Београд

Из пројекта Википедија

Град Београд Grad Beograd
Застава	Грб
Застава	Грб
Положај у Србији
Основне информације
Површина:	359,96 km² (град) 3222,68 km² (градска област)
Становништво:	1.281.801[1] (град) 1.576.124[1] (градска област) (2002)
Густина:	488,42/km²
Координате:	44°49′СГШ 20°28′ИГДКоординате: 44°49′С 20°28′И
Поштански број:	11000
Позивни број:	+381(0)11
Аутомобилска ознака:	BG
Временска зона:	UTC+1 /Лети UTC+2
Веб сајт:	www.beograd.org.yu
Политика
Градоначелник:	Ненад Богдановић (ДС, од 2004.)
Владајуће партије:	ДС/ДСС/G17+
Избори:	Октобар 2004.

Београд ( изговор) је главни и највећи град Србије. Један је од најстаријих градова у Европи, први пут се спомиње као праисторијска Винча 4800. пне. Населили су га Келти у 3. веку, пре него што је постао римско насеље Сингидунум.^[2][3] Словенско име Белиград (форма Београд) је први пут забележена у 878. нове ере. Главни град Србије је од 1403. године и био је престоница разних Јужнословенских држава од 1918. па до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006.^[4]

Град лежи на ушћу Саве у Дунав у централном делу Србије, где се Панонска низија спаја са Балканским полуострвом. Број становника у Београду, по попису становништва из 2002, је 1.576.124.^[1] Највећи је град на територији бивше Југославије и по броју становника четврти у југоисточној Европи после Истамбула, Атине и Букурешта.

Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији, са својом градском владом.^[5] Њена територија је подељена на 17 општина, од који свака има свој месни одбор.^[6] Београд заузима преко 3,6% територије Републике Србије, а у њему живи 21% укупног броја Срба (не укључујући Косово и Метохију). ^[7] Београд је, такође економски центар Србије, и главни град српске културе, образовања и науке.

Садржај 1 Географија 1.1 Клима 2 Историја 2.1 Средњи век 2.2 Турско освајање 2.3 Након независности 2.4 Други светски рат 2.5 Скорашња историја 3 Влада и политика 3.1 Скупштина града 3.2 Градоначелник 3.3 Градско веће 3.4 Градска управа 3.5 Општине 4 Демографија 5 Економија 6 Култура 6.1 Музеји 6.2 Образовање 6.3 Ноћни живот 6.4 Спорт 6.5 Туризам 6.6 Медији 6.7 Архитектура 7 Саобраћај 8 Знаменитости 9 Разно 9.1 Имена кроз историју 9.2 Међународна сарадња 9.3 Познати о Београду 9.4 Награде 9.5 Београд у видео игрицама 9.6 Види још 10 Даље читање 11 Референце 12 Спољашње везе 12.1 Београд уживо

[уреди] Географија

Београд се налази на 116,75 метара надморске висине, и то на координатама 44°49'14" северно 20°27'44" источно. Историјско језгро Београда (данашњи Калемегдан) налази се на десној обали Саве. У саставу Београда су Нови Београд и Земун који су на левој обали реке Саве. Град лежи на ушћу двеју река, Дунава и Саве. Урбана површина града износи 359,92 квадратних километара. Београд се као и многи други градови налази на путу између западне и источне европске културе.^[8]

[уреди] Клима

Београд има умерену континенталну климу. Просечна годишња температура је 11,7 °C, док је најтоплији месец јул, са просечном температуром од 22,1 °C. Ипак, Београд у просеку има око 31 дан у години са температуром преко 30 °C, а температура прелази 25 °C чак 95 дана у години. Просечна годишња количина падавина је око 700 mm. Годишње, Београд има око 2.096 сунчаних сати, са јулом и августом као најсунчанијим, и децембром и јануаром као најмрачнијим данима, са тек 2 - 2,3 сунчана сата дневно. ^[9]

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Београда.

Винчанска култура постојала је на простору Балкана пре око 7.000 година, па се њени остаци могу пронаћи и у околини Београда^[2] Насељен у трећем веку п.н.е. од стране Келта, тај простор убрзо прелази у руке Римљана и постаје насеобина Сингидунум, да би коначно доспела под контролу Византије.^[3]

[уреди] Средњи век

Сингидунум је доживео окупације низа освајача- Хуна, Сармата, Острогота и Авара - пре доласка Словена око 630. године нове ере. Први записи о словенском имену Београд датирају из 878. године, за време владавине Првог бугарског царства. Град је остао предмет размирица између Византије, Мађарске и Бугарске наредна четири века.^[10] Град коначно прелази под власт Срба као део Срема 1284. године. Први српски краљ који је владао Београдом био је Стефан Драгутин (1276–1282), владар Краљевине Срема, ког је добио на поклон од свог зета, мађарског краља Ладислава IV.^[11]

