Козара
Из пројекта Википедија
Козара је планина у сјеверозападном дијелу Републике Српске. Простире се између токова ријека Саве на сјеверу, Врбаса на истоку, Сане на југу и Уне на западу. Највиши врх Козаре је Лисина (978 m).
Козара је питома планина, богата сваковрсном ловном дивљачи: срном, дивљом свињом, лисицом, зецом, потом фазаном, дивљом патком, јаребицом, што све чини ловни резерват риједак у овоме дијелу Балкана. На врху планине подигнут је раскошни меморијални споменик Мраковица на истоименоме вису у спомен на прошлоратна страдања у чијем подножју се простиру црногоричне шуме које смјењују бјелогоричне, а ове опет пашњаци испресјецани богатим изворима и све тако до подножја гдје се смјестило плодно Поткозарје.
И поред тога што је Козара стара-громадна планина и релативно мале надморске висине, она посједује велики број стрмих страна, стјеновитих предјела, увала, завала. На сјеверу доминирају високе јелове и букове шуме а у јужном дијелу су површине обрасле ниским шумама храста и културама четинара- црни бор, бјели бор и смрча.
У средишњем дијелу планине, смијером исток-запад, уздиже се врх Мраковица (804 m), а смјером сјеверо-запад, у подножју Мраковице извире поток Мала Мљечаница, који се даљим током, остављајући са своје десне стране веома стрму страну, Витловску косу, спаја са рјечицом Грачаницом, на мјесту Саставци.
[уреди] Планинарење и лов на Козари
Природне љепоте Козаре и њени разнолики предјели честа су одредница многих планинарских и ловачких друштава из околних градова, Приједора, Козарске Дубице, Бања Луке и Градишке.
Посебно активна друштва на подручју Козаре су Планинарско алпинистички клуб Паук-Приједор, Планинарско друштво Клековача из Приједора као и планинарско друштво Превија из Бања Луке.
[уреди] Врхови Козаре
- Гола планина (876 m)
- Мраковица (804 m)
- Главуша (793 m)
- Бешића пољана (784 m)
- Талавића пољана (780 m)
- Јарчевица (740 mm)
- Врновачка глава (719 m)
- Бенковац-Јуришина коса (705 m)
- Шупљковац (652 m)
- Зечији камен (667 m)
- Козарачки камен (659 m)
