Лава
Из пројекта Википедија
Лава представља отопљену стенску масу истиснуту на површину Земље вулканском ерупцијом. Магма представља отопљену стенску масу која се није излила на површину Земље већ се током ерупције утискује у Земљину кору (литосферу). Очвршћавањем магме формирају се магматске стене (магматити) а хлађењем и очвршћавањем лаве формирају се вулканске стене (вулканити).
[уреди] Састав магме
Зависи од многобројних фактора:
- дубине на којој долази до топљења,
- састава материјала,
- проценат произведене течности.
Састав варира између крајње базе(45%-50% силицијума) и крајње "киселине "(70%-75% силицијума).Стене које представљају резултат претварања у чврсто стање одржавају тај састав.Садрже често велике кристале који сведоче да су предходно боравиле у магматској комори и који су уроњени у фину масу која се састоји од микроскопских минерала.Најбазичније стене, базалти, црне су боје и садрже минерале са малим процентом силицијума, какав је оливин. Стене које се налазе у међу простору, као што је андезит, сивље су и садрже доста окласа. Најкиселије стене, као што је риолит, имају светлу боју и садрже много кварца. У зависности од вискозитета лаве и значаја експлозивних феномена, разликујемо код континенталних вулкана неколико типова вулканског излива, који често постоје у истом вулкану у зависности од његових активних фаза. Хавајски тип производи, пре свега, веома флуидне изливе лаве. Вулкански тип је посебан по томе што поседује снажна избацивања измрвљене вискозне лаве гаса и пепела. Стромболијски тип ствара алтернативно изливе лаве и пирокластичне слојеве. Пелејски тип карактеришу веома вискозне лаве, са веома тешким изливом, и избацивање ужарене лаве.
Напомена: Део текста преузет са презентације http://www.znanje.org уз одобрење