Након великих губитака у Косовском боју 1389. године, Српско царство почиње да се распада и његови јужни делови великом брзином прелазе у руке Турака Османлија.^[12] Ипак, север је дуго одолевао током постојања деспотства, када је Београд доживео велики успон посебно за време деспота Стефана Лазаревића када је био престоница непокорене Србије. Старе зидине града су поновно биле утврђене заједно са замцима, а цркве и тврђаве обновљене, што је помогло да град одолева навалама Турака чак 70 година. У ово време, Београд је постао уточиште многим балканским народима који су бежали од власти Османлија. Верује се да је број становника у ово време достизао и 40.000-50.000. Током владавине Ђурађа Бранковића, већи део Деспотства доспева под турску власт, међутим, Београд долази под заштиту мађарских краљева.^[11] Турци су желели да покоре Београд јер им је представљао препреку у даљем напредовању ка централној Европи. Напали су 1456. када се одиграла чувена Опсада Београда где је хришћанска војска под вођством Сибињанин Јанка успешно одбранила град од турског напада.^[13]

[уреди] Турско освајање

Војска под вођством Сулејмана Величанственог, 28. августа 1521. је освојила Београд, што је означило пад града под Отоманско царство. Београд је срушен и спаљен, а пут Турцима ка Западној Европи отворен. Следећих 150 година град је био веома миран, а био је и седиште округа Санџак. Привукао је многе трговце и становнике - Турке, Јермене, Грке Роме и остале. Претпоставља се да је број становника у граду био око 100.000 у 17. веку. Постао је више од обичног града, са Османском архитектуром и многим новим џамијама.^[14] Захватила га је велика српска побуна 1594. (Банатска побуна) коју су Турци успели да угуше, спаљене су многе цркве, реликвије и мошти Светог Саве на Врачару. Управо звог тога је ово место одабрано за градњу Храма Светог Саве.^[15]

Три пута је освајан од стране Аустрије (1688-1690, 1717-1739, 1789-1791), али је поновно заузиман и битно разаран од стране Османлија.^[14] Током овог периода, град су захватиле две велике сеобе Срба, у којима су се стотине хиљада Срба, предвођених патријарсима, повлачили заједно са Аустријанцима у Хабсбуршко царство 1690. и 1737-39, селећи се у данашњу Војводину и Славонију.^[16] Током Првог српског устанка устаници су држали град од 8. јануара 1806. до 1813, када су га поново преотеле Османлије.^[17]1817. постаје престоница Кнежевине Србије (сем у периоду од 1818.–1841, када је Крагујевац био главни град).^[18]

[уреди] Након независности

Престоницу из Крагујевца у Београд је пребацио Кнез Михајло Обреновић. Са потпуном независношћу 1878. и преображајем у Краљевину Србију, Београд је још једном постао кључни град на Балкану, развијајући се веома брзо.^[17][19] Међутим, упркос изградњи железничке пруге до Ниша, укупни услови у Србији су били као и у осталим претежно пољопривредним земљама, а Београд је 1900. имао само 69.100 становника. ^[20] Убрзо, 1905. број становника се повећава на преко 80.000, а на почетку Првог светског рата 1914. и до 100.000, не рачунајући Земун који је тада припадао Аустро-Угарској.^[21][22]

Након Првог светског рата и окупације од стране Аустро-Угарске и немачких трупа, Београд је доживео брз развој и значајну модернизацију као престоница нове Краљевине Југославије. Током 1920-их и 1930-их број становника се попео на 239.000 до 1931. заједно са западним предграђем Земуном, који је раније био у Аустро-Угарској. До 1940, број становника је био око 320.000, прираштај становништва између 1921. и 1948. је износио приближно 4,08% годишње.^[22]

[уреди] Други светски рат

За више информација погледајте Београд од 1941. до 1944. године.

За више информација погледајте Београдска операција.

Југославија је 25. марта 1941. потписала Тројни пакт и придружила се Силама осовине. Због овога је одмах уследио масовни протест у Београду и државни удар. Град је 6. и 7. априла тешко бомбардовао Луфтвафе и убио на хиљаде људи. Југославију су напале немачке, италијанске, мађарске и бугарске снаге, уз помоћ домаћих Албанаца и Хрвата, а сремска предграђа Београда су ушла у састав Независне Државе Хрватске, нацистичке марионетскe државе. Град су бомбардовали и савезници 16. и 17. априла 1944. године. Оба бомбардовања су била на православни Ускрс. Већина града је остала под немачком окупацијом до 20. октобра 1944, када су га ослободили партизани и Црвена Армија.

