Еуген Савојски

Из пројекта Википедија

Принц Еуген Савојски, рад Јакоба ван Шупена

Еуген Савојски (Париз, 18. октобар 1663. - Беч, 21. април 1736), принц, аустријски војсковођа и државник. Потомак споредне линије савојске куће; енгл. Eugene of Savoy, франц. François Eugène de Savoie-Carignan или François-Eugène, prince de Savoie-Carignan, нем. Franz Eugen, Prinz von Savoyen-Carignan, рус. Евгений Савойский, срп. Евгениј/е/ Савојски /поред Еуген Савојски/.

Студирао математику и природне науке. Ступио у аустријску војску након неуспелог покушаја да буде примљен у француску армију. Истакнувши се у рату против Турака код Беча, Пеште и Београда и против Француза у Пијемонту постао генерал, а 1693. и фелдмаршал. Од 1703. до смрти био је председник Дворског ратног cавета. Био је исто толико способан државник и политичар колико и војсковођа, па је имао велики утецај на вођење послова у Аустрији прве половине 18. века.

Његове победе над Турцима (предвођеним султаном) код Сенте 1697, код Петроварадина 1716. и код Београда 1717. значиле су прекид турских освајања у Европи, а резултати тих победа, био је Карловачки 1699, односно Пожаревачки мир (1718), којим је Аустрија стекла велике делове Хрватске и Славоније, Банат, северну Србију, део Босне, Влашке, Угарске и Ердељ, значили су учвршћење Аустрије у Подунављу. Победе Еугена Савојског над Французима у Рат за шпанско наслеђе (1701-1709) значиле су истовремено јачање аустријских позиција у западној Европи, где је Француска била у првом плану политичких збивања.

Много је утицао на уређење Србије за време аустријске окупације 1718-1739. У Београдској тврђави остала је капија принца Евгенија, а доскора су постојали и остаци његовог двора на Дорћолу у Београду.

Поткрај живота суделовао с мање успеха и у Рату за пољско наследство. Неко време био је царски намесник у Италији и Фландрији. У свом дворцу Белведере (тал.: "леп видик") у Бечу скупио вредну збирку уметничких дела и велику библиотеку. Пореклом Италијан, по одгоју Француз, постао једна од најистакнутијих особа у Аустрији, ратујући под девизом "Аустрија изнад свега".

Године 1697. аустријски цар Леополд I., у складу с тадашњим обичајима, а за посебне заслуге у победи над Турцима код Сенте, подарио му имање у јужној Барањи. У склопу имања налазило се 13 села, којима је касније додано још 6 села, површине око 800 км². За седиште имања власник је изабрао село Биље, где је између 1707. и 1712. саградио дворац. Цело имање добило је име Беље по мађарском изговору имена тог села (Bellye).

После смрти Еугена Савојског, који је био нежења и није имао директних наследника, почев од 1736. па до краја Првог свјетског рата, Беље је било наизменично у власништву аустријског двора и појединих припадника његовог племства. (јн)