Кравата
Из пројекта Википедија
Кравата је одевни предмет који носе мушкарци око врата. Име према неким изворима потиче од речи "Кроате" (Хрват) је су је према неким изворима лансирали први, хрватски војници (тј. крајишници, како даље следи у тексту).
У европској литератури је описана прва појава кравате у јединици аустријске војске која је 1660. дефиловала на паради у Паризу пред Лујем XIV (који је важио за љубитеља марамица, марама и других модних припадака). Оковратни повез, у оно доба увек црвене боје, је у недостатку дугмета, држао крагну кошуље која је била широка и тежила је да се раздрљи.
Књижевност је описала да је та војна јединица била из Војне крајине и да је марама била део народне ношње који су аустријски војници придодали униформама, што је у оно доба било дозвољено. Елитна аустријска јединица слана у Париз била је састављена од Крајишника из Војне крајине. У крајишким јединицама служили су, говорећи о борачком саставу и подофицирима, искључиво православни Срби који су, у Војној крајини од Јадрана до Темишвара, имали и личну и територијалну аутономију, ослобођење од пореза и заштиту од принудног превођења у католичанство, у замену за верно служење бечком цару, од двадесете до педесете године живота.
Према другој верзији, коју такође налазимо у књижевности, кравату су у Француску донели одбегли граничари који су, као најамници, служили у француској војсци у Тридесетогодишњем рату (1618.-1648.).
Године 1939. приликом прославе 550. годишњице Косовске битке на далматинском Косову виђени су сељаци из Лике, Кордуна и Баније са машнама које су им држале оковратник, које су ови називали литар (са дугосилазним а), што је аутентични српски назив за кравату.
Кравата или литар као део народне ношње постојала је и у Босни. Носили су се црвени сукнени огртачи, личке капе с кићанком, а око крагне на кошуљи, испод џемадана и јечерме, црвене литаре који су се на западу одавно претвориле у кравате.
Кравата је вероватно еволуирала од обичне мараме око врата која је имала вишеструку функцију а не само украсну. Да се стави преко лица ради заштите од прашине приликом јахања, да се њоме превије и учврсти рана, да упија зној око врата или да се стави на главу како заштита од сунца. Такође се користила и као филтар за филтрирање механички нечисте воде.