У послератном периоду Београд се развијао као главни град нове Југославије и израстао у велики индустријски центар.^[19]

Марта 1972. Београд је био центар последње епидемије великих богиња у Европи. Епидемија, која је укључивала присилне карантине и масовне вакцинације, је била окончана крајем маја. ^[23]

[уреди] Скорашња историја

9. марта 1991. велике демонстрације, предвођене Вуком Драшковићем су одржане у граду против режима Слободана Милошевића.^[24] Двоје људи, седамнаестогодишњи средњошколац Бранивоје Милиновић, и полицајац Недељко Косовић, погинули су у демонстрацијама, 203 људи је повређено, а 108 ухапшено.^[25] Према разним медијским изворима, на улицама тог дана је било између 100.000 и 150.000 људи. Касније у току дана, на улице су изведени тенкови у циљу успостављања мира.^[26][27]

Након наводног намештања резултата локалних избора, у Београду је организовано низ свакодневник протеста у периоду између новембра 1996. и фебруара 1997, поновно против Милошевићеве владе.^[28] После попуштања режима и признавања резултата избора Зорана Ђинђића постаје први демократски изабрани градоначелник Београда у пост-комунистичкој ери.

НАТО бомбардовање 1999. године проузроковало је значајну штету градској инфраструктури. Међу погођеним објектима биле су и зграде неколико министарстава, РТС у којој је погинуло 16 техничара, неколико болница, хотел „Југославија“, некадашња зграда Централног Комитета, телевизијски торањ на Авали, као и кинеска амбасада на Новом Београду.^[29]

Након избора 24. септембра 2000. године, Београд је постао поприште масовних демонстрација са преко пола милиона учесника (800.000 по полицијским проценама, а по другим изворима и до 1.000.000), које су довеле до коначног пада Милошевића са власти.^[30][31][32]

[уреди] Влада и политика

Београд има статус посебне територијалне јединице у Републици Србији, са својом посебном владом.^[5]

[уреди] Скупштина града

Скупштина града Београда је представнички орган који врши основне функције локалне власти утврђене законом и Статутом града. Скупштина има 90 одборника који се бирају на локалним изборима, на четири године. Скупштина града састаје се по потреби, а најмање једном у три месеца.

[уреди] Градоначелник

Градоначелник Београда представља и заступа Град и обавља извршну функцију у Граду Београду.

Градоначелник се бира истовремено кад и одборници за Скупштину града непосредним тајним гласањем, на време од четири године, у складу са законом. Градоначелник не може бити одборник Скупштине града.

Тренутни градоначелник Београда је Ненад Богдановић, члан Демократске странке. Изабран је за градоначелника 2004. године. Први демократски изабран градоначелник у Београду у модерно доба је био Зоран Ђинђић, изабран 1996. године.

[уреди] Градско веће

Градско веће је орган Града Београда који усклађује остваривање функција Градоначелника и Скупштине града и врши контролно-надзорну функцију над радом Градске управе.

Градско веће чине Градоначелник, заменик градоначелника и 9 чланова. Чланове Градског већа бира Скупштина града, на предлог Градоначелника, на четири године.

[уреди] Градска управа

Градска управа обавља управне послове у оквиру права и дужности Града Београда и одређене стручне послове за потребе Скупштине града, Градоначелника и Градског већа.

Начелник Градске управе, кога поставља Скупштина града на предлог Градоначелника, руководи радом Градске управе. Начелник Градске управе може имати заменика који се поставља и разрешава на исти начин као начелник.

[уреди] Општине

За више информација погледајте Београдске општине.

Градска општина је део територије града Београда у којој се врше одређени послови локалне самоуправе утврђени Статутом града. Грађани учествују у вршењу послова градске општине преко изабраних одборника у скупштини градске општине, путем грађанске иницијативе, збора грађана и референдума, у складу са Уставом, законом, Статутом града и актима градске општине.

Град Београд је подељен у 17 општина, десет са градским статусом и 7 са приградским статусом. Приградске општине имају нешто већи ниво општинске власти, већином у градњи, планирању града и јавним набавкама.^[6]

Већина општина се налазе јужно од Дунава и Саве, у Шумадијском региону. Три општине (Земун, Нови Београд и Сурчин) се налазе са северне стране Саве, тачније у Срему, док се општина Палилула налази на обе стране Дунава, у Шумадији и Банату.

• Списак београдских општина:

Име	Површина (km²)	Становништво (1991.)	Становништво (2002.)	Градска/Приградска
Барајево	213	20.846	24.641	Приградска
Вождовац	148	156.373	151.768	Градска
Врачар	3	67.438	58.386	Градска
Гроцка	289	65.735	75.466	Приградска
Звездара	32	135.694	132.621	Градска
Земун	438	176.158	191.645	Градска
Лазаревац	384	57.848	58.511	Приградска
Младеновац	339	54.517	52.490	Приградска
Нови Београд	41	218.633	217.773	Градска
Обреновац	411	67.654	70.975	Приградска
Палилула	451	150.208	155.902	Градска
Раковица	31	96.300	99.000	Градска
Савски венац	14	45.961	42.505	Градска
Сопот	271	19.977	20.390	Приградска
Стари Град	5	68.552	55.543	Градска
Сурчин	/	/	14.292	Приградска
Чукарица	156	150.257	168.508	Градска
УКУПНО	3.227	1.552.151	1.576.124	-
Извор: Статистичка канцеларије Ребпулике Србије[7]

[уреди] Демографија

За више информација погледајте Демографија Београда.

