Манастир Витовница
Из пројекта Википедија
Манастир Витовница, мушки манастир, споменик културе од великог значаја, са црквом посвећеном Успењу Богородице смештен је на десној обали истоимене реке, у близини Кучева, источно од Петровца на Млави. Према предању, манастир је изградио српски краљ Милутин после победе над бугарским одметницима Дрманом и Куделином, између 1289 и 1291 г. Први писани помен о Витовници потиче из 1537. године из времена турске власти. Делио је судбину овог народа и ових простора а то значи да је више пута рушен, спаљиван и поново из пепела подизан. Као и сви српски манастири налази се скрајнут са главних путева, у прелепој околини која омогућује духовни мир. Паљен од Турака, најзначајније рестаурације су се десиле у 19. веку. Обновљена је 1856. године трудом игумана Хаџи Стефана Бојовића. Том приликом, браћа Иван и Милија Марковић извела су живопис и сликану декорацију иконостасне преграде. Под је поплочан каменом, дозидана спољна припрата и звоник.
Успењска црква, грађена у стилу моравске архитектуре, малих је и складних пропорција, сажете триконхалне основе, са конхама споља полигоналним, а изнутра полукружним и куполом коју носе пиластри. Накнадно су дозидане спољна припрата и кула-звоник. Дуж северне, источне и јужне фасаде, испод профилисаног кровног венца, тече фриз слепих аркада. Изнад северних врата налази се камена плоча из 1218. године са натписом на старојерменском и старословенском језику, пренета из цркве у Орешковици, познате као Јерменска.
У средишњем делу храма налази се гроб непознатог монаха синаита, једног од многих који су у доба Кнеза Лазара и Деспота Стефана Лазаревића, његовог сина, дошли у Србију пред најездом Турака. Поред манастира је и извор Светога Јована за који се сматра да има лековиту моћ и да помаже у оздрављењу од болести.
[уреди] Литература
- Регионална привредна комора Пожаревац, приредила Др. Радмила Новаковић Костић, 2005. година.
- Политика Магазин
