Краљ Давид
Из пројекта Википедија
Краљ Давид био је други краљ Краљевства Израела и насљедник краља Шаула, владао је од 1005. пне., до 965. пне. Био је краљ који је ујединио 12 Израелских племена, наслиједио га је син Соломон.
Запамћен је као најправеднији од свих старих Израелских краљева, као и велики војсковођа, музичар и пјесник (написао много псалма). Према предању Давида је изабрао Бог те му дао обећање да се његова лоза неће прекинути. Стога од старине Жидови вјерују да ће Месија, што значи »помазаник« (онај који је изабран за краља и помазањем посвећен за ту службу) бити израван потомак Давидов. Хришћански свети списи, посебно Нови завјет указују да је Исус директни потомак Давида. Природа Давидове владавине па чак и само њезино постојање не може се тачно доказати историјиским или археолошким инструментима. Ипак, за Жидовску историју и западну културу она овај лик поставља један од темеља.
[уреди] Давид и Голијат
У вријеме владавине краља Шаула Израелци су се бранили од војске Филистејаца. Давид, најмлађи Јишајев син једног је дана, доносећи храну за своју старију браћу која су се борила на страни Шаула, чуо за Филистејског борца, дивовског Голијата. Голијат је изазивао Израелце да му покажу свог шампиона како би видјели ко је бољи у борби један на један. Давид је, жудећи за доказивањем, инсистирао браћи да би могао поразити Голијата. Када је Шаул чуо за ово, иако невјерујући, пустио је Давида да изврши своју намјеру. Давид је поразио Голијата једним хитцем из своје праћке погодивши га у чело. Омиљен међу Израелцима, Давид је пошао Шаулу носивши му главу Голијата на што га овај упита чији је син, а Давид му одврати "Ја сам син Јишаја из Витлејема". Тиме ће почети и бројни сукоби између краља Шаула и Давида као новог претендента на пријестоље, до коначне Шаулове погибије у борби с Филистејцима и Давидова доласка на власт.