Број становника у Београду, по попису становништва 2002. је 1.576.124. Главне етничке група су Срби (1.417.187), Југословени (22.161), Црногорци (21.190), Роми (19.191), Хрвати (10.381), Македонци (8.372) и Муслимани (4.617).^[33]

Иако постоје разне религигиозне заједнице у Београду, тај склоп је релативно хомоген. Православна заједница је далеко највећа, са 1.429.170 верника. Такође има и 20.366 муслимана и 16.305 католика. Постојала је и велика јеврејска заједница, али након нацистичке окупације, и велике емиграције Јевреја у Израел, њихов број је опао на 415. Измеђуосталих, у Београду има и 3,796 протестаната.^[34]

Поред рођених Београђана, град је дом и великог броја Срба са простора целе бивше Југославије, који су у град дошли било у потрази за бољим животом, било бежећи од рата и етничког чишћења.^[35] Незванично, узимајући у обзир велики број српских избеглица из Хрватске, Босне и Херцеговине као и расељених лица са Косова, студената, затим људи пописаних у местима њихових сталних пребивалишта, број становника Београда потенцијално прелази 2 милиона. Многи не-Срби такође живе у Београду, у великој мери као производ његовог некадашњег статуса главног града мулти-етничке Југославије.^[1] Процењено је да и неколико хиљада Кинеза живи у Београду, који су у град почели да се досељавају средином 1990-тих. Новобеоградски блок 70 је међу Београђанима познат и као Кинеска четврт.^[36][37] Београд је дом и извесном броју Арапа који су ту дошли 1970-тих и 80-тих као студенти, али су се трајно населили и засновали породице. ^[38][39] Већина су пореклом из Сирије, Јордана и Ирака.

[уреди] Економија

За више информација погледајте Економија Београда.

Београд је економски најразвијенији део Србије. Више од 30% БДП у Србији долази из Београда, који даје више од 30% радне снаге у Србији.^[40] Економија града расте брзо од 2000. године. Током 1990-их град је био под санкцијама УН-а, као и цела тадашња СР Југославија. Хиперинфлација југословенског динара, највећа икад забележена у свету, је такође десетковала економију града. Седиште Народне банке Србије је у Београду. Главне команије у Београду, између осталих су: Јат Ервејз, Телеком Србија, Теленор Србија, Делта Холдинг, и многе друге.

Са око 1,6 милиона становника, град има прворазредни саобраћајни значај. Осим што је значајно путно-железничко чвориште, Београд је и важно међународно речно, поморско и ваздушно пристаниште и телекомуникацијски центар. У њему су развијени значајни привредни и пољопривредни капацитети, посебно металска, металопрерађивачка и електронска индустрија, затим трговина и банкарство. На ширем подручју Београда, Смедерева и Панчева, на обалама Дунава, лоцирана је на 2.000 квадратних метара слободна трговинска зона.

Од септембра 2006, просечан доходак у Београду је износио 40.891 динар и то је највише од свих округа у Србији. Просечна нето плата је износила 27.998 динара ^[41]

[уреди] Култура

За више информација погледајте Култура Београда.

Београд је домађин многим културним манифестацијама, укључујући ФЕСТ (Међународни филмски фестивал), БИТЕФ (Београдски интернационални театарски фестивал), БЕЛЕФ (Београдски летњи фестивал), БЕМУС (Београдске музичке свечаности), Београдски сајам књига, и Београдски фестивал пива.^[42] Добитник нобелове награде Иво Андрић је написао свој најпознатије дело „На Дрини ћуприја“ у Београду.^[43] Остали истакнути аутори из Београда су: Бранислав Нушић, Милош Црњански, Борислав Пекић, Милорад Павић, Меша Селимовић и многи други.^[44][45][46] Већина српске филмске индустрије се налази у Београду, а један од најпознатијих филмова снимљених овде је и филм Емира Кустирице из 1995, добитник Златне палме на Канском фестивалу - Подземље. Град је био један од главних центара Југословенског новог таласа 1970-их: ВИС Идоли, Екатарина Велика и Шарло Акробатакоји су сви из Београда. Остали познати београдски рок уметници: Рибља Чорба, Бајага и Инструктори и остали.^[47] Током 1990-их град је био главни центар (у бившој Југославији) музичког жанра турбофолк. Данас је центар српске хип хоп сцене, са извођачима као што су Београдски Синдикат, Шкабо, Марчело и многи други.^[48][49] Београд има мого позоришта, а најпознатији међу њима су Београдско народно позориште, Југословенско драмско позориште, Звездара театар, и Атеље 212. Српска академија наука и уметности се налази у Београду, као и Народна библиотека Србије.

