Логика

Из пројекта Википедија

Логика (гр. logiké = проза, вештина која се односи на речи и њихову употребу у закључивању и доказивању) је изучавање идеалне методе мишљења и испитивања; унутрашње и спољно посматрање, дедукција и индукција, образовање хипотеза и експерименат, анализа и синтеза, то су облици људске делатности што их логика тежи да разуме и њима да се бави. Људи понајвише мисле да је она празно занимање; па, ипак, велики догађаји у историји мишљења јесу оне поправке које су учињене у методама мишљења и истраживања.

Наука o формалним условима, принципима и правилима исправног, коректног мишљења. Kao такву, логику је утемељио и развио Аристотел, иако се у његовим списима за ту науку не употребљава назив »логика«. Назив потиче од стоичара који филозофију деле на три основне дисциплине: логику, физику и етику.

• Бивалентна логика је логика која садржи само две истиносне вредности: истинито и лажно.
• Модална логика за разлику од класичне прихвата модалне операторе. Модални оператор, пропозиционални оператор који није функтор истине, него појмова као што су могућност, контингентност, немогућност, нужност.
• Модерна логика, за разлику од класичне, аристотеловске, уводи нове типове логичких веза и строге поступке аксиоматизације, формализације и симболизације.
• Поливалентна логика за разлику од класичне, бивалентне, прихвата више од две истиносне вредности.
• Формална логика описује форме систематског исправног мишљења: појам, суд, закључак (силогизам). Израз се најчешће употребљава као ознака за традиционалну, аристотеловску логику.
• Хегелова логика, за разлику од аристотеловске, заснована је као синтеза традиционалне логике, гносеологије и онтрлогије, па су у њеним оквирима сви принципи аристотеловске логике ревидирани и приказани само као празне форме »разумског мишљења«. Она се понекад неадекватно поистовећује c дијалектиком.
• Логички принципи, уобичајени назив за четири основна принципа или »закона« коректног мишљења: принцип идентитета (лат: principium identitis), принцип противречности (лат: principium contradictionis), принцип искључења трећег или средњег (лат: principium ехclusi tertii sine medii), принцип довољног разлога (лат: principium rationis sufficientis). Прва три принципа у основи je наговестио Аристотел, a четврти потиче од Лајбница.
• Класична логика је уобичајени назив за логику конституисану на основу Аристотелових логичких списа, бивалентна, подразумева три темељна принципа: п. идентитета, п. непротивречности и п. искључења трећег.
• Некласична логика је општа ознака за модалну, поливалентну и ослабљену логику.

[уреди] Филозофскa дефиниција логике

Логика, просто говорећи, значи вештину и методу правилног мишљења. Она je »логија« или метода сваке науке, сваког учења и сваке уметности, и чак je сакривена и y музици. Она je наука зато што ce процес правилног мишљења може, као код Физике и Математике, свести на законе, и њих може научити сваки човек; она je вештина зато што вежбањем даје мишљењу најзад ону несвесну и непосредну сигурност којом прсти пијаниста клизе преко његовог инструмента до случајних хармонија. Ништа није сувље од логике, a ништа важније.

Ову науку наговештавали су већ Сократ, који je непрестано тражио да ce све дефинише, и Платон, који je непрестано изглађивао све појмове. Мала расправа Аристотелова О дефиницији показује како ce његова логика хранила из тих извора. »Желите ли да разговарате са мном (рекао je Волтер) онда ми дефинишите своје појмове.« Колике би ce дебате свеле на један параграф, само да су диспутанти предузели да дефинишу своје појмове! Алфа и омега логике, њено тело и душа, јесте то да ce сваки важни појам y озбиљном говору подвргне најстрожијем испитивању. То je тешко, и то безобзирно ставља дух на пробу; али, ако je оно једном извршено, онда je и сваки задатак већ напола решен.

[уреди] Математичка логика

Математичка логика формализује поступке добијања сложених реченица од простих (исказа и предиката), утвђивање истинитосне вредности ових реченица у складу са правилима исправног логичког закључивања.

Математичка логика се дели на:

• Исказни рачун
• Предикатски рачун