Захумље
Из пројекта Википедија
Хум преусмерава на овај чланак. За друга значења имена Хум погледајте чланак Хум (вишезначна одредница).
 |
| Српске области на Балкану |
| У Приморју |
|
| У Залеђу |
Захумље је била средњевековна српска кнежевина која је обухватала јужну Далмацију и делове Босне и Херцеговине до 10. века. Почетком 10. века, Захумље улази у саставу државе српског кнеза Часлава Клонимировића. Када је Часлава покорила Византија, Захумље тек онда улази у састав државе хрватског краља Петра Крешимира:
Захумљани који сада тамо живе су Срби, који потичу од времена онога кнеза (архонта) који је побегао цару Ираклију.
Константин Порфирогенит VII, De Administrando Imperio: Chapter: 34 (955 AD)
Порфирогенит пише да су Срби у 7. веку населили друге делове јужне Далмације, Травунију и Паганију.
[уреди] Владари Захумља
Најстарији познати владар Захумља био је Михајло Вишевић (910-950) који је своју власт уз помоћ Византије проширио на Апенинско полуострво.
Каснији владари Захумља потичу од кнеза Завиде чији су синови били Стефан Немања, Тихомир, Страцимир и Мирослав. Захумље је дато Мирославу. Као кнез Захумља (1168-1171), оженио се са сестром бана Кулина. Затим следи Тољен и Тољен други, кнез северног Захумља. 1239. године. Никола, жупан Захумља се оженио 1338. Катарином Котроманић. Петар је био кнез Захумља (1198-1227) и кнез града Сплита (1222-1225). Андрија је следио као кнез Приморија и кнез Јужног Захумља 1250. Затим Богдан, жупан Захумља од 1249. до 1252. године, који је владао заједно са Радославом 1249. Стјепан Константин је био кнез Захумља и наследник Српског престола 1323. Јован Угљеша, потомак Српске куће Мрњавчевића је владао Захумљем од 1370. до своје смрти, 1404. године. Сандаљ Хранић Косача, кнез Захумља и један од Војвода Светог Саве је постао Велики Војвода Босне до своје смрти 1435. Следио га је Стјепан Вукчић Косача за Великог Војводу и кнеза Захумља до његове 1466.
