Лејф Ериксон
Из пројекта Википедија
Лејф Ериксон (староисландски: Leifr Eiríksson) је био Викинг, син Ерика Црвеног (Eiríkr rauði), норвешког прогнаника који је био син другог норвешког прогнаника Бордвалда Асвалдсона, Þorvaldr Ásvaldsson. Његова мајка се звала Þjoðhildr. Његов отац је основао двије норвешке колоније, Западно насеље и Источно насеље на Гренланду.
Током боравка у Норвешкој, Лејф је преобраћен у хришћанство (као и многи норвежани у том времену). Када се вратио на Гренланд купио је брод Бјарни Херлофсона и одлучио да истражи острво које је Бјарни открио.
Гренландска сага каже да је Лејф одлучио око 1000. године да слиједи Бјарнијев пут у супротном смјеру. Прво копно које је открио је било покривено равним стјенама (исландски:hellur). По томе га је назвао Хелулланд (земља равних стијена), што су вјероватно данашња Бафинова острва. Након тога је дошао до копна које је било равно и шумовито, са бијелим пјешчаним плажама, које је назвао Маркланд (земља шуме), што је вјероватно данашњи Лабрадор. Када је опет наишао на копно Лејф и његови људи су се искрцали и направили насеље. Открили су да је земља веома пријетна са пуно рибе у ријеци и благом климом. Лејф је земљи дао име Винланд.
На повратку Лејф је спасао норвешког прогнаника који му је дао надимак Лајф Сретни (старонорвешки "Leifr hinn heppni").
Постоје дилеме о локацији Лајфовог Винланда и до данас није разјашњено о ком острву се заправо радило.
Друга сага, Сага о Ерику Црвеном, говори да је заправо Лејф открио америчко копно, али се данас Гренландска сага сматра за вјеродостојнију.