[уреди] Музеји

За више информација погледајте Списак музеја у Београду.

Најчувенији музеј у Београду је Народни музеј, основан 1844. године. Садржи колекције више од 400.000 изложбених материјала - укључујући многа страна ремек-дела. Познато Мирослављево јеванђеље се налази у музеју.^[50] Војни музеј је нарочито популаран за стране туристе, највише због делова „невидљивог“ (стелт) авиона Ф-117 ког су обориле југословенска противваздушна одбрана у току НАТО бомбардовања 1999., а поред тога се налази још преко 25.000 осталих изложбених предмета од којих неки датирају и из Римског периода.^{[51] [52]} Сличан музеј је музеј југословенског ваздухопловства који има више од 200 авиона, од којих су 50 стална постава. Неколико авиона у музеју су једини „преживели“ примерци тог типа, као нпр. Фиат G.50. Музеј излаже и неке делове оборених америчких и НАТО авиона.^[53] Етнографски музеј, основан 1901, садржи више од 150.000 предмета показујућу руралну и урбану културу Балкана, тачније држава бивше Југославије.^[54]Музеј савремене уметности садржи колекцију са око 8.540 примерака уметничких дела из Југославије од 1900. године^[55]Музеј Николе Тесле, основан 1952. године, чува личне ствари Николе Тесле, научника по коме је јединица Тесла добила име. Музеј чува око 160.000 оригиналних докумената и око 5.700 осталих предмета.^[56] Последњи од већих Београдских музеја је Музеј Вука и Доситеја, који показује живот, дела и завештење Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића, реформаторе из 19. века који су реформисали српски књижевник језик и били први министри српског образовања.^[57] Један од необичних музеја у Београду је Музеј афричке уметности, основан у време социјалистичке солидарности са неразвијеним нацијама Трећег света.

[уреди] Образовање

За више информација погледајте Списак образовних институција у Београду.

Београд има два државна универзитета и неколико приватних институција за више и високо образовање. Београдски универзитет је основан 1808. године као Велика школа^[58] и један је од најстаријих образовних институција у држави (најстарија високо-образовна установа је Учитељски факултет у Суботици која датира још из давне 1689. године). Више од 70.000 студената студира на Београдском универзитету.^[59] У Београду постоји 195 оснивних и 85 средњих школа. Од основних, постоји 162 редовних, 14 специјалних, 15 уметничких и 4 школе за основно образовање одраслих. Средњошколски систем садржи 51 стручну, 21 гимназију, 8 уменичких и 5 специјалних школа. 230.000 уписаних ученика учи 22.000 запослених у преко 500 зграда који покривају око 1.100.000 m².^[60]

[уреди] Ноћни живот

Београд има репутацију престонице која нуди живописан ноћни живот, са мноштвом клубова отворених до свитања које је могуће посетити широм града. Најпрепознатљивији су клубови смештени на сплавовима дуж обала Саве и Дунава.^[61][62][63]

Викенд-посетиоци, посебно они из Босне и Херцеговине, Хрватске и Словеније, сматрају Београд већом метрополом од својих престоница, услед пријатељске атмосфере, сјајних клубова и барова, јефтиних пића, непостојања језичке баријере као и либералне регулативе везане за ноћни живот.^[64][65]

Позната места за љубитеље алтернативне и музике, односно културе која не потпада под мејнстрим, су познати и афирмисани клубови као што су „Академија“ и култни „КСТ“ (Клуб студената технике), смештен у подруму Електротехничког факултета.^[66][67] Једно од најпознатијих места за алтернативне културне догађаје у граду је „СКЦ“ (Студентски културни центар), лоциран прекопута Београђанке, једне од знаменитијих грађевина Београда. Концерти бројних домаћих и познатих страних бендова се често одржавају у центру, а он је и место одржавања различитих уметничких изложби, као и јавних дебата и дискусија.^[68]

Они који су наклоњени традиционалнијем српском ноћном животу праћеном староградском музиком, типичном за северне крајеве Србије, могу да се одлуче за вече у Скадарлији, старој боемској четврти града где су се скупљали песници и уметници крајем 19. и почетком 20. века. Скадарска улица и околина су испуњени неким од најбољих и најстаријих београдских ресторана, који потичу још из тог периода.^[69] На једном крају четврти налази се најстарија београдска пивара, основана у првој половини 19. века.^[70]

Београд има и малу геј сцену где се окупљају хомосексуалци, бисексуалци и трансвестити. Град има малобројне сталне геј клубове, и неколико геј кафића у центру града. ЛГБТ забаве се организују на сваких месец дана, и промовишу их углавном српски геј интернет портали.^[71] Нетрпељивост према сексуалним мањинама је и даље релативно уобичајена у Београду као и у целој Србији.^[72]

