Леополд I, цар Светог Римског Царства
Из пројекта Википедија
Леополд I (9. јуна 1640.- 5. маја 1705.), цар Светог Римског Царства (1657. или 1658.-1705.), угарски краљ (1655. или 1657.-1705.), краљ Чешке (1658.-1705.).
Син и наследник цара Фердинанда III. Добар део своје владавине провео је ратујући. С Царством је наследио и рат са Шведском, који је окончао 1660. Уследио је Први турски рат (1663.-64.), који је завршио победом Монтекуколија код Сентготарда и миром у Вашвару (1664.), који је постао повод за Зринско-Франкопанску заверу (1670.-1671.), чији је циљ био отцепљење Хрватске и Мађарске од Хабсбуршке Монархије. По истеку двадесетогодишњег мира договореног у Вашвару, започео је Други турски рат. Уз помоћ војводе Карла Лотариншког и пољског краља Јана III Собјеског, Турци су 12. септембра 1683. поражени под Бечом; па се на тај пораз надовезао Велики турски рат, који је завршио Миром у Сремским Карловцима (1699.) и обележио крај турској премоћи у јужноисточној Европи.
Власт Леополда I је током победоносног рата ојачала; хрватски и мађарски сталежи признали су у Пожуну 1687. наследно право Хабсбурговаца на угарски престо по начелу примогенитуре, а истовремено је укинут чл. 31. Златне буле из 1222., који је племству признао право отпора против краља у случају његовог незаконитог деловања. У ратовима против Француске (1672.-79. и 1688.-97.) Леополд није имао успеха. При крају живота Леополд се заплео 1701. у Рат за шпанску баштину против Луја XIV.
Године 1697., у складу с тадашњим обичајима, а за посебне заслуге у победи над Турцима код Сенте, подарио је принцу Еугену Савојском имање у јужној Барањи, названо Беље.
Током Леополдове владавине доселиле су се хиљаде Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем III у Угарску и у Срем.
