Лед
Из пројекта Википедија
- За остале употребе, погледајте Лед (вишезначна одредница).
Лед је чврсто агрегатно стање воде, које она достиже на температурама испод тачке мржњења (0°Ц). Због специфичног просторног распореда који молекули воде тада заузимају, лед има мању густину од воде (за око 8,5%) и плута на њеној површини (в. "Вода - физичке особине"). Специфична топлота леда је дупло мања од воде у течном стању. Због тога се лед релативно брзо образује на површини воде расхлађене до температуре од 0°Ц, а за његово топљење потребна је много мања количину топлоте (79,72 цал г -1)него за упаравање течне воде (539,6 цал г -1). Повећањем саланитета снижава се тачка мржњења воде. Тако се морска вода (просечног саланитета од 35 г Л -1) мрзне тек на -1,91°Ц. Највеће количине леда у биосфери се налазе у поларним капама.
Садржај |
[уреди] Занимљивости
[уреди] Врсте леда
[уреди] Употреба леда
[уреди] Друге употребе леда
[уреди] Лед на различитим притисцима
[уреди] Фазе леда
[уреди] Спољашње везе
- The phase diagram of water, including the ice variants
- Webmineral listing for Ice
- MinDat.org listing and location data for Ice
- The physics of ice
- The phase diagrams of water with some high pressure diagrams
- A recent discovery about how ice melts
- 'Unfreezable' water, 'bound water' and water of hydration
- Electromechanical properties of ice