[уреди] Спорт

Постоји око стотину спортских објеката у Београду, од којих су многи у могућности да угосте све врсте спортских догађаја.^[73] Београд је био домаћин многим, битним спортским догађајима у блиској прошлости, укључујући Европско првенство у кошарци 2005.^[74], Европско првенство у одбојци 2005. и Светско првенство у ватерполу 2005. Београд ће бити град домаћин Летње универзијаде 2009. године^[75]

Београд се два пута неуспешно кандидовао за Летње олимпијске игре и то за олимпијаду 1992. када је испао у трећем кругу гласања Међународног олимпијског комитета, тада су се игре оджале у Барселони и Летње олимпијске игре 1996. када је град домаћин била Атланта.^[76][77]

У граду се налазе два највећа и најуспешнија фудбалска клуба у држави, Црвена звезда и Паризан као и неколико других прволигашких клубова. Два највећа фудбалска стадиона у Београду су Маракана (стадион Црвене звезде) и Стадион ЈНА (стадион Партизана).^[78] Београдска арена се користи за кошаркашке мечеве, заједно са халом Пионир.^[79][80], док се Ташмајдански спортски центар користи за ватерполо утакмице.

Ада Циганлија је бивше острво на реци Сави, и београдски највећи спортско-рекреативни комплекс. Данас је повезан са обалом, правећи вештачко језеро на реци. Једна је од најпознатијих дестинација за Београђане током врелог лета. Ада Циганлија има 7 километара дугу плажу и објекте за разне спортове укључујући голф, рагби, фудбал, кошарку, одбојку, бејзбол и тенис.^[81] Екстремни спортови су такође доступни, као што су банџи џампинг, скијање на води и пејнтбал^[82] На острву се налазе и разне стазе, где је могуће возити бицикл, шетати се или џогирати.^[83][84]

[уреди] Туризам

За више информација погледајте Туризам у Београду.

Од 2000, упоредо са државним обнављањем дипломатских односа са Западном Европом и Америком, у Београду се примећује повратак страних туриста одсутних још од ратова из деведесетих година.

Историјски делови и зграде Београда су градске највеће атракције. Оне укључују Скадарлију, Народни музеј Србије оближње Београдско народно позориште, Земун, Трг Николе Пашића, Милошев конак, Конак кнегиње Љубице, Теразије, Студентски трг, Калемегдан, Кнез Михајлову улицу, зграду Парламента Србије, Храм Светог Саве и Стари двор. И поред овога постоје многи паркови, споменици, музеји, кафићи, ресторани и продавнице, и то са обе стране реке Саве. Маузолеј Јосипа Броза Тита, назван Кућа цвећа, паркови Топчидер и Кошутњак који се налазе у близини су такође популарни, посебно посетиоцима из бивше Југославије.

У последње време број младих посетилаца се веома увећао, нарочито они из Хрватске, Словеније и Босне и Херцеговине који уживају у ноћном животу града.^[64][65]

[уреди] Медији

За више информација погледајте Списак медијских организација у Београду.

Београд је најзначајнији медијски центар у Србији. У Београду је седиште Радио телевизије Србије - РТС, који је тренутно у процесу трансформисања у јавни сервис.^[85]ПГП РТС се такође налази у Београду.^[86] Најпопуларнија комерцијална медијска организација је РТВ Пинк, српски мултунационални медиј, познат по својим популарним забавним програмима, за које неки сматрају да су сензационалистички и да су нискоквалитетни.^[87] Веома популарна медијска организација је Б92, још једна медијска компанија која има своју телевизијску и радио станицу, издавачку делатност и један од најпосећенијих интернет сајтова у Србији.^[88]Остале телевизијске станице у Београду су: ТВ Кошава, ТВ Авала, и остале које покривају већу Београдску градску површину, као што су Студио Б и ТВ Политика. Постоје и многи специјализовани канали као што су: СОС (спорт), Метрополис (музика), Арт ТВ (уметност), Синеманија (филмови) о Хепи ТВ (дечији програми).

Дневне новине са седиштем у Београду су: Политика, Вечерње новости, Блиц, Глас јавности,Спорт, Спортски журнал, Борба, Данас, Курир и Прес.Бесплатне дневне новине 24 сата су основане у јесен 2006. године.

Два најпознатија недељника у Србији НИН и Време се такође штампају у Београду.

Најпознатије радио станице у Београду су: Радио Београд 202, Радио Б92, Радио Индекс, Радио Барајево, Радио Голф, Радио Југославија, Радио Лазаревац, Радио Новости, Радио Носталгија, Радио Пингвин, Радио Политика, Радио Топ ФМ, Радио С и Радио Студио Б.

