачка (око 1189.године)
- Мирослав () - Свети Петар код Бијелог Поља
- Стеван Немања (1166-1199) - Богородица код Куршумлије (око 1168-1172),Свети Никола(око 1168-1172),Ђурђеви Ступови (после 1168.године),Студеница (1183-1196),Хиландар (1198),Свети Ђорђе (данас нема остатака),Свети Никола (данас нема остатака)
- Првослав () - Ђурђеви Стубови код Иванграда (пре 1219.године)
- Стефан Првовенчани (1199-1228) - Жича (после 1207.године,а пре 1220.године),Придворица,Богородица (пре 1219.године)
- Стефан () - Морача (1252)
- Радослав (1228-1234) - додаје припрату Студеници
- Владислав (1234-1243) - Милешева (1235)
- Арсеније I () - Свети Апостоли код Пећи (1250)
- Урош I (1243-1276) - Сопоћани (1255)
- Јелена Анжујска - Градац код Рашке (око 1270.године)
- Димитрије () - Давидовица (1281)
- Драгутин (1276-1282) - Свети Ахилије у Ариљу (1296)
- Милутин (1282-1321) - Свети Јован (1300), Бањска (око 1315),Свети Ђорђе у Старом Нагоричану (1313),Грачаница,Богородица Љевишка (1313-1314),Краљева црква у Хиландару,обновио Прохор Пчињски
- Стефан (1321-1331) - Дечани (1327-1335)
- Душан (1331-1355) - Свети Архангели (1343-1352),започео Матејче
- Урош II (1355-1371) - довршио Матејче
[уреди] Види још
[уреди] Литература
- Александар Дероко, „Монументална и декоративна архитектура у средњевековној Србији“, Београд 1985