Историја филозофије

Из пројекта Википедија

Историја филозофије је скуп система, доктрина, теорија и школа филозофске мисли. Прије него се почне са студијом потребно је ограничити оквир филозофије као дисциплине, која се од самог почетка дефинише као рационална и критичка студија основних принципа. Обично, филозофија се дијели на четири основне области: метафизику (студија структуре реалности), епистемологију (студија корјена, исправности и крајњих граница сазнања), етику (студија природе морала и моралних судова), и естетику (студија о љепоти и умјетничким активностима). Два основна типа филозофског истраживања су: аналитички (логичка студија концепата и концепција), и синтетички (сврставање концепата и концепција у један уједињени систем).

У античкој грчкој, појам филозофија је значио самоистраживање сазнања. Филозофија подразумјева све области спекулативне мисли и укључује размишљања о умјетности, као и науци и религији. Приликом развоја метода и принципа за истраживање и анализу различитих области сазнања, свака од њих је добила свој властити филозофски профил, одакле настају филозофија умјетности (естетика), науке и религије. Појам филозофија се користи и на популаран начин, односећи се на скуп намјера и базичних вриједности у односу на живот, природу и друштво (одатле потиче и израз ”животна филозофија”). Пошто су границе које раздвајају различите области сазнања флексибилне и подложне промјенама, конкретнија дефиниција филозофије је и даље предмет различитих контроверзи.