Такође, у Београду се налази и неколико новинских агенција као што су: Танјуг, ФоНет, Бета и Тикер

[уреди] Архитектура

У различитим деловима града варира архитектура, од центра Земуна, који је типични централноевропски град, малог броја зграда турског стила лоцираних у разним деловима града, до најмодерније архитектуре посебно у Новом Београду. Архитектура 19. века је у великом делу утицала на архитектонске трендове, посебно због суседног Аустро-Угарског царства. Под комунизмом, већина кућа је грађена брзо и јефтино, а са друге стране људи са села су градили огромне куће након Другог светског рата, и то је довело до бруталистичке архитектуре блокова Новог Београда.

[уреди] Саобраћај

За више информација погледајте Саобраћај у Београду.

У целини гледано, саобраћај у Београду је конфузан. Београд има само једну брзу саобраћајницу у правцу исток запад (која преко моста Газела повезује Нови Београд са старим делом града) док нема ни једну брзу саобраћајницу у правцу север југ. Постојећи мостови су недовољни и са малом пропусном моћи (посебно стари мост на Сави).

Београдски јавни транспортни систем је базиран на аутобуском (112 линија), трамвајском (12 линија) и тролејбуском (8 линија) саобраћају.^[89]

Градски аутобуски, трамвајски и тролејбуски саобраћај обавља Градско саобраћајно предузеће. На појединим линијама саобраћају и приватни превозници. Београдска приградска насеља повезана су ауто превозником „Ласта“. Београд такође има и регионалну железничку мрежу Беовоз са којом управљају ЈП Железнице Србије.^[90]

Београдска подземна железница, помало претенциозно названа Беовоз, има 3 линије које углавном повезују предграђа са центром. Од класичног метроа, ову железницу разликује што има уобичајене (а не лаке) путничке вагоне и што саобраћа са релативно малом фреквенцијом (за разлику од правох метроа који саобраћа сваких неколико минута). У овом тренутку у центру града постоје само три подземне станице. У плану је и изградња лаког метроа до 2008^[91]. године.

Тренутно, железничка пруга и даље пролази поред Саве а многобројни индустријски колосеци заузимају вредно грађевинско земљиште. Градска главна железничка страница повезује Београд са осталим европским престоницама, као и са много других градова у Србији, а у изградњи је станица Прокоп која ће у будућности преузети улогу главног чворишта. На жалост, станица Прокоп далеко је од главне аутобуске станице, што ће у будућности отежавати путнички саобраћај.

Магистрални и аутопутеви су повезани са Новим Садом и Суботицом на северу, Нишом на југу, и Загребом, главним градом Хрватске на западу, и омогућују лак прилаз аутомобилом већим градовима у региону.

Београдски аеродром „Никола Тесла“, међународног карактера, налази се у близини Сурчина на 12 km од Београда. На аеродрому се налази 18 канцеларија страних авио компанија и неколико рентакар компанија. Број путника од 2000. је достигао број од 2 милиона до 2004.На жалост, аеродром није повезан лаким железничким саобраћајем са центром града и на аеродрому не постоји ни један хотел. Између центра и аеродрома постоји аутобус, сваких сат времена. Такси саобраћај је нерегуларан и не препоручује се. ^[92]

Спортски аеродром „13. мај“ налази се на левој страни пута Београд-Нови Сад гледано из правца Београда, паралелно са пругом, 500 метара пре скретања за Батајницу.

Пошто се град налази на ушћу две главне реке, Дунава и Саве, Београд има неколико мостова - два главна су Бранков мост и Газела, оба повезују центар града са Новим Београдом. Најдужи мост је Панчевачки мост, који повезује Београд са Банатом.

Лука Београд се налази на Дунаву, намењена је првенствено промету роба, док је пристаниште на Сави намењено туристичким бродовима.^[93]

[уреди] Знаменитости

Међу страним и домаћим туристима најпознатије знаменитости Београда су:

• Авала (излетиште),
• Авалски ТВ торањ (1965.-1999.),
• Калемегдан
• Београдска тврђава
• Победник (споменик)
• Стари двор
• Београђанка
• Сава центар
• Кућа цвећа (маузолеј) Јосипа Броза Тита
• Винча
• Скадарлија
• Стамбол капија

[уреди] Разно

[уреди] Имена кроз историју

Име	Објашњење
Singidūn(on)	Келтско име града
Singidūnum	Романизoвано келтско име
Београд, Beograd	Словенско име, превод старог келтског; први пут се јавља 878. у писму Папе Јована VIII цару Борису Бугарском
Биоград на Дунаву	Старо хрватско име
Alba Graeca	Латинизирано име града
Alba Bulgarica	Латинизирано име града током Бугарске владавине
Fehérvár	Мађарско име
Weißenburg	Немачко име
Castelbianco	Италијанско име
Nandoralba	У средњовековној Мађарској до 14. века
Nándorfehérvár	У средњовековној Мађарској
Landorfehérvár	У средњовековној Мађарској
Veligradon	Византијско име
Veligradi, Βελιγράδι	Грчко име
Dar Ul Jihad	Османлијско име, значи Кућа рата
Belgrat	Турско име
بلغراد	Арапско име
Prinz Eugen Stadt	нацистичко име

[уреди] Међународна сарадња

Београд је побратимљен са следећим градовима:^[94]

Ковентри, Уједињено Краљевство - град близанац од 1957. Чикаго, Илиноис, САД - град побратим од јуна 2005.

Остале форме сарадње и градског пријатељства сличне братимљењу:

Атина, Грчка (Споразум о пријатељству и сарадњи, нобембар 1966.) Рим, Италија (Споразум о пријатељству и сарадњи, октобар 1971.) Берлин, Немачка (Споразум о пријатељству и сарадњи, новембар 1978.) Пекинг, Кина (Споразум о сарадњи, октобар 1980.) Милано, Италија (Меморандум о споразуму, програм "град до града", новембар 2000.) Мадрид, Шпанија (Споразум о сарадњи, мај 2001.) Кијев, Украјина (Споразум о сарадњи, мај 2002.) Москва, Русија (Програм о сарадњи 2003/2004, децембар 2002.) Загреб, Хрватска (Писмо о намерама, октобар 2003.) (Потписан заједно са Љубљаном) Љубљана, Словенија (Писмо о намерама, октобар 2003.) (Потписан заједно са Загребом) Бања Лука, БиХ (Споразум о сарадњи, 2005.) Скопље, Република Македонија (Писмо о намерама, јун 2006.)

[уреди] Познати о Београду

[уреди] Награде

Град Београд је примио разна домаћа и међународна признања, укључујући Медаљу части, Ратни крст, Карађорђеву звезду са мачевима, и Орден народног хероја Југославије^[95]. 13. марта 2006. године „Фајненшел тајмс“ из Лондона је наградио Београд титулом „Град будућност Јужне Европе“.^[96]

[уреди] Београд у видео игрицама

Београд је недавно изабран у популарној рачунарској видео игрици Battlefield 2142. коју прави EA Games. Терен на коме се игра је мапа Београда и представља Европску унију која се бори против Пан-Азијских јединица након великог футуристичког леденог доба.

[уреди] Види још

• Белгрејд

[уреди] Даље читање

• Милорад Павић: Кратка историја Београда; Дерета, 2000, ISBN 8673461170
• Јасмина Тешановић: Дневник политичког идиота: Нормалан живот у Београду; Cleis Press 2000, ISBN 1573441147
• Florence Levinsohn: Belgrade; Ivan R. Dee, 1995, ISBN 1566630614
• Andrew Archibald Paton: Servia, the youngest member of the European family: Or, A residence in Belgrade, and travels in the highlands and woodlands of the interior, during the years 1843 and 1844.; Longman, Brown, Green and Longmans, 1845

[уреди] Референце

[уреди] Спољашње везе

• Званични сајт града Београда ((sr)), ((en)), ((de))
• Туристичка организација Београда ((sr))
• Информатор за Нови Београд ((sr))
• Архитектура Београда ((en))
• Беобуилд - Праћење градилишта, архитектура и урбанизам у Београду ((sr))
• БЕМУС - Београдске музичке свечаности ((sr))
• Галерија фотографија ((sr))
• BGview - Галерија фотографија ((en))

[уреди] Београд уживо

• Београд уживо: Трг Републике
• Београд уживо: Нови Београд
• Београд уживо: Трг Николе Пашића

Градови у Републици Србији
Преко милион  становника:	Београд
Преко 100.000 становника:	Крагујевац | Ниш | Нови Сад | Призрен | Приштина
Преко 19.000 у централној Србији:	Аранђеловац | Бор | Врање | Горњи Милановац | Зајечар | Јагодина | Краљево | Крушевац | Лесковац | Лозница | Нови Пазар | Параћин | Пирот | Пожаревац | Прибој | Прокупље | Смедерево | Смедеревска Паланка | Ћуприја | Чачак | Ужице | Шабац
Преко 19.000 у  Војводини:	Апатин | Бачка Паланка | Бечеј | Врбас | Вршац | Зрењанин | Инђија | Кикинда | Кула | Панчево | Рума | Сента | Сомбор | Сремска Митровица | Суботица | Темерин
Преко 19.000 на Косову и Метохији:	Гњилане | Ђаковица | Косово Поље | Косовска Митровица | Обилић | Ораховац | Пећ | Подујево | Урошевац
Види још :	списак градова и списак насељених места

Чланак Београд је пример међу сјајним чланцима. Позивамо и Вас да напишете и предложите неки сјајан чланак.